Nacionalno telo za imunizaciju (NITAG) napravilo je strategiju vakcinacije, a za sprovođenje je zadužen novoformirani koordinacioni tim koji vodi državni sekretar ministarstva zdravlja dr Mirsad Đerlek. Iako je većina zemalja objavila planove i preporuke za vakcinisanje, kod nas ova dokumenta nisu javno dostupna.
020 
Foto: Unsplash
Paralelno sa procesom nabavke vakcina, radi se i na izradi plana imunizacije – ko, kad i gde će primiti vakcinu. Odgovore na ova pitanja u Srbiji daju tri tela – Nacionalno telo za imunizaciju (NITAG), Institut za javno zdravlje Batut i novoformirano Nacionalno koordinaciono telo za imunizaciju.
Preporuke i odluke pomenutih tela nisu dostupne javnosti, što nije slučaj u drugim zemljama koje su ranije objavile mišljenja struke o tome ko bi trebalo prvi da se vakciniše i zbog čega.
Nacionalno telo za imunizaciju (NITAG) radi na određivanju strategije imunizacije, prioritetnih grupa i načinu vakcinacije. Telo je sastavljeno od desetak članova, uglavnom profesora Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Sagovornici BIRN-a navode da je uloga NITAG-a ključna u izradi strategije imunizacije i određivanju prioritetnih grupa stanovnika koji će po fazama primati vakcine.
Preporuke NITAG-a, koje je nezavisno telo sastavljeno od stručnjaka, nisu obavezujuće, ali bi ovo telo trebalo da ima centralno mesto kada se odlučuje o imunizaciji. Srpski NITAG je svoje preporuke poslao Ministarstvu zdravlja. Do objavljivanja ovog teksta iz ministarstva nismo dobili potvrdu koje je sve preporuke izradio NITAG i da li će ih ministarstvo usvojiti.
Institut Batut ima zadatak da izradi program imunizacije i plan potrebe vakcinacije, ali i vodi evidenciju o distribuciji, utrošku i zalihama vakcina na osnovu podataka iz lokalnih zavoda za javno zdravlje širom Srbije.
Nacionalno koordinaciono telo za imunizaciju na čijem je čelu državni sekretar u ministarstvu zdravlja dr Mirsad Đerlek, baviće se “pripremom, organizacijom i sprovođenjem imunizacije u Srbiji”, kako to objašnjava Đerlek.
U sastavu koordinacionog tima su NITAG i Institut Batut, a odluka o osnivanju ovog tela nije objavljena u Službenom glasniku.
Đerlek u razgovoru za BIRN navodi da je sastav koordinacionog tim “kakav samo poželeti možeš što se tiče znanja i iskustva”.
- U sastavu nacionalnog koordinacionog tima su eminentne ustanove u Srbiji, kao što su Batut i NITAG. Članica je profesorka Ljiljana Marković Denić iz NITAG-a koja nam mnogo znači. To je jedan multidisciplinarni tim od 20 ljudi – tu je dr Verica Jovanović iz Instituta Batut, dr Vera Stojiljković sa Instituta Torlak, dr Lazić sa VMA, ljudi iz Zavoda za javno zdravlje Kragujevac Novi Sad, Niš, Darija Kisić Tepavčević kao bivši zamenik direktorke Batuta, sada i ministar, predstavnici ministarstva prosvete, unutrašnjih poslova, Agencije za lekove i medicinska sredstva…, nabraja Đerlek.
Đerlek kaže da imena članova koordinacionog tima nisu poznata javnosti zato što nisu verovali da će vakcina stići ovako brzo i dodaje da tim treba da napravi sajt na kome će da objavljuje “akcioni plan i operativni plan i povremeno obaveštava javnost ko je sve do sada vakcinisan, kako će se ljudi dalje vakcinisati, šta imamo u skladištu na Torlaku koji je jedino skladište za vakcine zato što oni imaju te kapacitete”. Dodaje da će se zalagati da sve bude transparentno.
Na pitanje BIRN-a da li je ovo telo sada neki novi krizni štab, Đerlek kaže da nije.
- Ne, ne, ne, Nemojte da mešate te dve stvari. Mi moramo da se predstavimo građanima, steknemo njihovo poverenje, nemamo ništa sa kriznim štabom. Mi treba da izvršimo naš zadatak koji smo dobili – pripremu i sprovođenje imunizacije građana Srbije, zaključuje Đerlek.
