Šapčani vole da se hvale, nekada preteraju, a jedno od preterivanja, koje nije daleko od istine, jeste da je u gradu više kafana nego stanovnika. Neke istorijske činjenice, poput one da je u XIX i sa početka XX veka Šabac bio grad sa najvećim brojem kafana po glavi stanovinika, potkrepljuju teoriju iz prve rečenice.
Šabac je imao preko sto kafana, na svakih sto Šapčana dolazila je jedna kafana. Bilo je gradova sa velikim brojem kafana, ali ne i sa toliko kafana prema broju stanovnika. Vikipedija beleži devedeset kafana: Velika kasina, Beli krst, Zlatni jelen, Zeleni venac, Sopronj, Šopron, Bikić, Baka, LJube Simića, Zora, Balkan, Abisinija, Zlatibor, Slavija, Takovo, Dalmatinac, Grand Hotel, Narodna gostionica, Nova narodna gostionica, Velika gostionica, Prizren, Podrinje, Tamnava, Sarajevo, Grčka kraljiva, Zlatni Prag, Srpska kruna, Deligrad, Gradska pivnica, Petrovgrad, Fruška gora, Kafana Bože Ivanovića, Kafana Tomića, Tunel, Fruška gora, Prnjavor, Stara Srbija, Kafana Djenića, Devet direka, Mačva, Kafana Božića, Beli orao, Mala kasina, Žirovni venca, Amerika, Jugoslavija, Ženeva, Kraljević Marko, Proleće, Tešmanovića, Bele ovce, Šumadija, Zlatna ladja, Kod „Sloge“, Hotel Central, Topčider, Koceljeva, Hadžića han, Rusija, London, Tri grozda, Kriva vrba, Matroz, Kod Plemića, Stanišića, LJočića, Devet Italijana, Bairhan, Velika Srbija, Zlatna česma, Miramare, Laf, Haljduk Veljko, Grkova kafana, Hotel Grand II, Hotel Grand III, Velika Srbija II, Zeleni venca, Port Said i tako dalje.
Kafana Devet direka
Pred Prvi svetski rat svaki sokak je imao po jednu kafanu. Kafane su mesto društvenog života i kulture. U njima su biblioteke, drustveni klubovi, klasični podijumi i pijanke. Postojao je i običaj, u Srbiji tog vremena, jedino u Šapcu, da su nedeljom pre podne žene sa muževima odlazile u kafanu.
Šapčani na raskršću
Za potrebe ovog teksta, a uz pomoć Vikipedije, podsećamo na neke od kafana koje su obeležile društveni život Šapca.
Kasina je kafana Pravitelstvene ulice, sa uličnom baštom i bioskopom. U Kasini je po pričanju Mladena St. Djuričića ispevana pesma „Rod rodila kruska ranka pod Milošićem“, a po uveravanju tekst je sastavio Milan Šanića, unuk lepe Šane, koji se i pominje u dopevima te pesme.
Evropa je evropski salon u Šapcu. Sagradjena sedamdesetih godina XIX veka, po ugledu na moderne zapadne salone, imala je visoke salonske prozore, mermerne kockarske stolove (takozvane tablanete), klavirom, hotelskim sobama. Evropa je kafana u kojoj su se kockali bogati mačvanski trgovci, nakon poslova na Velikoj pijaci i Bairu. (Pošto je se i sama nalazila na Velikoj pijaci). U Evropu je voleo da svraća kralj Milan, i da se kocka sa Mačvanima, tako da su jednom prilikom Mačvani zbog nerešenog kockarskog duga ukrali čiviju kralju. Kao kafana naslanja se Zirovni venac, dvospratni hotel, a ova je u neposrednom susedstvu Više kraljevske ženske škole, iste one u kojoj je Isiodora Sekulić dobila srpsko državljanstvo. Srušena za vreme Prvog svetskog rata (kada je sa savskih ratnih brodova sravljen Šabac), Evropa se obnavlja na mestu nekadašnjeg Žirovnog venca, ali kao jednospratni salon na glagol.
Kafana Pariz
Hotel Pariz je salon podignut u drugoj polovini XIX veka. Salon na dve vode, sa zarubljenim kalkanima, mansardom, zelenom baštom (u vidu kvadratnog prostornog vrta), bioskopskom salom, pozornicom, bifeom, i letnjim belvederom. Pariz u delu zelenog vrta, koga su ukrašavali cvećnaci i žbunovi stilizovanog oblika, ima i natkriljeni prostor, takodje sa stolovima, panoima i drugim. Najznačajniju celinu predstavljaju bife i spoljnja bašta. Kafana Pariz je klub oficira i podoficira. U njemu svraju Cicvarići.
