Mladić Ljubiša Šljivić, koji je pešačio 1.020 kilometara prošavši kroz tri države za 62 dana i ujedinio ljude oko jednog humanog i zajedničkog cilja, prikupljanja novčanih sredstava potrebnih za lečenje četvrogodišnjeg Ilije Milanovića iz Kosjerića, ponovo je u humanitarnoj akciji.
Sada sa Kragujevčankom Teodorom Mitković pešači čuvenu rutu CAMINO DE SANTIAGO od Portugala do Španije.
- Pešačićemo sad već sigurno preko 650 km. Cilj akcije da pozovem ljude da pomognemo malom Jakovu Dučiću, koji ima 5 godina i kome su potrebna sredstva za kupovinu leka Spinraza, fizikalne i hidro terapije, piše Teodora Mitković.
A kako izgleda pešačenje, prenosi Ljubiša Šljivić na svojoj fejsbuk stranici Dnevnik jednog bicikliste:
- Iako nismo na portugalskom putu sa ostalim Camino pešacima, infrastruktura je i na ovoj našoj ruti neverovatna! Evo, poslednja dva dana, po izlasku iz Nazarea pešačimo ulicom koja spaja manja mesta, na svakih 15 km su naselja, ali je u tim razmacima uradjena ulica sa perfektnom stazom za pešake i bicikliste.
- Potom, izdvojio bih ljubaznost i kulturu portugalskih biciklista i trkača. Ne pamtim da nas je neko mimoišao a da nam se nije javio uz osmeh.Naučili smo par njihovih reči, iz poštovanja, a oni nam uvek ljubazno uzvrate. Zapazio sam i trud koji ulažu kako bi nam dali odgovor na neko pitanje koje ne znaju, uradiće sve što mogu da vam pomognu. Potom, čistoća. Ovako se voli svoja zemlja, svoja država, svoj narod.
- Nigde jednog jedinog papira na ulici, govorim i o selima, predgrađima, divlje deponije kao da su strana reč ovde. Ukazao bih i na neverovatno poštovanje domaćih vozača, čak za nijansu bolje nego po ostalim zapadnim evropskim zemljama, vide vas da se približavate pešačkom, nema šanse da ne zastanu i propuste vas. Gužve su rešene kružnim tokovima koji su takođe uredno doterani. Svoju prirodu čuvaju, fabrike i ostale trovače ne zatekoh tako često, kockarnica gotovo da nisam video još od Lisabona, a deca… …deca se igraju napolju, sa loptom.
- Malo zna da izbaci iz takta, čak i meni, koji sam prilično velika flegma, ta njihova lenjost, gde npr ne treba da vas iznenadi ako na vratima piše da nešto radi i da zapravo u tom momentu ne radi, jer, eto…. Radnje se otvaraju oko 9, retko nalazimo neke otvorene pre toga, a većina lokalnih kafanica/barova je u to vreme zatvorena.