- Šta god pipnete i gde god zagrebete u Krušiku trulo je i iza toga stoji sam vrh vlasti koji se upleo u trgovinu oružjem i isisava novac iz vojnih fabrika koji delom odlazi u privatne džepove, a delom u stranačke fondove. Posledica toga je da Krušik već duže ispipava dno finansijsko-poslovne rupe u koju je upao, rekao je danas za list DANAS i Glas Šumadije uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović, komentarišući aktuelnu situaciju u toj valjevskoj fabrici, u kojoj je zaposlen godinama unazad. Ističe, pritom, da je Ministarstvo odbrane znalo i da zna za sve što se dešava u Krušiku. Tim pre što je o svemu obaveštavan fabrički Nadzorni odbor, čije članove imenuje upravo Ministarstvo odbrane.
Osvrnuvši se na jučerašnje oglašavenje Krušika, kojim se demantuju navodi opozicionog Saveza za Srbiju, koji u formi pitanja sugeriše da je valjevska fabrika “pred bankrotom”, i kojim se tvrdi da se “nastavlja trend rasta i poslovanja Krušika”, pri čemu je prikazana i tabela sa finansijskim rezultatima tog preduzeća, koji bi trebalo da potkrepe navode o “trendu rasta, Obradović kaže da to jesu zvanični podaci , ali da su nastali “falsifikovanjem i štelovanjem” rezultata poslovanja fabrike preko zaliha nedovršene proizvodnje i zaliha gotovih proizvoda, kao i finansijskom gimnastikom.
- Ono što s tim u vezi znam jeste da su, krajem novembra i početkom decembra prošle godine, kad je dotadašnji direktor Krušika Mladen Petković otišao u Zastavu u Kragujevcu, a na njegovo mesto u Krušiku imenovan VladanLukić, predstavnici fabričkih sindikalnih organizacija obavešteni da su dugovi preduzeća dobavljačima i ostalim poveriocima oko 37 miliona evra. Koliki su gubici sada, verovatno da niko ne zna pouzdano, pošto poslovodstvo Krušika ne zna za troškove poslovanja, a to ne zna jer se radi o ljudima koji su nedorasli poslovima koji su im povereni, navodi Obradović, ponavljajući da je kolaps valjevske fabrike počeo 2014., kad je na njeno čelo doveden Mladen Petković, koji radi “u interesu privatnih trgovaca oružjem”.
Obradović kaže i da ima saznanja de je poslovodstvo Krušika nedavno obavestilo nadležne u Ministarstvu odbrane da je u fabrici oko 700 radnika tehnološki višak, te da su im u MO rekli da prekobrojni budu otpušteni. Regaovao je, međutim, pedsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke Darko Glišić i, prema rečima našeg sagovornika, poručio da otpuštanja do izbora neće da bude, a da će novac za plate da obezbedi država.
I predstavnici zaposlenih u Krušiku tvrde da je predsednik Aleksandar Vučić pre neko veče na RTS-u pričao bajke o Krušiku, kao da su “svi oni ludi”, a da je jučerašnje oglašavanje Krušika, ili nekoga u njegovo ime – “gola laž”. Ističu da im nije najjasnije ko je pisao saopštenje o “trendu rasta” poslovnih rezultata. Sumnjaju da iza tog obraćanja javnosti ne stoji fabričko poslovodstvo, već advokat i bivši šef BIA Aleksandar Đorđević , za koga se špekuliše da zastupa valjevsku fabriku.
Za Vučića je, kažu, U Krušiku navodno „sve reguilarno i sve u redu“, ali će ministar policije Nebojša Stefanović i njegov otac Branko Stefanović, ako se ustanovi da su prekrišili zakon pri kupovini proizvoda valjevske fabrike. I danas ponavljaju da u Krušiku, za razliku od Vučićevih tvrdnji,“ništa nije ni reguilarno,ni u redu, a kamoli dobro“. Naprotiv, situacija je, smatraju, sve gora. Fabrika ne radi tek sa 1o do 15 odsto kapaciteta. Zbog enormnih dugova, dobavljači sve redje isporučuju repromaterijal i proizvodnu opremu, te u fabričkoj Farbari , na primer, već danima nema farbe, fosfata i sredstva za odmašćivanje komada pre bojenja, usled čega je farbanje proizvoda nemoguće.
Dugovi Krušika, prema zvaničnoj informaciji iznose 45 miliona evra, prema nezvaničnim navodima 67, a predstavnici zaposlenih iz svojih izvora saznaju da su dugovanja preduzeća premašila svih 80 miliona evra. Ističu da se na sajtu Narodna banke Srbije vidi da je Krušik u blokadi još od 2016. i to u iznosu većem od pola milijarde dinara. Dodaju da je fabričko poslovodstvo poručilo radnicima da „ugovora nema, posla nema, viška zaposlenih ima, a da se plate primaju, ali do kada će – ne zna“. Menadžment je, kažu naši sagovornici, poručioi zaposlenima na odredjeno da da iskorite preostali deo godišnjeg odmora do krajaovog meseca, kada mnogima od njih ističu ugovori o radu. Na platnom spisku Krušika je ukupno 3.140 radnika, od čega su oko 2.100 njih zaposleni na odredjeno, odnosno na osnovu ugovora o delu.
