„Veliki školski čas“ u sredu bez publike

Zbog epidemiološke situacije tradicionalna komemorativna manifestacija „Veliki školski čas“ biće u sredu, 21. oktobra, bez publike, rečeno je Beti u ustanovi Spomen-park „Kragujevački oktobar“.

Po rečima zamenika direktora, Nenada Karamijalkovića, to je danas odlučio Gradski štab za vanredne situacije.

„Veliki školski čas“ biće, kao i uvek, kod Spomenika streljanim djacima i profesorima. Tamo će doći samo izvodjači programa, tehničko osoblje i nešto zvanica.

Skup će prenositi RTS i Radio-televizija Kragujevac.

Na ovogodišnjem Velikom školskom času biće izvedena drama Venka Andonovskog „Izrešetane duše“, u režiji Jane Maričić. Nastupiće dramski umetnici Katarina Mitrović, Petar Lukić, Avram Cvetković, Nikola Milojević, Mina Stojković, Nenad Vulević, Čedomir Štajn, Milan Tomić, Nemanja Djelić.

Uoči Velikog školskog časa, 20.oktobra u 19 časova, na „Bdenju“ u Muzeju 21. oktobar o drami „Izrešetane duše“će govoriti Andonovski i kritičar Mirko Demić.

Biće održan i četvrti koncert u okviru Oktobarskih muzičkih svečanosti(OKTOH) ,a nastupiće Gudački kvartet Arkobaleno.

Obezbedjen je prenos preko fejsbuk stranice Spomen-parka „Kragujevački oktobar“.

Komemorativna manifestacija „Veliki školski čas“ održava se od 1971. godine kraj Spomenika streljanim djacima i profesorima u Šumaricama, u sećanje na 3.000 gradjana streljanih u Kragujevcu i okolini oktobra 1941. godine, kao odmazda okupatora za ubijene nemačke vojnike.

Na prostoru Spomen-parka „Kragujevački oktobar“ nalazi se 29 humki, a u obližnjem naselju Bagremar je 30. humka gde su streljani Jevreji, Srbi i Romi.

Tri humke su u selima Maršić, Grošnica i Ilićevo, gde je bilo streljanje meštana 19. oktobra, nekoliko dana pre pokolja u kragujevačkim Šumaricama.

Karamijalković je rekao Beti da se pouzdano znaju imena 2.796 streljanih, za koja postoje svedočanstva, a još 200 do 300 treba istražiti.

Rekao je da će iduće, 2021. godine, na 80. godišnjicu streljanja, Spomen park formirati komisiju te će se njegovi kustosi baviti revidiranjem postojeće kartoteke i nastaviti istraživanja u vezi sa pobijenima, uz podršku Muzeja žrtava genocida.