Većinski deo kolektiva Srednje škole „Knez Aleksandar Karađorđević“ odlučio da prekine obustavu rada i vrati se nastavi

Većinski deo nastavnog osoblja Srednje škole „Knez Aleksandar Karađorđević“ saopštio je da se, nakon višemesečne obustave rada, vraća redovnoj nastavi. Kako navode, obustava je bila posledica dugotrajnog nezadovoljstva stanjem u obrazovnom sistemu i ignorisanjem problema sa kojima se zaposleni suočavaju. Iako njihovi zahtevi nisu ispunjeni, zaposleni su se odlučili na povratak u učionice, navodeći kao razlog osećaj odgovornosti prema učenicima i potrebu za očuvanjem kontinuiteta obrazovanja.

Izveštaj prenosimo u celosti:

Dragi učenici, roditelji i kolege,
Obaveštavamo vas da je većinski deo kolektiva naše škole, nakon višemesečne obustave, doneo odluku da se vrati na nastavu.
Obustava je bila izazvana ozbiljnim problemima u funkcionisanju obrazovnog sistema i višegodišnjim zanemarivanjem naše profesije.
Momenat koji nas je opredelio za otpor bila je iskrena želja većeg dela kolektiva da stane iza opravdanih zahteva studenata, koji su postali sinonim pravih vrednosti. Bili smo uz svoje maturante koji su organizovali blokadu škole, jer su prepoznali iskrenost studentskih želja i namera i u njima videli svoju šansu za zdraviju budućnost.
Ministarstvo prosvete se oglušilo o naše zahteve i zanemarilo je svoju odgovornost u urušavanju sistema, zbog čega smo se i našli u opravdanom buntu. Ovo je bila samo kulminacija našeg nezadovoljstva jer se godinama unazad sa nama razgovara dopisima, nalozima i preporukama. Vrlo perfidno nas pretvaraju u mastiljare, a naš rad u puku formu. Umesto da čuju šta imaju da kažu oni koji su svakodnevno u neposrednom radu sa najosetljivijim slojem ovog društva, oni funkcionišu u jednosmernoj ulici.
Vrhunac takvog postupanja bilo je nezakonito smanjenje plata zaposlenih, bez uočljivog sistema i logike. Pokazali su čistu demonstraciju sile sa jasnom željom da nam ugroze egzistenciju misleći da je to jedini način da nas vrate u učionice. Nažalost, površni kakvi jesu, zaboravljaju da se ovako odgovoran posao radi iz nekih drugačijih motiva koje oni ne prepoznaju.
Za razliku od Ministarstva prosvete, koje isključivo koristi pritisak i kaznu kao način komunikacije, mi se oslanjamo na dubok osećaj odgovornosti prema učenicima i njihovim roditeljima, kao i potrebu da obezbedimo kontinuitet u obrazovanju.
Zbog nesposobnosti Ministarstva prosvete, koje je i ovaj put licemerno prebacilo svu odgovornost na leđa prosvetnih radnika, a uprkos tome što zahtevi i dalje nisu ispunjeni, odabrali smo ovo rešenje i vraćamo se nastavi.
Nismo uspeli da se izborimo za svoje zahteve, ali smo nešto, ipak, dobili. Pokazali smo da se dostojanstvo jedne profesije ne gradi na sili, već na osluškivanju, poštovanju i razumevanju onih sa kojima gradite neki svet. Stajali smo uz svoje učenike i ličnom žrtvom pokazali kako se bori za svoja uverenja. Možda u danima obustave nismo ispunili njihovu formu, ali smo svakako ispisali svoj sadržaj koji će naši učenici znati da prepoznaju i da vrednuju, ne formativno, ne sumativno, već srcem.
Na kraju, želimo da vam poručimo da bitku nismo prestali da vodimo, tek smo je započeli. Njeni oblici biće promenjeni, jer smo svesni težine odgovornosti profesije koju obavljamo. Nadamo se da će se i oni od kojih stabilnost i mir u ovoj zemlji treba da potiču, setiti svoje odgovornosti, na koju su, očito, opijeni moći, zaboravili.