Radnički 1923 iz Kragujevca pobedio je Napredak iz Kruševca rezultatom 1:0. Gol je postigao Bojan Adžić u 88. minutu. Ova utakmica bila je istorijska jer su po prvi put na stadionu “Čika Dača” korišćeni reflektori. Pre početka meča, priređen je vatromet, što je izazvalo brojne reakcije.
Srbija još uvek oseća posledice tragedije u Novom Sadu, koja se dogodila samo dva dana ranije. Urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici odnelo je 14 života, a tri osobe su teško povređene.
Iako je zvanični dan žalosti završen dan ranije, mnogi su očekivali da će se više poštovati osećanja porodica i prijatelja žrtava. Kritike su bile usmerene na vatromet i glasne navijačke pesme koje su se čule tokom utakmice.
U Beogradu, meč između Crvene zvezde i Vojvodine protekao je u tišini, a na stadionu je bio istaknut transparent posvećen žrtvama. Na stadionu “Čika Dača”, meč je započeo minutom ćutanja, ali navijači Radničkog nisu sledili primer drugih navijačkih grupa koje su ovog vikenda pokazale solidarnost.
Mnogi smatraju da trenutak za slavlje nije bio primeren, bez obzira na istorijski kontekst. Na društvenim mrežama, komentari su ukazivali na potrebu za većim pijetetom prema žrtvama.
Da li je Kragujevac trebalo da sačeka bolje vreme za slavlje, ili je značaj prve utakmice pod reflektorima opravdao vatromet i navijačke pesme? Odluka ostaje predmet diskusije, dok osećanja onih koji tuguju još uvek ostaju sveža.
A šta tu ima tu čudno ! Mi smo ĐAVOLI ! Gradonačelnik nam je dao podršku, nagrade i prostor ! Naš gradonačelnik je jači i od Vučića ! Mogo je da odloži, ali nam je ipak dozvolio slavlje ! Svaka mu čast ! Čestitam mom Radničkom na pobedi !
Ko nam vodi grad ovo nista nije cudno… Cudno je to sto nisu organizovali koncert posle utakmice na trgu Radomira Putnika…
Sve je juče bilo čudno.
Tek dva dana od tragedije u Novom Sadu, imamo prvo najave od navijača da „spremaju spektakl“, a niko ne reaguje i ne skrene pažnju na to. Potom, vatromet pre početka utakmice, gašenje reflektora i paljenje uz euforiju, pa odavanje pošte stradalima, koje je započelo dok još na sredini terena glavni sudija i kapiteni utvdjuju ko bira stranu, a ko loptu. Sve je bilo veoma neobično.
Organizovan klub to sebi ne dozvoljava. Grad, koji je i grad stradalnik, morao je da iskaže najveće poštovanje za poginule gradjane i ako je sve bilo pripremljeno i dogovoreno za ovaj dan , morali su da svečanost prilagode trenutku ili da se odloži za narednu priliku.
Svi bi to razumeli, niko ne bi zamerio, ali očigledno je da se nije tako mislilo, ako se i mislilo.