Kada kupite teglu meda verujete da ste uradili nešto dobro za sebe i svoju porodicu. Međutim, istraživanje Saveza pčelarskih organizacija Srbije pokazalo je da je većina meda koji se prodaje u marketima falsifikovan, a predsednik Saveza Rodoljub Živadinović za N1 potvrđuje da se prilikom falsifikovanja u med stavlja čak i živa soda.
Evropski pčelarski savez je proletos objavio obaveštenje o falsifikovanom medu, u kojem je između ostalog navedeno da se u takav med stavlja čak i soda.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Rodoljub Živadinović kaže da je taj podatak tačan i objašnjava da se soda dodaje kako bi se hemijskim procesom dobiti lažni med koji će proći kontrolu.
Upitan da objasni kako tačno taj proces funkcioniše, Živadinović kaže da soda služi da bi se smanjio nivo HMF (hidroksimetilfurfural) u medu. Objašnjava da je HMF prirodna organska kiselina koja je sastojak meda i čija koncentracija je dozvoljena do određene vrednosti.
Međutim, u procesu falsifikovanja meda kada se dodaje rastopljeni šećer na visokim temperaturama „HMF nenormalno skače“, objašnjava sagovornik N1. Falsifikatori potom njegovu vrednost spuštaju odgovarajućim hemijskim procesom, odnosno dodavanjem sode.
U Srbiji se med uglavnom falsifikuje dodavanjem rastopljenog šećera, bilo da je od repe, trske ili pirinča.
Stvar je toliko otišla da se sada falsifikuje i takozvani pekarski med, koji se prodaje kao sastojak za kolače i druge poslastice. Živadinović objašnjava da je pravi pekarski med prirodni proizvod koji nastaje kada med usled lošeg skladištenja „povuče“ vlagu i potom nastupi vrenje. Takav med nije za konzumaciju u prirodnom stanju, ali se može koristiti za pripremu kolača i drugih poslastica.
Međutim, analiza Saveza je pokazala da nijedan od kontrolisanih pekarskih medova na našem tržištu nije bio pravi med i da su u pitanju isključivo falsifikati.
On dodaje da su određeni proizvođači meda iz inostranstva razvili tehnologiju kojom se lažnom medu dodaju određene hemikalije kako bi se prevarili laboratorijski uređaji za kontrolu.
Pozadina svega ovoga je – zarada. Ne samo da se zarađuje na obmani potrošača koji rastopljeni šećer plaćaju po ceni meda, nego se može govoriti i o utaji poreza.
Živadinović podseća da je porez na med 10 odsto, dok je na šećer 20 odsto, a da razlika odlazi direktno u džepove nesavesnih proizvođača.
S druge strane, oni koji bi ozbiljno da se bave pčelarstvom cenama ne mogu da konkurišu prodavcima falsifikovanog meda u zemlji gde najveći broj stanovnika pokušava da uštedi svaki dinar.
- To je teška obmana potrošača i uništavanje pčelara, ističe sagovornik.
Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je registrovano oko 21.000 pčelara, koji gaje 1,6 miliona košnica. Živadinović kaže da je to jako veliki broj po glavi stanovnika. Međutim, koliki broj njih se bavi falsifikovajem – teško je reći.
Otkupljivači i pčelari međusobno prebacuju odgovornost, a sagovornik N1 naglašava da pakeri meda prilikom otkupa moraju da analiziraju med i ukoliko se utvrdi da je falsifikat, ne smeju da ga kupe. Dodaje da to znači da ne stoji njihova tvrdnja da nisu znali šta kupuju.
Kad neko nesto proizvede, posebno za ishranu, drzava bi trebala da ga kontrolise i stiti nas, poreske obveznike. Pored meda sta je sa ratlukom, tortama kolacima…. Sve je to dostupno u svakoj prodavnici.
U Srbiji postoje dve vrste meda,
industrijski,
i pčelinji.
Industrijski med se pravi od šećera.
A pčele prave pčelinji med otprilike 50 posto od prirodnog soka biljaka i uz to ujedno i 50 posto od šećera,obe vrste meda su pčele izmešale u košnici.
A neki pčelari stave da pčela preradi tačno75 posto šećera u med i 25 posto meda od soka biljaka…
Uglavnom većina pčelara su u Srbiji prevaranti i stim i lopovi zato što veći deo procenta njihovog meda ima šećera …
Zato i raste proizvodnja košnica jer pčela od kilogram šećera proizvede kilogram meda , kojeg pčelari građaninu prodaju od 1000 do 1500 dinara.Zato je med i postao dobar biznis jer se na njemu zarađuju velike pare,a veliku cenu meda su pčelari namerno formirali da bi se bogatili.
Pčelari tri puta više proizvedu meda sa šećerkom nego kada bi pčelu pustili da proizvode sto posto prirodni med od sokova biljaka.
E zato pčelari nameste da pčela istovremeno proizvodi dve vrste izmešanog meda i to od šećera i od prirodni sokova biljaka.
Retko ko od pčelara u Srbiji proizvodi pčelinji med od sto posto prirodnog soka biljke,to se može naći u nekim retkim zabačenim planinskim selima koji med proizvode sa porodičnu potrošnju.
A u analizi meda ne može da se otkrije da li pčelinji med ima u sebi šećera i prirodnog soka od biljaka, jer je i šećer proizveden od prirodnog soka repe..
A industrijski med je istog kvaliteta kao i pčelinji med,samo što je pčelinji med malo ukusniji.
A pčelari lažu da je industrijski med nije pravi već lažni,to lažu zato što je industrijski med duplo jeftiniji od pčelinjeg meda.Pčelari nemo da se pomire sa sudbinom da imaju industrijski med koji dobro konkuriše njihovom pčelinjem medu,a neće nikada priznati da je industrijski i pčelinji med isto pravljen od šećera.
Zato daju novinarima mita da oni preko televizije,radija,interneta i novina lažu narod da ne kupuju industrijski lažni med kod prodavaca već da isključivo kupuju kod njih pčelara pčelinji pravi med.
Svaki pčelar koji se bavi ličnom prodajom svoga proizvedenog meda i to gradjanima na pijaci i u svojoj kući, oni će u toku prodaje početi da se svom potencijonalnom kupcu hvale da je njihov med domaći,prirodan i lekovit,onda znajte da lažu i da u tom njegovom medu ima šećera.