J O V A N
PO MILOSTI BOŽIJOJ PRAVOSLAVNI
EPISKOP ŠUMADIJSKI
SVEŠTENSTVU, MONAŠTVU I SVOM VERNOM NARODU OVE BOGOM ČUVANE EPARHIJE ŠUMADIJSKE, BLAGODAT VAM I MIR OD BOGA OCA, BOGA SINA I BOGA DUHA SVETOGA UZ SVERADOSNI VASKRŠNJI POZDRAV:
HRISTOS VASKRSE!
Da budemo svedoci Hrista vaskrsloga.
Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!
Ovim svepobedonosnim i najradosnijim pozdravom Hristovog vaskrsenja, pozdravljamo sve sveštenstvo, monaštvo i blagočestivi narod Bogom čuvane Eparhije šumadijske uz molitvu Hristu vaskrslom da nam bude milostiv, da nas blagoslovi, da nas obasja svetlošću lica Svog i da nas pomiluje. Potrebna nam je, braćo i sestre, svetlost Božijeg lica, jer NJegova svetlost obasjava sve zemaljske narode, pa će tako i nas obasjati kako ne bi zaspali u mraku, u nevoljama koje nas snalaze i tami koja se stalno nadvija nad nama. A tu tamu potire svetlost koja je zasijala iz groba Gospodnjeg. Zato treba da se molimo da vaskrsli Hristos bude štedar i izobilan ljudima, svim zemaljskim narodima, da nas blagoslovi, da nam daje telesna i duhovna blaga i da nas obasjava svetlošću lica Svoga. Neka nam dometne vere, kao apostolima svojim.
Bez vere u vaskrslog Gospoda Hrista, bez života u vaskrslom Gospodu Hristu, čovek ostaje u senci smrti i ostaje radionica smrti. A kada čovek svim srcem svojim, svom dušom svojom, svim umom svojim, svom snagom svojom uđe u Hristovu istinu i ogradi njome sebe, i utvrdi sebe u njoj, ona će se oploditi u njemu, srašće sa njim, postaće jedno sa dušom i voljom njegovom. Onda u duši takvog čoveka nema mesta za sumnju u Vaskrsenje, onda je duša sva Hristova, sva od NJega, sva u NJemu, sva u Carstvu Božijem, sva u večnosti, sva u pravdi NJegovoj. Tada čovek postaje Božija radionica po rečima prepodobnog Justina Ćelijskog.
Vaskrsenje Hristovo je praznik radosti i svetlosti. Posle Isusovih stradanja i smrti na krstu, kojima se čovečanstvo oslobodilo od grehova, Božiji sin Isus Hristos pobedio je smrt da bi ulio nadu u večni život. Tako nam je pokazao put kojim treba da idemo, put koji vodi ka spasenju u budućem Carstvu nebeskom. Onima koji veruju u večni život lakše je da prihvate smrt, vera im daje snagu da prevaziđu bol posle gubitka svojih milih i dragih. S druge strane, Hristova pobeda nad smrću obavezuje ih da stalno teže duhovnom usavršavanju, što je i temelj Hrišćanstva.
Vaskrsenje Gospoda Hrista je temelj na kome sveti učenici NJegovi zidaju veru i propoved svoju. Iz vaskrsenja NJegovog izviru sva dela Gospodnja. Po rečima Svetog Jovana Zlatoustog, Dela apostolska sadrže u sebi upravo dokaz o vaskrsenju: onome koji je poverovao u vaskrsenje bilo je već lako primiti i sve ostalo. Posvedočiti i dokazati vaskrsenje Hristovo za apostole znači posvedočiti i dokazati da je Isus Hristos Bog i Gospod, Iskupitelj i Spasitelj. Rečima koje govore i čudesima koja tvore u ime vaskrslog Hrista, oni neprestano dokazuju da to kroz njih govori i dela vaskrsli Gospod Svojom životvornom i čudotvornom silom. Apostoli svoju spasonosnu misiju svode na svedočanstvo o vaskrsenju Hristovom, i zato, biti apostol znači svedočiti vaskrsenje Hristovo.
Bez vere u vaskrsenje, nemoguća je vera u Hrista kao Spasitelja, nema Hrišćanstva, nemoguće je biti hrišćanin. Zato apostol Pavle odlučno i jasno izjavljuje: A ako Hristos nije ustao, uzalud vera vaša; još ste u gresima svojim (Prva Korinćanima 15, 17). Sve je izgubljeno, sve je propalo ako Hristos nije vaskrsao, veli Sveti Zlatousti, objašnjavajući ove apostolske reči.
Zaista, Hristovo Jevanđelje je blaga vest o večnom životu čovekovom, životu koji počinje na zemlji, a produžava se na nebu. Spasitelj je došao u naš svet da uništi smrt i obasja život čovekov i u zemaljskom i u nebeskom svetu. Po Spasiteljevom Božanskom učenju, ovaj život je temelj na kome se zida večni život. Verovati u Bogočoveka Hrista znači neprestano se boriti za život večni na koji je čovek i pozvan kada ga je Bog stvorio bogolikim.
Vaskrsenje Hristovo je događaj koji je najvažniji za naše spasenje. Vaskrsenje je veliko čudo Božije koje mi primamo verom i dokazujemo verom. Verom kojoj nije cilj da nas odvaja, da nas navodi da smo bolji, da smo izuzetniji od drugih. Naša vera nam ne dozvoljava da druge smatramo na bilo koji način nižima od nas, ili manje dostojnima, ne daj Bože, da ih preziremo ili mrzimo. Vera u Boga čoveka navodi da uvek teži bogolikosti. A Bog voli svakog čoveka ravnomerno razdajući ljubav. Od nas zavisi da li u sebi imamo čisto oko vere, kako bi prepoznali ljubav Božiju. Nažalost, jedan broj ljudi nema vere u živoga Hrista, pa ni u vaskrsenje i živi kao da život traje osamdeset ili sto godina. Ne ulazeći u to kakav je smisao takvog života, možemo reći da mi kroz Jevanđelje Hristovo znamo da je čovek stvoren za večnost i da postoji u večnosti. Zato je neophodna vera u vaskrsenje i život večni, jer je ona najvažniji temelj našeg postojanja. Ove godine, braćo i sestre, deco duhovna, slavimo Vaskrsenje Hristovo u posebnim iskušenjima koja su nas snašla pojavom do sada nepoznatog virusa, kada mnogi oboljevaju i stradaju. Ali, baš sada treba da pojačamo molitvu i da ojačamo veru u vaskrslog Hrista Koji je naše nemoći, naše bolesti i naše grehe uzeo na Sebe, uzneo na Golgotu i na Krst, da bi Svojom smrću uništio smrt i naše nemoći i nedaće i darovao nam život večni. Još jače verujmo da je Bog s nama i sada, kada ova nova bolest agresivno napada po celoj planeti. Naročito danas ne smemo da se odvojimo od Boga, jer odvojenost od Boga čini čoveka slabim i nemoćnim pred bolešću i svima nedaćama ovoga sveta. Sada treba Boga da pozovemo i prizovemo u pomoć. Bogu je stalo do nas i zato je uvek sa nama. Bog je sa nama i sada u ovoj našoj nevolji. Naša borba sa ovom bolešću biće nepotpuna ako ne prizovemo Boga – najjačeg lekara.
Treba da položimo našu nadu u Gospoda baš sada, a kada položimo našu nadu u Gospoda, onda verujemo da nas On neće ostaviti. Onda ćemo i znati da su sva iskušenja samo oblačak koji će zasigurno proći. A i ovo iskušenje jeste taj oblačak.
