Po ugovoru koji je država sklopila sa kineskom korporacijom CBRS gradiće se savremena deponija sa spalionicom biorazgradivog otpada i centrom za reciklažu, po modelu „projektovanje i izvođenje”, a za konačnu lokaciju izabrano je Vitlište. Tek kada se ovaj projekat realizuje, pristupiće se sanaciji i rekonstrukciji smetlišta u Jovanovcu. Tako je obećano, čekamo šta će biti.
Najave o izgradnji nove sanitarne deponije u Kragujevcu kao državni projekat puštene su u javnost prošle jeseni, ali tek odnedavno znamo da je razrešena glavna dilema – gde će ona biti locirana. Da li na sadašnjem smetlištu u Jovanovcu, koje je koliko letos iz gradske uprave označeno kao konačni izbor, ili u Vitlištu, koje po rezonu ’oće-neće figurira još od 1986. godine. Definitivno je prelomljeno – uvala Vitlište, na tromeđi Kormana, Maršića i Gornjih Komarica.
To smo saznali kada su 26. marta objavljene dve odluke Skupštine grada. Prva, da se radi Plan detaljne regulacije „Vitlište”, za prostor od 129 hektara, u kojoj piše da su „vizija i ciljevi” – rešavanje jednog od glavnih problema grada – odlaganje komunalnog otpada i, drugi, da se istovremeno radi strateška procena uticaja na životnu sredinu tog plana.
Pripremna faza
Da će taj jedan od glavnih problema grada biti rešen prvi je obznanio, u svom prepoznatljivom samoreklamerskom maniru, lično predsednik Aleksandar Vučić početkom oktobra prošle godine:
- Kragujevac i Niš su gradovi u kojima se planira izgradnja modernih regionalnih deponija. Deponije u Kagujevcu i Nišu biće gotove do 19. decembra 2021. godine (po pravoslavnom kalendaru na Svetog Nikolu – prim. aut.).
Predsednik je i kasnije, u raznim prilikama, ponavljao da će „Kragujevac imati najveće investicije u svojoj istoriji”, a da sve pojasni kao „izaslanik” je sredinom marta na susret sa gradonačelnikom Nikolom Dašićem došao Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.On je tada doneo razrađenu Vučićevu ideju iz projekta „Čista Srbija” o izgradnji komunalne mreže i regionalne deponije sa spalionicom u Kragujevcu.
- Za izgradnju deponije opredelili smo 118 miliona evra, a investicija obuhvata i novo postrojenje za spaljivanje otpada, rekao je Momirović i objasnio da je ova investicija deo ugovorenog kreditnog projekta sa kineskom građevinskom korporacijom CBRS Džang Sjaojuen.
Nikola Dašić je dodao da je reč o komercijalnom ugovoru sa kineskom kompanijom i on obuhvata formiranje nove regionalne deponije sa sanacijom i rekultivacijom postojeće deponije u Jovanovcu.
- Početak radova očekuje se ove godine. U toku je pripremna faza i formiranje regionalnog preduzeća za upravljanje tom regionalnom deponijom, pojasnio je Dašić.
Ali, na početku ovog obimnog i složenog procesa reč prvo treba da da urbanistička struka i zbog toga se pod hitno radi plan detaljne regulacije i ekološka studija. U razgovoru za „Kragujevačke” to potvrđuje arhitekta Ivan Radulović, odnedavno glavni gradski urbanista sa dvadesetogodišnjim iskustvom u Direkciji za urbanizam i izgradnju (sada JP „Urbanizam”), sa mnogo urađenih urbanističkih akata raznih vrsta i zavidnim brojem domaćih i međunarodnih nagrada.
- Plan detaljne regulacije „Vitlište” koje obuhvata oko 84 hektara namenjenih za regionalnu sanitarnu deponiju kapaciteta 80 miliona kubnih već je bio na ranom javnom uvidu od 8. do 22. aprila, kaže Radulović.
- Sada sledi finalizacija plana, a biće konačan kada ga usvoji Skupština grada.
On misli da će Vitlište biti definitivno rešenje za regionalnu deponiju, a koje će lokalne samouprave ući u ovaj projekat u ovom trenutku nije poznato. Za sada je siguran samo Kragujevac.
- Detalji vezani za funkcionisanje ovog regionalnog sistema biće poznati tek nakon izrade studije opravdanosti regionalnog, a zatim i lokalnih planova upravljanja otpadom, a svakako nakon definisanja zajedničkih interesa između Kragujevca i okolnih, zainteresovanih opština, objašnjava Radulović.
Sve po evropskim standardima
Glavni gradski urbanista kaže da je prema Prostornom planu Kragujevca i prethodnoj planskoj dokumentaciji opravdano opredeljenje za lokaciju Vitlište – na osnovu procene kapaciteta, tipografije terena, prirodnih uslova, geografskog položaja i ekonomske opravdanosti. Istovremeno, objašnjava zašto Jovanovac više nije za upotrebu.
- Ova deponija ne zadovoljava osnovne sanitarne, tehničke i higijenske uslove za odlaganje otpada, pa je predviđeno njeno zatvaranje. Pored toga, na teritoriji grada identifikovano je i oko 240 lokalnih smetlišta, a 30 posto seoskog stanovništva nema mogućnost odlaganja otpada u kontejnere. Deponija je na tri kilometra od centra grada, u neposrednoj blizini naseljenog područja i u zoni koja je trenutno razvojno vrlo aktuelna, gde se realizuju značajni državni i industrijski projekti, kaže Ivan Radulović.
Pitamo ga da li je upoznat sa još nekim elementima koji mogu biti sastavni delovi budućeg projekta za deponiju u Vitlištu?
- Po trenutnim saznanjima, deponija bi sadržala reciklažni centar, kao i spalionicu, s obzirom da bi za nju, prema procenama, stizalo 60-70 posto biorazgradivog otpada visoke kalorijske vrednosti. Taj otpad moguće je spaljivati i tako proizvoditi energiju, čime bi se povećala rentabilnost celog postrojenja. Podrazumeva se izgradnja komunalne infrastrukture, pre svega sistema za odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda i za odlaganje komunalnog otpada, odgovara Radulović.
Nije pitanje za urbanistu, međutim u javnosti postoji dosta rezervi i sumnje u ekološke posledice rada spalionice. Setimo se koliko je bilo reagovanja Beograđana na gradnju spalionice na deponiji Vinča, koja se ipak pravi.
- Uveravanja su da će se cela deponija graditi po savremenim evropskim standardima vezanih za odlaganje otpada, posebno u pogledu zaštite životne sredine. Deponijom bi upravljalo posebno regionalno preduzeće, sa većinskim udelom grada Kragujevca, objašnjava Radulović.
A šta će biti sa smetlištem u Jovanovcu?
- S obzirom da ovoj deponiji predstoji zatvaranje, obaveza iz ugovora s kineskim partnerom je da uradi njenu rekultivaciju, remedijaciju i sanaciju, što će se desiti tek pošto deponija u Vitlištu profunkcioniše. Sve je to u „paketu” koji se finansira i realizuje ovim projektom, zaključuje Ivan Radulović.
Eto, to je maksimum koji sada može da se sazna od glavnog gradskog urbaniste, jer je i gradnja deponije Vitlište samo delom u domenu urbanizma. Izrada i prihvatanje projekta, potom radovi i nadzor, sve do tehničkog prijema pripada drugim resorima. O tim i drugim pitanjima hteli smo da čujemo šta ima da kaže i gradonačelnik Nikola Dašić, ali on nije dao odgovore do datog roka koji diktira dinamika pripremanja novina.
Pitanja i dileme
Jeste projekat deponije Vitlište tek na početku, ali i u ovoj fazi postoji niz dilema i otvorenih pitanja sa kojima građani treba da budu upoznati, tim više što ih do sada o tome niko ništa nije pitao.
Dileme jedino nema u Vučićevoj tvrdnji da će savremena regionalna deponija u Kragujevcu biti završena do 19. decembra 2021. godine. Daj bože da za preostalih osam meseci može da se uradi i sva dokumentacija koja prethodi gradnji, naravno ako se poštuju propisane procedure.
Jedna od nepoznanica je da li i dalje važi odluka „Srbija šuma” o ustupanju 60 hektara zemlje gradu Kragujevcu na području Vitlišta i dela pristupnog puta bez nadoknade. Zatim, da li je izvršena eksproprijacija zemljišta u privatnim posedima, posebno na delu kuda treba da prođe nova trasa puta do buduće deponije, a gde je zapelo 1987. godine. Nepredvidivo je, ali treba opet računati na pobunu meštana Maršića, Kormana i Komarica koji ne žele deponiju u svojim selima.
Pitanje je i da li će Kinezi skroz iznova raditi projekat, ili će se poslužiti i dokumentima koji su ranije rađeni za Vitlište. Takođe, da li je pristupni put do deponije deo projekta, ili će njegovu izgradnju finansirati grad. Reč je o sedam kilometara od postojećeg puta kroz Korman, inače od centra grada do Vitlišta ima petnaestak kilometara.
