J O V A N
PO MILOSTI BOŽIJOJ PRAVOSLAVNI EPISKOP ŠUMADIJSKI
SVEŠTENSTVU, MONAŠTVU I SVOM VERNOM NARODU
OVE BOGOM ČUVANE EPARHIJE ŠUMADIJSKE,
BLAGODAT VAM I MIR OD BOGA OCA, BOGA SINA I BOGA DUHA SVETOGA UZ SVERADOSNI VASKRŠNJI POZDRAV:
HRISTOS VASKRSE!
Jer nećeš ostaviti dušu moju u
adu, niti ćeš dati da svetac
Tvoj vidi truljenja (Ps 16, 10).
“Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se… Gospod je blizu! (Fil 4, 4-5) uzvikuje Sveti apostol Pavle. I još dodaje: “Ne brinite se ni za što” (Fil 4, 6). Zaista, draga braćo i sestre, nema veće radosti od radosti Hristovog vaskrsenja. Apostol nas poziva da se radujemo u Gospodu, a da se ostavimo prevarnih i ispraznih radosti koje nakon što prođu za sobom ostavljaju duhovnu pustoš i nemir. Postoji samo jedna radost koja čoveka može ispuniti do kraja, a to je radost koju samo Bog podariti može: “Jer Carstvo Božije nije jelo ni piće, nego pravednost i mir i radost u Duhu Svetome” (Rim 14, 17). Ova radost posledica je pobede nad grehom, smrću i satanom. Ovo je neizreciva radost za čitavu tvorevinu Božiju jer “će se i sama tvar osloboditi od robovanja propadljivosti na slobodu slave dece Božije” (Rim 8, 21). Tako Vaskršnji zemljotres otvara i prazni grobove vernih čeda Božijih; odnosi tugu sa lica dece Božije jer je smrt ukinuta i donosi radost kojoj nema kraja, koja je Život večni. Radost vaskrsenja Hristovog izgoni svaki strah, brigu i nemir “jer zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodi me od zakona greha i smrti” (Rim 8, 2). Pozivajući nas da se ne bojimo jer nismo primili duha ropstva, već Duha usinovljenja (Rim 8, 15), Sveti apostol Pavle nas hrabri rečima: “Ako li živi u vama Duh Onoga koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, Onaj koji je podigao Hrista iz mrtvih oživeće i vaša smrtna telesa Duhom svojim koji živi u vama” (Rim 8, 11). Tako svetlo Hristovo Vaskrsenje postaje pobedničko radovanje i utvrđivanje naše hrišćanske vere, naše hrišćanske nade i pečat naše hrišćanske ljubavi.
Može li biti većeg povoda za slavlje na ovoj stvorenoj Zemlji kada znamo da je danas došlo spasenje svetu, vidljivom i nevidljivom? Danas je Pasha velika i sveštena koja sav svet čisti! U jednoj od svojih beseda na Pashu Sveti Grigorije Bogoslov blagovesti: “Pasha je Gospodnja! Pasha! I opet kažem Pasha, u čast Svete Trojice. Ovo je nama praznik nad praznicima i svečanost nad svečanostima, toliko prevazilazeći sve druge. Danas samo Vaskrsenje praznujemo, ne više samo u nadi iščekivano, nego već dogođeno, koje sav svet sebi sabira. Zato, svaki neka prinosi plod ovom vremenu i neka donosi praznični dar, bilo mali ili veliki, od duhovnih i Bogu milih darova, koliko svaki ima moći.”
Vaskrsenje Gospodnje predstavlja obnovu ljudske prirode, njeno oživljavanje i presazdavanje. To je ontološko čudo koje prevazilazi granice ovoga sveta premda se u njemu zbiva, ono je nadkosmičko u kosmosu. Ovaj ključni događaj Domostroja spasenja koji se zbio pre dva milenijuma jeste temelj i živonosni istočnik hrišćanske vere i propovedi. Propovedavši “veru jedanput predanu svetima” (Jud 1, 3), apostoli Gospodnji nam svedoče ono što su čuli, što su videli očima svojim i što rukama svojim opipaše kako bismo i mi sa njima imali zajednicu. To je zajednica sa Ocem u Vaskrslom Sinu NJegovom (1Jn 1-3).