- Većina tih radnika na određeno su partijski vojnici Srpske napredne stranke, koji su u Valjevo dovedeni iz gradova i mesta širom Srbije, a ponajviše iz Uba, Lajkovca, Mionice , Koceljeve i Osečine, što je područje koje politički kontroliše predsednik opštine Ub, narodni poslanik i predsednik Izvršnog odbora SNS Darko Glišić, koji je i kum Aleksandra Vučića. U Krušiku rade i ljudi iz Bajine Bašte, Rume, Paraćina i jedan momak iz Niša. Istovremeno, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je 10.000 Valjevaca, medju kojima je i nekoliko desetina mladih majstora koji su praksu stekli u Krušiku, ali za većinu njih posla u fabrici nije bilo, tvrde naši izvori.
Naglašavaju da nije tačno da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne zna kakva je situacija u Krušiku, već da „priča bajke“ kad navodi da je u tom preduzeću „sve u redu“. Sve sindikalne organizacije koje deluju u Krušiku, kažu, o stanju u toj fabrici još letos, u avgustu, zajedničkim pismom su obavestile Aleksandra Vučića i zatražile njegovu pomoć za prevazilaženje krize. Od tada do danas, niko ni prstom nije mrdnuo da pomogne da Krušik prevazidje poslovno – proizvodnu agoniju, u koju je, prema navodima uzbunjivača Aleksandra Obradovića, počeo da zapada 2014., kad je na čelo valjevske fabrike doveden kadar SNS-a Mladen Petković koji je, napomenimo, krajem prošle godine prekomandovan u Zastavu oružje koja je, takodje, u sve nezavidnijoj poslovnoj situaciji.
Od 2014., prema dokumentaciji koju je Obradović dostavio medijima, traje i isisavanje novca iz Krušika posredstvom uticajnih trgovaca orjžjem, pre svih firme GIM, koju u pregovorima oko kupovine namenskih artikala zastupa otac ministra policije Branko Stefanović, zatim firmi koje kontroliše Slobodan Tešić, te jedna kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, čiji je predstavnik za Balkan jedan bivši direktor Zastavine fabrike oružja.
- O svemu ovome hteli smo da razgovaramo i sa generalnim direktorom Krušika Vladanom Lukićem, kome smo nameravali da ponudimo i da mu pitanja pošaljemo mejlom. U kabinetu direktora Lukića su nam, medjutim, rekli da je on na sastanku, a na traženi broj telefona nije se javio. I početkom prošlog meseca pokušavali smo da stupimo u kontakt sa menadžmentom Krušika, ali odgovora druge strane nije bilo.
Krušik se, ipak, prekjuče oglasio i saopštio da fabrika “nastavlja trend rasta I razvoja poslovanja od 2014. do 2018.” , što je potkrepljeno I tabelom o finansijskim rezultatima poslovanja, za koje uzbunjivač Obradović tvrdi da su “falsifikovani”, a predstavnici zaposlenih da su “gola laž.”
OBRADOVIĆ ŽRTVA SUKOBA GIM-A I SLOBODANA TEŠIĆA
- Mislim da sam žrtva i sukoba kompanije GIM i Slobodana Tešića. GIM je, naime, Tešića izbacio iz posla sa Saudijskom Arabijom i on (Tešić – prim. Z.R.) ne može to da im oprosti. Svojevemeno je 20 dana držao u blokadi kamione GIM-a sa robom, a čini mi se da im se sada sveti na ovaj način, čija sam i ja žrtva, kaže Obradović.
Poznavaoci oružarskog biznisa već duže špekulišu da u fabrikama vojne industrije kadruju i dalje najmoćniji trgovac oružjem na Balkanu Slobodan Tešić I šef BIA Bratislav gašić.Firmu GIM u poslovima sa Krušikom i drugoim vojnim fabrika,medjutim, uglavnom zastupa Branko Stefanović,čiji je sin Nebojša ministar unutrašnjih poslova i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost.
GIM I BERETA “MERKAJU” ZASTAVU
- Čuo sam da jedan od zastupnika GIM-a tvrdi da ta kompanija u saradnji sa italijanskom Beretom planira da uđe u vlasničku strukturu Zastave oružja, navodi AleksandarObradović.
GIM I Bereta mogu pojedinačno da postanu vlasnici do 15 odsto kapitala Zastave i ostalih vodećih domaćih vojnih fabrika, na osnovu lane usvojenog Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja I vojne opreme. Im zakonom je, naime, omogućeno domaćim I inostranim investitorima da mogu da kupe do 15 odsto kapitala preduzeća namsneks e proizvodnje, s time što njihov zajednički udeo u njihovoj vlasničkoj strukturi ne može da predje 49 odsto.
Predstavnici Berete sredinom pošle godine boravili su u Zastavi.