Ko će prvi da se vakciniše
Javnosti nisu dostupna imena članova Nacionalnog tela za imunizaciju (NITAG), kao ni novoosnovanog koordinacionog tela.
BIRN saznaje da se na čelu NITAG-a nalazi epidemiolog dr Ljiljana Marković Denić, a da su u timu i dečji neurolog dr Jasna Jančić, infektolog dr Goran Stevanović i virusolog dr Tanja Jovanović.
Dr Tanja Jovanović u razgovoru za BIRN je objasnila da tim od desetak članova čine epidemiolog, mikrobiolog – virusolog, imunolog, farmakolog, neurolog infektolog i pedijatar. Svi članovi su univerzitetski nastavnici i najveći broj njih je sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ona je navela da su u NITAGu i imunolog dr Dušan Popadić, farmakolog Janko Samardžić, dečji kardiolog Vladimir Vukomanović, pedijatar dr Goran Vukomanović.
- Mi smo već uradili Preporuke za primenu vakcinacije protiv COVID19 i to prvu verziju i drugu dopunjenu verziju, objašnjava dr Tanja Jovanović. Ona kaže da je imunizacija planirana po fazama, a da prvu fazu obuhvata vakcinacija najstarijih sugrađana i zdravstvenih radnika.
U Srbiji ima nešto malo više od dva miliona ljudi koji spadaju u prioritetne grupe – najstarije sugrađane i zaposlene u javnom zdravstvu i sektoru socijalne zaštite, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Sugrađana koji imaju između 60 i 85 i više godina ima 1.939.602, dok je sektoru javnog zdravstva i socijalnog rada zaposleno je 149.375 ljudi. https://flo.uri.sh/story/695065/embed
Trenutno je naručeno 1,8 miliona vakcina protiv korone koje se primaju u dve doze, što je dovoljno za vakcinaciju 900.000 ljudi.
Zadatak NITAG-a je da pruži preporuku o tome koje su to prioritetne ciljne grupe za imunizaciju, te da u zavisnosti od dostupnosti vakcina, epidemioloških karakteristika i prirodnog toka bolesti odlučuje o vakcinaciji celih ili delova pojedinačnih prioritetnih grupa, objašnjava dr Jovanović. Ona dodaje da će se preporuke redovno, najmanje tromesečno, analizirati i revidirati na osnovu do tada pristiglih saznanja.
NITAG se vodi evropskom praksom i preporukama Svetske zdravstvene organizacije koje kažu da su najstariji sugrađani i zdravstveni radnici prioritetne grupe za vakcinaciju. Međutim, kako kaže dr Jovanović, “to ne znači da preporuke mogu da se prepisuju” i da treba da se vodi računa o specifičnostima bolesti kod nas.
Treba voditi računa o karakteristikama populacije i epidemije, objašnjava ona, i ističe da su za donošenje planova potrebni podaci “kao što su na primer broj zdravstvenih i nezdravstvenih radnika zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, podaci o prevalenciji hroničnih zaraznih i nezaraznih bolesti za koje je pokazano da su značajni komorbiditeti za teške forme bolesti”, koje dobijaju od Instituta Batut.
- Masovnu imunizaciju očekujemo tokom cele 2021. godine. Zato se i određuju prioriteti, objašnjava Jovanović i ističe da se u procesu imunizacije vodi računa i o tome kojim je uzrasnim grupama namenjena vakcina, te da je “većina trenutno aktuelnih proizvoda namenjena populaciji starijoj od 18 godina.”
Na pitanje BIRN-a na koji način će se pratiti neželjena dejstva vakcine, dr Jovanović kaže da će se “efekti imunizacije pratiti u realnom vremenu” i da “sve informacije moraju biti transparentne.”
Šta kaže Svetska zdravstvena organizacija
U situaciji kada postoji aktivno prenošenje virusa u zajednici, a kada je dostupnost vakcine mala (za 1- 10 procenata populacije), Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se prvo vakcinišu zdravstveni radnici koji rade sa kovid pozitivnim pacijentima, navodi se u preporukama ove organizacije od 13. novembra 2020. godine.
Sledeći u redu za vakcinaciju su stariji sugrađani, u zavisnosti od starosne strukture same zemlje.