Sveti apostol Pavle govori: “Ako Hristos nije ustao, onda je prazna propoved naša, a uzalud i vera vaša” (1Kor 15, 14). Ako Hristos nije ustao svi koji umreše propadoše. Ali isto tako: “Ako nema vaskrsenja mrtvih, to ni Hristos nije ustao” (1Kor 15, 13). Draga braćo i sestre, budući i eshatološki događaj jeste uzrok i garant istorijskog Hristovog vaskrsenja. Sveopšte vaskrsenje u koje verujemo i koje ispovedamo svima će potvrditi da je Hristos vaskrsao. Dakle, naša vera je u najtešnjoj vezi sa vaskrsenjem Gospoda Isusa Hrista, jer ako Hristos nije vaskrsao pomrećemo u gresima svojim. “No zaista je Hristos ustao iz mrtvih, te postade prvenac onih koji su umrli… Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti” (1Kor 15, 20; 22). Ovim je Gospod pokazao da je On istinski Bog, Gospodar života i smrti.
Budući istiniti Bog i naš Spasitelj “nije smatrao za otimanje to što je jednak sa Bogom nego je sebe ponizio uzevši obličje sluge, postao istovetan ljudima i izgledom se nađe kao čovek; Unizio je sebe i bio poslušan (Ocu) do smrti, i to do smrti na krstu” (Fil 2, 6-8). Spuštajući se do krajnjeg samouniženja, Onaj koji je besmrtan ispija iz čaše smrti, silazi da se bori sa Adom i izlazi kao pobednik. Iz neopisive ljubavi i budući Sam LJubav “dade Sebe u zamenu smrti, koja je nas prodane grehu, držala u ropstvu; i sišavši krstom u ad da Sobom ispuni sve i sva, pokida okove smrti; i vaskrse u treći dan, i svakom telu otvori put u vaskrsenje iz mrtvih, jer ne beše moguće da Gospodar života bude držan u smrti; On postade prvina umrlih, prvorođeni iz mrtvih, da bi bio On sam sve i sva, prvenstvujući u svemu.” (Iz kanona Evharistije Liturgije Svetog Vasilija Velikog). Na ovaj način vaskrsenje Hristovo postaje ne samo temelj naše vere, već i utvrđivanje hrišćanske nade. O tome govori i Sveti Atanasije Veliki: “Više ne umiremo kao osuđenici, već podstaknuti nadom čekamo opšte vaskrsenje; a to vaskrsenje će nam u svoje vreme otkriti Sam Bog, Koji ga je ostvario i nama podario” (Očovečenje Boga Logosa).
Veru svakog hrišćanina u životu potkrepljuje radosna nada da će posle privremenih zemaljskih patnji, muka, lišavanja, nesreća, posle telesne smrti, u vreme kad to odredi Bog, vaskrsnuti iz mrtvih i ući u večnost beskrajnog blaženog života. Ova blaga, radosna nada sladi gorčinu zemaljskog života, pomaže verujućem čoveku da hrabro i strpljivo podnosi sve tuge i da, ne padajući pod bremenom iskušenja, hrabro nosi krst, koji je na svakoga od nas položila Božija promisao. Da nas ova nada u buduće vaskrsenje, u večni blaženi život, neće posramiti, već da će posle smrti nastupiti opšte vaskrsenje, svedoče nam i starozavetni proroci: “Oživeće mrtvi tvoji, i moje će mrtvo telo ustati! Probudite se i pevajte koji stanujete u prahu; jer je tvoja rosa, rosa na travi, i zemlja će izmetnuti mrtvace” (Is 26, 19). Prorok Jezekilj video je veliko čudo oživljavanja kostiju u polju. Naime, na zapovest Božiju, suve kosti se počeše primicati jedna drugoj, obložiše se žilama i mesom, navuče se koža na njih, a potom je u njih ušao duh i stadoše na noge. “Ovako veli Gospod: Evo ja ću otvoriti grobove vaše i izvešću vas iz grobova vaših, narode moj… I metnuću duh svoj u vas da oživite” (Jez 37, 1- 14).