Kafana Pariz je takodje druga kuća boema i pesnika. U njemu stihove piše Vojislav Ilić Mladji (sa posvetom U Parizu Srpkom Verdenu). Pariz prima kraljeve, delegacije, ministre, atašee. Izmedju dva rata u njemu će pevati Sofka Nikolić, Milan Timotijević, Bora Janjić. Svirana je klavirska, vokalna, operska i klasična muzika. Medjutim u njemu se najbolje opija uz patriotske pesme Cicvarića.
U njemu su se naravno dešavale i čivijaške šale. Na primer jednom prilikom je šabački list Čivija objavio pesmu u kojoj Načelnik šeta sa žirado šeširom Savom i obljubljuje žene. Na to je žena šabačkog načelnika dopala u Pariz i počela da razbacuje stolice pred gospodinom Grdaničkim, tadašnjim urednikom Čivije, gde zamalo nije došlo do obračuna. Korpulentna Načelnikovica je tražila satisfakciju. U njemu su slavljeni rodjendani kraljice Natalije, pa bi svi bili osudjivani na zatvor, ali niko nije išao.
Veliki broj kafana prati i uvođenje modernih evropskih običaja i recepata.
Knjeginja Tomanija, žena kneza Jevrema Obrenovića, nastojala je da, zajedno s mužem, u Šabačku nahiju uvede „evropejske“ navike. Tako su u Šapcu počele da se služe vanilice, bela kafa i slatko od ruže. Ovaj običaj se ukorenio, pa se bela kafa i danas pravi u šabačkim kafeima, a vanilice u gradskim poslastičarnicama.
A evo i starinskog recepta za vanilice:
Potrebno je:
250 g masti
250 g šećera
4 jajeta
250 g mlevenih oraha
brašno
džem
200 g šećera u prahu
3 kesice vanilinog šećera
Umutite mast omekšalu na sobnoj temperaturi sa šećerom. Dodajte cela jaja. Zatim sve sjedinite s mlevenim orasima.Zatim dodajte brašno za kolače, sve dok testo ne bude kompaktno, ručno ga mesite.
Pospite radnu površinu brašnom i razvucite
testo da bude debelo oko 3 mm. Malim okruglim kalupom izvlačite kružiće i
redajte ih u plitak pleh obložen bakpapirom. Možete da ih izrežete u obliku
srca, cvetića, jelčica, bubamara, kalupa kakve imate.
Pecite ne duže od 5 minuta (dovoljno je da samo blago porumene), vadite, i dok
su još tople, lepite jednu za drugu malom količinom džema (ne sme da curi sa
strane). Zatim svaku vanilicu uvaljajte u prah šećer i odložite u kutiju za
keks.
Potrebno je da vanilice odstoje 24 sata da omekšaju. Možete da ih izrežete u
obliku srca, cvetića, jelčica, bubamara, kalupa kakve imate.
Oživljavanju tog vremena doprineće i podsećanje na zaboravljene ukuse, a sve će i zamirisati kao u vreme „prve varoši“, na vanilice, starinski kolač i prvu šabačku belu kafu. Uz recept za vanilice i jedan starinski za belu kafu:
- 0.5 l vode
- 0.5 kašičice cikorije
- 1 kašika mlevene kafe
- 0.75 l mleka
- 80 g šećera
Priprema
- Cikoriju staviti u hladnu vodu pa na vatru
- Kad proključa dodati mlevenu kafu ili žitnu kafu (1-2 kašike ječmene kafe i sl.)
- Mešati dok ne nestane pene
- Zaliti sa malo hladne vode
- Poklopiti i ostaviti da se staloži
- Nakon toga, kafu odliti i pomešati sa mlekom, zašećeriti i služiti
- Prijatno
Fotografije: Vikipedija, Stvar ukusa
Tekst je objavljen u okviru projekta „Sa ukusima zavičaja pred Evropu”, koji partnerski realizuju udruženja „Šumadinka” iz Kragujevca, „Omnibus” iz Pančeva i RTV Šabac iz Šapca, na sajtovima www.glassumadije.rs, www.pancevo.city i www.sabac.tv.
Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.