Prema rečima apostola Pavla, Vera je osnov svega čemu se nadamo, potvrda stvari nevidljivih (Jevrejima 11, 1). Mi verujemo u Isusa Hrista, Sina Božijeg, raspetog i vaskrslog. Verujemo ne zato što nam Bog na silu nameće Sebe i zato što moramo da verujemo. Verujemo po svojoj slobodi, veruju oni koji hoće da veruju. Mnogima je komfornije da ne veruju, da žive kao da Boga nema. „Zašto si dolazio da nam smetaš?“ reči su koje Veliki inkvizitor upućuje Gospodu Hristu izjašnjavajući se u ime jednog dela čovečanstva koji neće Boga. Upravo oni koji tako govore ili misle pokušavaju da ovekoveče tu svoju prolaznu radost i slabost. Misle da mogu da učine da to postane večno. Kroz otkrivenu Tajnu Krsta i Vaskrsenja verom saznajemo da smo sve što imamo – dobili. Bog nam je dao darove da nam služe za naše spasenje prvenstveno, za naše dobro, ali i za dobro bližnjih. Prilika je da u ovim iskušenjima pokažemo svoju veru na delima, da pomognemo onima kojima je pomoć potrebna, bolesnima i nemoćnima, da otkinemo ponešto od sebe i da udelimo onima kojima je to potrebno.
Braćo i sestre, pomolimo se raspetom i vaskrslom Gospodu kako bi nam darovao Svoje moći i sile da pobedimo ovo iskušenje. I da nam podari zdravlje! Pomolimo se da nas prosveti svetim prosvećenjem ne bi li sa sebe stresli nečistotu greha. Pomolimo se da nam ozari razum, da nas utvrdi u veri, ukrepi u nadi, usavrši u ljubavi, da osveti duše i tela svih nas osvećenjem koje se ne može oduzeti. I da se sa čistom savešću, nepostiđena obraza, pričešćujemo Telom i Krvlju Gospoda Isusa Hrista, imajući veru da nam je pričešće lek za dušu i telo i put u večnost.
U velikim smo nevoljama i iskušenjima. Mnogo je bolesnih, usamljenih, razočaranih, ucveljenih, ožalošćenih. Mnogima je danas potrebna naša pomoć u svim vidovima, a posebno im je potrebno naše razumevanje, naša ljubav i naše molitve za sve i svakoga, i zdravog i za bolesnog. Pravo je vreme da iz dubine duše, u molitvenoj iskrenosti, zajedno sa Svetim Vasilijem, kažemo: „Pomeni, Gospode, blagoverni narod naš, naoružaj ga oružijem istine, i daruj mu pobedu nad vidljivim i nevidljivim neprijateljima, da tih i miran život poživimo u svakoj pobožnosti i čistoti. Dobre sačuvaj u dobroti tvojoj, rđave dobrotom tvojom obrati u dobre. Pomeni, Gospode, ovde prisutan narod, i odsutne iz opravdanih razloga; i po obilju milosti tvoje pomiluj njih i nas: domove njihove napuni svakim dobrom, brakove njihove sačuvaj u miru i slozi, decu odgaji, omladinu vaspitaj, stare ukrepi, malodušne uteši, rasejane saberi, zabludele obrati i prisajedini tvojoj svetoj, sabornoj i apostolskoj Crkvi; oslobodi one koje muče nečestivi duhovi; plovi sa onima što plove; putuj sa onima što putuju; udovice štiti, siročad zaštiti; sužnje oslobodi, bolesnike isceljuj. Pomeni, Bože sve one što su u bilo kakvoj nevolji, i teskobi, i opasanosti. Pomeni, Gospode Bože naš, i sve kojima je potrebno tvoje veliko milosrđe, i one koji nas vole, i one koji nas mrze, i one koji zamoliše nas nedostojne da se molimo za njih. Gospode Bože naš, pomeni i sav narod tvoj, i izlij na sve bogatu milost tvoju, i daruj svima ono što mole za spasenje. Ti sam, Bože, pomeni, znajući svačiji uzrast i ime, znajući svakoga još od utrobe matere njegove.“
Sa ovakvim željama, mislima i molitvama sve vas pozdravljamo, draga naša braćo i sestre i deco duhovna, sa verom da nam svima ovaj najradosniji praznik Vaskrsenja Hristovog unese radost u naša srca i duše, jer jedino raspeti i vaskrsli Hristos našu tugu i žalost pretvara u radost ukoliko živimo Hristom i ukoliko smo svedoci Hrista vaskrslog, čiju pobedu nad smrću blagovestimo svetu najradosnijim pozdravom:
Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse!
Vaš u vaskrslom Hristu uvek odani,
EPISKOP ŠUMADIJSKI