To je zapečatio sam Gospod naš Isus Hristos kada kaže da nastupa vreme u koje će svi koji se nalaze u grobovima čuti glas Sina Božijeg: “i izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činilo zlo u vaskrsenje suda” (Jn 5, 28-29). Pri sveopštem vaskrsenju ljudi će postati neprolazni, oboženi i besmrtni. Vaskrsnuće u novom, proslavljenom i preobraženom telu. Današnji praznik nam svedoči o tome “da ćemo se svi promeniti. Ujedanput, u trenu oka, pri poslednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će vaskrsnuti neraspadljivi… Jer treba ovo raspadljivo da se obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obuče u besmrtnost” (1Kor 15, 51-53). Sve ove reči Svetog Pisma nadahnjuju i utvrđuju verujućeg čoveka i, naravno, bude nadu. A da bi se ta nada sačuvala neophodna je jaka vera u Reč Božiju.
Najzad, vera u vaskrsenje Hristovo je potvrda i utvrđivanje hrišćanske ljubavi. Voleti Boga znači ceo svoj život, sve snage posvetiti služenju Bogu i bližnjima. LJubav prema bližnjima zahteva veliki napor, brigu za njihov telesni život, spremnost na žrtvovanje sopstvene imovine, čak i života za dobro bližnjeg po rečima Svetog Jovana Bogoslova: “Od ove ljubavi niko nema veće, da ko život svoj položi za prijatelje svoje” (Jn 15, 13). U isto vreme, ljubav prema bližnjima zahteva i brigu za njihovo večno spasenje i to tako da je ova briga osnova naše ljubavi prema njima i svekolikog našeg delovanja.
Ali, kako se odlučiti na žrtvu kada naša ogrehovljena, egoistična priroda traži uvek korist, dobit samo za sebe? Ovde nam jedino može pomoći podražavanje nesebičnoj, samožrtvenoj ljubavi Hristovoj. Učestvovanjem u toj krsnovaskrsnoj ljubavi nadilazimo sebe i otvaramo se za drugog. Vaskrsli Gospod tako daje snage hrišćanima da trpeljivo podnose raspadanje spoljašnjeg čoveka, dok se unutarnji čovek svakodnevno obnavlja (2Kor 4, 16-18).
“Novozavetno učenje o vaskrsenju razlikuje se bitno od svih ostalih učenja o vaskrsenju. Razlikuje se time što se osniva i izvodi iz Vaskrsle Ličnosti Bogočoveka Hrista. U hrišćanstvu vaskrsenje nije teorema, nije princip, nije neka nadlična ili bezlična shema, već puna, Bogočovečanska Ličnost: ‘Ja sam vaskrsenje i život: koji veruje u Mene ako i umre živeće. I nijedan koji živi i veruje u Mene neće umreti vavek’ (Jn 11, 25-26). Hrišćani nemaju potrebe da izmišljaju logičke dokaze; oni pokazuju Ličnost, pokazuju večno živog Bogočoveka Hrista: ‘dođi i vidi’ (Jn 1, 46)”, govori ava Justin Ćelijski. Zato hrišćanski život ne sme da bude formalnost. Smisao našeg života treba da bude u tome da u svakom trenutku i na svakom mestu budemo svedoci istine Vaskrslog Hrista, da se trudimo da ispunjavamo NJegove spasonosne zapovesti i da sve događaje oko nas razumevamo duhovno, “jer gde je blago vaše onde će biti i srce vaše, govori nam Gospod” (Mt 6, 21).
Ovaj dan – dan Hristovog vaskrsenja – neka bude za nas dan radosti. I uvek se opominjući da je ovaj praznik upravo utvrđivanje naše hrišćanske vere, volećemo našu svetu veru, visoko je ceniti i truditi se da svoj život upravljamo po ovoj veri. I imajući na umu da je Hristovo vaskrsenje utvrđivanje naše nade, sve napore, tuge i lišavanja sa radošću ćemo podnositi u očekivanju našeg budućeg vaskrsenja i našeg budućeg večnog života. Tako utvrđeni u hrišćanske vrline po ljubavi ćemo biti prepoznati kao istinski učenici Hristovi i donosićemo obilne plodove veleći jedni druge ljubavlju kojom Hristos nas zavole (1Jn 4, 10).
Pomolimo se zato Vaskrslom Gospodu da nas obasja svetlošću Svoga vaskrsenja, da svima vama koji ste se sabrali u našim hramovima, svim našim srodnicima, našoj braći i sestrama gde god se nalazili, čitavom svetu i svim ljudima dobre volje, Gospod podari večni život u neprolaznoj radosti i ljubavi Hristovoj. U toj radosti, i Mi vas, deco naša duhovna, pozdravljamo sveradosnim i u vekove vekova nepobedivim pozdravom:
Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse!