Po završnom računu budžeta grada Kragujevca za 2020. godinu koji su danas usvojili odbornici gradskog parlementa, ostvaren je suficit u iznosu od 446 miliona dinara. Najveći deo ostvarenog suficita u iznosu od 356 milona dinara, kako je obrazložio Nenad Stanišić, član Gradskog veća za finansije, odnosi se na namenska sredstva opredeljena za projekte koji se realizuju na teritoriji grada Kragujevca a sufinansirana su od strane države i preneta su u ovu godinu, dok je 90 miliona neraspoređeni suficit koji će takođe biti upotrebljen u ovoj godini. U 2020. godini ukupni prihodi na nivou grada iznosili su šest milijardi 824 miliona dinara a sa prenetim sredstvima iz 2019. godine iznosili su sedam milijardi 385 miliona dinara. U skladu sa planiranim budžetom ostvarenje prihoda je 86, 35%, od čega su tekući iznosili šest miliona a prihodi od prodaje nefinansijske imovine pre svega zemljišta 757 miliona dinara.
Ukupni rashodi grada Kragujevca u 2020. iznosili su šest milijardi 939 miliona dinara i realizovani su sa 82% plana. Tekući rashodi su bili pet milijardi 629 miliona a izdaci za nefinansijsku imovinu odnosno investicije 949 miliona dinara. Imajući u vidu da sastavni deo Završnog računa čini i izveštaj o zaduženosti grada Kragujevca, Stanišić je kazao da je na današnji dan ukupna zaduženost grada Kragujevca oko 24 miliona evra, od čega se 21,35 miliona odnosi na glavnicu a 2,65 miliona su kamate. U odnosu na tekuće ostvarene prihode iz 2020. godine kreditna zaduženost grada Kragujevca je 47 procenata, što je u okvirima zakonske granice zaduživanja od 50 % prihoda. Grad Kragujevac se u 2020. godini nije zaduživao, a od 1. januara do danas nije bilo novih ugovora o kreditu, naglasio je Stanišić.
Zaduženost grada Kragujevca je transparentna, postoji zvanična dokumentacija u kojoj stoji kada je ona nastala, za šta su iskorišćeni krediti, koji na žalost, rekao je gradonačelnik Nikola Dašić, nisu korišćeni za razvojne kapitalne projekte, već za pokriće gubitaka nastalih pre više godina. Danas, zahvaljujući podršci predsednika Srbije i Vlade i preko pola milijarde evra koji iz države ulaze u grad Kragujevac, možemo da realizujemo razvojne projekte, poput izgradnje železničke pruge Sobovica –Lužnice, krak Batočina, Severne obilaznice, kanalizacione mreže i mnogih drugih koji otvaraju grad i daju mogućnost da se strateški razvija, poručio je Dašić.
Na 8. redovnoj sednici Skupštine grada Kragujevca usvojen je Plan detaljne regulacije „Železnička pruga Sobovica – Lužnice – krak Batočina, zatim izmena dela Plana detaljne regulacije „Ulica Daničićeva, Pozorišna do ulice Kneza Mihaila-potez kružni tok kojim će se izbeći eksproprijacija delova parcele a usvojena je i odluka o izradi Plana detaljne regulacije „Dela naselja Dobre vode – Bubanj, blok oivičen ulicama Zmaj Jovinom, Svetozara Markovića i Episkopa Save“.
Skupština grada usvojila je Etički kodeks ponašanja funkcionera grada Kragujevca koji je usklađen sa modelom Etičkog kodeksa Stalne konferencije gradova i opština i identičan je evropskom kodeksu ponašanja funkcionera. Čini ga 12 osnovnih načela kojih bi trebalo da se pridržava svaki funkcioner a to su: vladavina prava i zakonitost; odgovornost; otvorenost, pristupačnost i transparentnost; građansko učešće; poštovanje izborne volje i ukazanog poverenja; uzornost; profesionalnost; pravičnost, objketivnost i nepristrasnost; savesno i domaćinsko upravljanje; lični integritet; ravnopravnost i nediskriminacija; poštovanje i učtivost. Podrazumeva se, rekla je članica Gradskog veća za lokalnu samoupravu Sanja Tucaković, da bez obzira na postojanje ovakvog akta, svaki funkcioner već mora da primenjuje takva pravila ponašanja, ali je dobro da ona budu napisana na jednom mestu kako bi se s vremena na vreme podsetili naših dužnosti.
Odbornici su na današnjoj sednici jednoglasno doneli odluku da se nova ulica koja povezuje Beogradsku sa ulicom Slobode, a nalazi se pored Zavoda za hitnu medicinsku pomoć i Klinike za pulomogiju, ponese naziv dr Bore Evtova, koji se iako penzionisan priključio kolegama Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu u borbi protiv korona virusa i od posledica KOVID-a 19 preminuo krajem prošle godine.
Inače, današnje zasedanje gradskog parlamenta započelo je obaveštenjem odbornika Odborničke grupe Zajedno za Šumadiju – Zdrava Srbija, Miroslava Stojanovića – Džige i Olivere Nikolić da će u radu Skupštine ubuduće nastupati kao samostalni odbornici.
U okviru tačke dnevnog reda koja se odnosi na izbor, imenovanja, postavljenja i razrešenja, odlukom odbornika vršilac dužnosti direktora Centra za socijalni rad „Solidarnost“ biće Jelena Mitrović.