Međutim, lako je pretpostaviti da će se postaviti najviše pitanja, posebno od organizacija koje se bave ekološkim temama, kakva će biti spalionica, koliko će ona eventualno uticati na zagađenje životne sredine? Naši zvaničnici tvrde da će se graditi po najvišim evropskim standardima, a da li će kineska tehnologija biti takva – to je sada nepoznanica. U svakom slučaju, kada se uradi projekat, biće neophodna izrada nove studije uticaja na životnu sredinu, a red bi bio da se kroz javnu raspravu o svemu pitaju građani, ali i neutralni ljudi iz struke i organizacije civilnog društva.
O spalionicama više u uokvirenom tekstu uz ovaj, a o celom projektu regionalne deponije Vitlište na početku priče samo se može reći: dobro je što se krenulo sa mrtve tačke, a tokom realizacije bićemo u prilici – ili da hvalimo, ili da kudimo ono što je povereno Kinezima da rade.
ISKUSTVA SA SPALIONICAMA KOMUNALNOG OTPADA – Mogu i bez trunke zagađenja
Pre nekoliko godina „NJujork tajms” je napisao da su moderne spalionice toliko čiste i imaju malu emisiju štetnih gasova, da veću opasnost po zagađenje vazduha ima kamin u jednom domaćinstvu ili roštilj u dvorištu.
To je ocena stručnjaka nakon što je tehnologija spalionica dovedena do savršenstva, ona jeste skupa i sve zavisi kakvo će postrojenje biti građeno: po novoj, čistoj „recepturi”, ili onoj koja ozbiljno ugrožava životnu sredinu, a koja se ovde-onde još primenjuje.
Struka i nauka uključila se u projektovanje „čistih” spalionica posle ekološke katastrofe koja je osamdesetih godina prošlog veka pogodila više razvijenih zemalja. Tada je u vazduh emitovana velika količina štetnih materija (teški metali, ugljen dioksid, sumpor dioksid, metan, sona kiselina itd) koje su proizvodile efekat takozvanih kiselih kiša, koje su bile veoma opasne po zdravlje ljudi.
Problem je kasnije rešen ugradnjom u dimnjake takozvanih četki od kalcijum oksida i elektrostatskih taložnjaka, pa je dim koji prolazi kroz njih bio apsolutno „očišćen”, jer su neutralizovane sve opasne materije iz njega.
Šta ćemo mi u Kragujevcu dobiti od Kineza naravno da sada ne znamo, ali kada bude bila poznata tehnologija spalionica koju nam prodaju, neizostavno bi trebalo konsultovati domaće stručnjake, koje imamo, da daju konačni sud. Jeste kineska nauka i industrija izrasla do svetskih visina, ali iz iskustva se zna da Kinezi „uvaljuju” i prljave tehnologije.
Inače, u Beogradu je proteklih godina bilo dosta uke i buke baš povodom gradnje spalionice u Vinči, gde je smetlište slično ovom našem u Jovanovcu, samo dosta veće. Beograd ovaj projekat realizuje kroz javno-privatno partnerstvo sa dve kompanije iz Francuske i Japana. Zbog ekološke nedorečenosti (i cene celog projekta, što nas u Kragujevcu ne zanima) bilo je mnogo reagovanja ekoloških, pa i političkih organizacija, projekat je menjan i dorađivan, sada je u fazi realizacije i najavljuje se da će ove godine biti završen.
Međutim, uz spalionicu se mora izgraditi i centar za reciklažu, gde se iz otpada selektuje sve ono što bi moglo da bude nova sekundarna sirovina – papir, plastika, staklo, sve vrste metala, guma – koje se prodaju drugim prerađivačima.
Takođe, moderne spalionice imaju po dve komore, primarnu u kojoj se spaljuje otpad i sekundarnu u koju se sprovodi dim koji se zadržava određeno vreme na visokim temperaturama, čime se razlaže i na taj način se izdvaja plin. Uz to, toplota koja se dobija spaljivanjem otpada može da se koristi za proizvodnju pare koja pokreće turbine za električnu energiju. Sve to decenijama rade zemlje koje oskudevaju u prirodnim energentima – Japan, Danska, Švedska.
Neka od tih iskustava koristiće i nova deponija i spalionica u Vinči. Na primer, radi se toplodalekovod do naselja Konjarnik kojim će se transportovati gas za grejanje ovog dela Beograda. Ceo taj sistem, prema najavama, trebalo bi da proradi ove godine, pa ćemo videti kako će funkcionisati.
A videćemo i šta će smisliti za naše Vitlište, mada neki stručnjaci za energetiku tvrde da količina biorazgradivog otpada koji će se tamo odvoziti neće biti dovoljna za neku ozbiljniju proizvodnju energije. Pa, neka energije i ne bude, samo da nam se đubre ukloni ispred nosa.