PO MILOSTI BOŽIJOJ PRAVOSLAVNI
EPISKOP ŠUMADIJSKI
SVEŠTENSTVU, MONAŠTVU I SVOM VERNOM NARODU OVE BOGOM ČUVANE EPARHIJE ŠUMADIJSKE, BLAGODAT VAM I MIR OD BOGA OCA, BOGA SINA I BOGA DUHA SVETOGA UZ SVERADOSNI VASKRŠNJI POZDRAV:
HRISTOS VASKRSE!
Dan je vaskrsenja, i prosvetimo se slavljem i zagrlimo jedan drugog
(Iz Pashalne stihire)
Ispovedanje vere u Hristovo vaskrsenje je osnovna i odlučujuća istina Simvola vere u kojoj je izražena sama srž hrišćanstva. Zaista, ako Hristos nije ustao, uzalud je vera vaša (Prva Korinćanima 15, 17). Ove reči Svetog apostola Pavla od tada do danas svedoče da je hrišćanstvo pre svega vera u to da Hristos nije ostao u grobu, da je iz NJegove smrti zasijao život, odnosno da je sveobuhvatno pobeđen zakon smrti koji do tada nije imao izuzetke.
Dan Hristovog vaskrsenja proslavljamo zbog toga što je On ovim događajem pokazao da smrt nije mogla da pobedi Boga i da mržnja nije nadvladala ljubav. Pokazao je da i mi, sjedinjeni sa Hristom, možemo da živimo radosnim, Božijim životom, a ne hladno ravnodušni jedni prema drugima. Novi život Gospod je dao svakom od nas. Vaskrsenje Hristovo je pobeda iznad svih pobeda, jer su prevaziđeni smrt, greh i zlo. Ovo nije pobeda običnog čoveka, već trijumf Boga. Pobedu koja nam je darovana pozdravljamo radosnim rečima Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse! Kako je lepo čuti, kako je lepo izgovarati ove reči! Beskrajno se radujemo jer nam je još jednom dato da na zemlji, u ovom, često sumornom, mračnom i zlom svetu, dočekamo praznik nad praznicima – Pashu Hristovu, Vaskrs.
Kroz slavlje ovog praznika, darovano nam je, da i privremeno, zaboravimo na tamu i zlobu koje nas okružuju i da svoj unutrašnji vid usredsredimo prema svetlosti. Ne da bismo skrenuli pogled sa tame i da bismo zaboravili na patnju i nepravdu, na mržnju i neprijateljstvo i predali se nekom “drugom svetu”, već da bi se okrenuli Hristu Vaskrslom koji je jedini u stanju da svako zlo nadvlada, čineći dobro i svetlost moćnijim od tame i patnje. Ako ovu Hristovu moć nemamo u vidu, može nam se dogoditi da pokleknemo pred opasnim iskušenjem da zlo prihvatimo kao nešto normalno, da na egoizam i mržnju gledamo kao na prirodno stanje sveta i čoveka. Možemo početi da sve snove o dobru smatramo beskorisnim maštanjem i da se pomirimo sa principom da je realnost života zasnovana na zakonu po kojem je čovek čoveku vuk.
Uprkos ovom realizmu koji mnogi smatraju vrhuncem životne mudrosti, odnosno i pored toga što smo često spremni da neslavno kapituliramo pred zlom, Vaskrs nas učvršćuje u veri da konačni trijumf uvek odnosi ljubav Božija koja je izvor života. O tome peva na Vaskrs crkveni pesnik: “Sada se sve ispuni svetlošću: i nebo, i zemlja, i dubine njene. Neka stoga sva tvar praznuje Hristovo vaskrsenje, u kom se utvrđujemo.” Čujemo li ovo, braćo i sestre? Ne samo nebo, nego i zemlja i dubine njene, celi svet, sveukupna tvorevina, sve što postoji ispunilo se svetlošću Hristovog vaskrsenja!
Sveto Jevanđelje govori da su vrlo rano… oko izlaska sunca (Marko 16, 2) na grob u kome je bilo položeno telo Hristovo izašle žene, verne sledbenice NJegove. U tom grobu bila su sahranjena sva njihova nadanja. Izgledalo je da se sve završilo strašnom, besmislenom smrću na krstu. Ako se ikada u svetu osećao potpuni trijumf zla i mržnje, podlosti i kukavičluka, onda su to časovi u kojima su odjekivale reči: Raspni ga, raspni (Luka 23, 21). Jedan veliki bogoslov ovu atmosferu je opisao na sledeći način: “Bila je noć, bila je jeza, svet je bio onakav kakvim ga poznajemo, i nažalost, prihvatamo i danas. Preostalo je samo da se nade sa ljubavlju sahrane. Preostalo je, kako i danas kažemo, da se oda poslednja počast, a zatim da se sve zaboravi i da se svi vrate takozvanom normalnom životu u kome uvek pobeđuje zlo.”
Beznađe koje je tada zavladalo kratko je trajalo. Vaskrsli Hristos, javljajući se Mironosicama, rekao je: Radujte se… Ne bojte se, idite te javite braći mojoj neka idu u Galileju, a tamo će me videti (Matej 28, 9-10). Vaskrslog Gospoda prepoznali su mnogi i ova pashalna radost zauvek je ušla u srca miliona ljudi. Hristos vaskrse – vaistinu vaskrse – eto, u suštini, ovim je hrišćanstvo pobeđivalo i pobeđuje. Ne dokazima, ne teorijama, ne dogmatima, već vaskršnjom radošću, vaskršnjom svetlošću… “Dan je vaskrsenja, i prosvetimo se slavljem, i zagrlimo jedan drugog. Recimo i onima koji nas mrze: Braćo! Oprostimo sve Vaskrsenjem, i tako uskliknimo: Hristos vaskrse iz mrtvih, smrt smrću uništi, i svima u grobovima život darova.” Ove životodavne reči hrabre i odjekuju i danas u srcima verujućih ljudi i svima daju nadu u pobedu dobra. Na svetu nema lepših i više ohrabrujućih reči od ovih da je Hristos vaskrsao i pobedio greh i zlo. Nema reči kojima bi snažnije, jasnije, ali i jednostavnije bila izražena ova pobeda i vera da na nebu, na zemlji i u njenim dubinama, ne pobeđuje zlo i mržnja, već svetlost i ljubav. Ove reči su pobedonosne kada mi za njih otvorimo svoje srce, kada verujemo i živimo njima. Neću vas ostaviti sirotne; doći ću k vama. I radovaće se srce vaše, i radost vašu niko neće uzeti od vas (Jovan 14, 18; 16, 22). Ovo je Gospod govorio učenicima pre nego što je pošao na spasonosno stradanje. Radost ljubavi se ne može oduzeti, bez obzira što skoro svako od nas na ovom svetu prolazi kroz noć zla, mržnje i usamljenosti. Ali, došao je Vaskrs i iznova nam se na dar daju vera, radost i znanje kako bi se sve ispunilo svetlošću Hristovog vaskrsenja.
“Neka se niko ne boji smrti, jer nas oslobodi Spasiteljeva smrt: ugasi je Onaj koga je ona držala, zapleni ad Onaj koji siđe u ad, ugorča se ad okusivši telo NJegovo… Vaskrse Hristos, i raduju se anđeli! Vaskrse Hristos, i život živuje! Vaskrse Hristos, i nijednog mrtvog u grobu!” Ovako vekovima klikće Zlatousti propovednik Vaskrslog Hrista. Već dve hiljade godina, od kada je Gospod staranjem Josifa iz Arimateje, počinuo u novom grobu, do osvita trećeg dana, kada je vaskrsao iz mrtvih silom Duha Svetog čime je svoj grob od radionice smrti pretvorio u radionicu večnog i neprolaznog života, mi se poklanjamo Hristovom trodnevnom vaskrsenju. Poklanjamo se jer je Hristos preko svog groba i sve grobove svekolikog roda ljudskog od iskona do danas i do kraja sveta i veka od radionice smrti pretvorio u radionice večnog i neprolaznog života.
Mi hrišćani se ne klanjamo smrti i nečemu što je prolazno, nego večnom i neprolaznom Hristu Bogu našem, vaskrslom iz mrtvih. Mi se klanjamo i verujemo u vaskrsenje koje je započelo Hristovim vaskrsenjem i očekujemo opšte vaskrsenje svih ljudi koji su ikada živeli.
Glavno obeležje pravih hrišćana svih vremena jeste ova vera u Vaskrslog Gospoda kao Sina Božijeg koji je Reč Božija kroz koju sve postade (Jovan 1, 1-3) i koji je došao kada se navršila punoća vremena. Bez vere u Vaskrslog Gospoda ne može se biti hrišćanin. Hristovo vaskrsenje je zalog našeg večnog života i zato radost Vaskrsa treba da pokreće svakoga od nas na dublje promišljanje o sebi i o smislu sopstvenog života. Naravno, stvarnost ličnog doživljaja vere nije identična kod svakog čoveka, što ne treba da nas obeshrabruje. Upravo na toj različitosti temelji se smisao i dubina vere i najpotpunije se ostvaruje stvaralačka sloboda svakog čoveka. Niko ništa ne mora, ako neće ili ne može. Bog ima strpljenja sa svima i razumevanje za svakoga, ništa ne iznuđuje i nikoga ne prisiljava, već sve priziva i sabira.
Vera nije samo zasnovana na mišljenju, nego je najpre način življenja u punoći odgovorne slobode. Bog želi ovakve odnose sa čovekom. Zato i greši svaki čovek koji umišlja da bilo šta može promeniti kod drugog čoveka iznudom. Bog voli svakoga od nas, štaviše i one koji NJega ne vole. Bog bez zlopamćenja i bez osvete prelazi preko svega, postao je čovek, umro je na krstu da bi nam kroz vaskrsenje omogućio život, i to život večni.
Vaskrs je mnogo više od jednog praznika i više od proslavljanja jednog događaja iz prošlosti. On je svetliji od dana, on je radost sa kojom se ne može uporediti nijedna radost ovog sveta. Zato u Vaskršnjem kanonu i pevamo: Sada se sve ispuni svetlošću: i nebo, i zemlja, i preispodnja. Neka stoga sva tvar praznuje Hristovo vaskrsenje, u kom se utvrđujemo. Na Vaskrs, takođe praznujemo umrtvljenje smrti, razorenje ada, početak drugog – večnog života. Novi život koji je zasijao iz groba pre dve hiljade godina dat je svima nama na dan krštenja, svima koji verujemo u Hrista, jer se, po rečima Svetog apostola Pavla, s njim pogrebosmo kroz krštenje u smrt, da bi, kao što Hristos ustade iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi hodili u novom životu (Rimljanima 6, 4).
Gospod je svojim vaskrsenjem pobedio smrt i podario je ljudima snagu nepobedivu, neuništivu snagu kojoj ne mogu odoleti nikakve sile ovog sveta. On, pobednik sveta, daruje snagu i onima koji su NJegovi, da bi i oni pobeđivali, da pobeđuju strah u sebi i svoje neverje i maloverje, da nadvlađuju sva nasilja koja se vrše nad decom Božijom kroz vekove, ali i u naše vreme. I da odolevaju svim nasrtajima sigurni da je Božija sila svevremena, a ljudska privremena, da su sve sile ovog sveta dolazile i prolazile, dok je Bog kao Svetinja ostajao uspravno i nepokolebljivo.
Braćo i sestre, draga deco duhovna, neka bi silom Vaskrslog Hrista vaskrsla i duhovna snaga u našem narodu i u celom svetu, da bismo se svi zajedno radovali Vaskrslom Gospodu! Radujući se NJemu, mi se radujemo i samima sebi. Klanjajući se NJemu, Vaskrslom, mi se klanjamo večnom životu. Pričešćujući se Telom i Krvlju NJegovom, postajemo jedno sa NJim i zadobijamo život večni. U Vaskrslome Hristu otkrivamo da su svi naši preci živi. U Vaskrslom Hristu sve što je dobro u istoriji sveta i u istoriji našeg naroda postaje neprolazno i neuništivo. U Vaskrslom Hristu mi smo večno sa našim svetiteljima i oni sa nama. U Vaskrslom Hristu pravda je uvek pobeđivala. Sa NJim i u NJemu, pravda će pobeđivati i u naše dane. Ako je Vaskrsli Hristos sa nama i mi sa NJim, ko će onda moći protiv nas? Sa ovim mislima i željama da ovaj Praznik nad praznicima provedete u duhovnoj radosti, miru, slozi i ljubavi, pozdravljamo vas, u ime Crkve Božije u Šumadiji, sveradosnim pozdravom:
Hristos Vaskrse – Vaistinu Vaskrse!
Vaš u Vaskrslom Hristu uvek odani,
JOVAN
Episkop šumadijski
Episkop šumadijski G. Jovan