Sa porastom dostupnosti vakcine (između 11 i 20 procenata populacije) trebalo bi voditi računa o vakcinaciji ostalih specifičnih grupa stanovništva. Preporučuje se vakcinacija starijih sugrađana koji “nisu stigli na red” u prethodnoj fazi. Odmah zatim, trebalo bi vakcinisati pripadnike raznih osetljivih društvenih grupa za koje se proceni da su u većem riziku da razviju teške kliničke slike ili preminu usled komplikacija izazvanih virusom. To mogu biti ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu, osobe sa invaliditetom, rasne, verske, seksualne manjine, a u zavisnosti od prilika u pojedinačnim zemljama.
U ovoj fazi umerene dostupnosti vakcine trebalo bi da se vakcinišu svi zdravstveni radnici koji se bave imunizacijom, bilo da se radi o redovnoj imunizaciji ili COVID-19, kao i profesori, nastavnici i zaposleni u školama. To mogu biti vaspitači u predškolskim ustanovama ili učitelji u osnovnim školama.
U trećoj i poslednjoj fazi, kada dostupnost vakcine dostigne 50 procenata ukupne populacije, trebalo bi vakcinisati preostale prosvetne radnike, kao i druge značajne radnike izvan zdravstvenog i prosvetnog sektora – policajce, poljoprivrednike, zaposlene u vladi i administraciji koji su uključeni u donošenje odluka i vođenje zemlje.
Preporuke dalje ističu da treba vakcinisati trudnice. Razlog što se trudnice nalaze u trećoj grupi je to što u ovom trenutku nisu sprovedena klinička ispitivanja, pa nema podataka koji dokazuju bezbednost vakcina na trudnicama i deci. Kako se rezultati ovih ispitivanja očekuju tokom 2021. godine, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se vakcinacija ovih grupa obavi u kasnijim fazama.
Osoblje koje radi na pravljenju vakcine ili drugi laboratorijski radnici u riziku takođe spadaju u grupu prioriteta kada je vakcina dostupna za polovinu populacije.
Poslednju prioritetnu grupu koja se pominje u situaciji akutnog prenosa infekcije čine ljudi koji nemaju mogućnost za fizičkom distancom. Tu spadaju svi oni koji žive i rade u kazneno-popravnim ustanovama, zatvorenici, ljudi koji žive i rade u različitim tipovima domova, vojnici i vojno osoblje u kasarnama, ali i pojedine profesije poput rudara i zaposlenih u industriji prerade mesa. U ovu grupu spadaju beskućnici, ali i svi oni koji žive u gusto naseljenim i neadekvatnim uslovima života.
“Ne sme biti tolerancije prema ličnom, finansijskom ili političkom sukobu interesa ili korupcije kada se radi o određivanju prioritetnih grupa za vakcinaciju protiv virusa korona”, podvlači se u pravilniku Svetske zdravstvene organizacije koji upućuje da se određivanje prioriteta vakcinacije vodi kroz transparentne procese zasnovane na jednakosti i pravednoj raspodeli svim građanima.
Kako je u drugim zemljama
Na platformi koja okuplja Nacionalna tela za imunizaciju širom sveta mogu se pronaći strategije imunizacije različitih zemalja.
U Francuskoj su prve preporuke dostupne od kraja novembra, a stanovnicima Velike Britanije ovaj plan dostupan je od početkom decembra.
Kanada je jedna od prvih zemalja koja je početkom novembra objavila da su prvi u redu za vakcinaciju oni koji su u riziku da razviju teške kliničke slike i preminu, zatim zdravstveni radnici i negovatelji – prenosioci virusa osobama iz prve grupe. Nakon ovih grupa vakcina će se daviti policijacima, vatrogascima, radnicima u prodavnicama, svima onima koji ne mogu da rade od kuće, a čiiji je posao važan za normalno funcionisanje društva. Kanada izdvaja još jednu grupu – sve one koji rade i žive u uslovima gde je nemoguće napraviti adekvatnu fizičku distancu.
U originalnoj verziji teksta objavljeno je da dr Tanja Jovanović “ne želi da otkriva imena kolega iz NITAG-a”. Nakon objavljivanja dr Tanja Jovanović skrenula nam je pažnju da se nismo lepo razumeli i navela imena ostalih kolega, što smi izmenili u tekstu.