Na 21. redovnoj sednici odbornici gradskog parlamenta usvojili su budžet grada Kragujevca za 2023. godinu.
Budžet grada Kragujevca za 2023. godinu projektovan je na 10 milijardi 547 miliona dinara, čime se nastavlja višegodišnji trend uvećanja gradskog budžeta. Ovako projektovan budžet viši je za 729 miliona od nedavno usvojenog rebalansa za 2022. godinu. Uvećanje se zasniva na uspešnom rastu i razvoju kragujevačke privrede koja uprkos svim krizama beleži pozitivne trendove ali i efikasnijem radu gradskih uprava, kazao je Nenad Stanišić, član Gradskog veća za finansije. Pozitivni trendovi rasta kragujevačke privrede ogledaju su u povećanju broja zaposlenih za 2000 lica, uprkos svemu što se dešavalo u Fijatu i drugim kompanijama i povećanju prosečne plate za 15 procenata. Ovi parametri direktno oslikavaju stanje budžeta, jer 50 posto gradskog budžeta zavisi od toga kako funkcioniše privreda našeg grada. Kada je reč o efikasnijem radu gradskih uprava, kao drugom stubu povećanja gradskog budžeta, Stanišić je naveo da na njega ne utiče samo rad lokalne poreske administracije, uprave za finansije i javne nabavke, već i uprava koje upravljaju delom gradske imovine ili administriraju neki od gradskih prihoda. Uvećani prihodi omogućavaju i veće rashode, tako da je ovaj budžet otvorio prostor da se uspešno odgovori svim izazovima i da funkcionisanje Grada, gradskih uprava, indirektnih i direktnih korisnika i gradskih preduzeća ne bude ugroženo. Usvojeni budžet omogućava veća ulaganja u skoro svim oblastima društvenog života u našem gradu i dalji rast investicija finansiranih lokalnim budžetom. Prioriteti u planiranim kapitalnim investicijama su rehabilitacija ulica u gradskog, prigradskog i seoskog područja, izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže, uređenje centralnog gradskog jezgra, stvaranje boljih uslova za sanaciju, rekonstrukciju i izgradnju predškolskih i školskih objekata a više sredstava, kazao je Stanišić predviđeno je za subvencije građanima i poljoprivrednicima i subvencija za povećanje energetske efikasnosti.
Budžet grada Kragujevac, razvojni je u datim okolnostima, kazao je gradonačelnik Nikola Dašić. Grad Kragujevac na godišnjem nivou za stare obaveze isplaćuje milijardu i 200 miliona, odnosno anuitete po kreditima ili tužbe koje dolaze na naplatu. Kada njih ne bi plaćali, ovaj novac bi bio usmeren na investicije i to bi onda bio ozbiljan razvojni budžet. Na početku mandata obećali smo da Kragujevac neće biti dodatno zadužen i do danas nismo podigli ni jedan kredit. Odlučili smo da počnemo i sa otplatom duga prema Energetici koji je 1,1 milijardu, čime pomažemo ovom preduzeću ali i građanima Kragujevca, da usled rasta cena energenata na svetskom tržištu ne trpe veći udarac na svoj budžet, a plaćamo i druge obaveze koje su se prenosile iz godine u godinu. Za oporavak grada Kragujevca u potpunosti i oslobađanje od velikih kredita i starih obaveza, potrebno je četiri do pet godina, rekao je gradonačelnik i naveo da Kragujevac 2020. godine nije mogao da se zadužuje. Danas zahvaljujući rastu budžeta može, ali i dalje neće, jer to nije odgovorno ponašanje. Prilikom kreiranja budžeta vodili smo računa o balansu ne samo između prihoda i rashoda, već o balansu svih potreba građana. Govoreći o ulaganjima na selu, gradonačelnik je rekao da je nekada budžet za selo možda bio veći, ali u okviru njega su bili i infrastrukturni radovi. Današnji budžet je 70 miliona i isključivo se odnosi na subvencije za pomoć poljoprivrednicima. Sa dodatnih najmanje oko 200 miliona za infrastrukturne radove, u selo će ukupno biti uloženo 270 miliona. U poslednje dve godine, vođeni time da je bitnije da asfalt dođe do stanovnika koji žive na seoskom području i do onih koji ga nikad nisu videli, a ne da revitalizujemo postojeće ulice, donekle smo zapostavili centar grada. Budžetom za 2023. godinu za putnu infrastrukturu je opredeljeno 500 miliona dinara, što nam omogućava da konačno radimo i centar, a što se sela tiče radićemo prvo ona u kojima asfalta još nema. Naš budžet uokviren je i određen realnim stanjem na terenu, pre svega obavezama kojih kao grad moramo da se oslobađamo i svetskim okolnostima koje nas pogađaju i dobro je da nismo u situaciji da potpuno zategnemo kaiš i da ne možemo da radimo. Kragujevac možda nekada vidim i većim nego što on realno jeste, ali smatram da on veći može da bude. Njega ne čini samo vodovod i kanalizacija već i trg i kultura u koju se mnogo ulaže i svakodnevna dešavanja koja ga čine gradom. Mi želimo da na svaki mogući način zaštitimo i selo i centar i prigrad i socijalu i sve druge aspekte društvenog života koji grad Kragujevac čine bivšom prestonicom industrije i moderne Srbije i čitavog regiona, poručio je gradonačelnik Dašić.
Odbornici su pored ostalog razmatrali i usvojili Kadrovski plan zaposlenih u gradskim upravama i stručnim službama za 2023. godinu, a na predlog gradonačelnika Nikole Dašića za člana Gradskog veća za komunalne delatnosti tajnim glasanjem izabrana je Maja Angelovska, koja na tu dužnost dolazi iz Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ . Maja Angelovska rođena je 1984. godine, završila je Ekonomski fakultet u Kragujevcu, a na Fakultetu inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu stekla je zvanje master inženjer industrijskog inženjerstva.
Na današnjoj sednici usvojena je i odluka o izmenama lokalnih komunalnih taksi, čiji je iznos u skladu sa zakonom usklađen sa promenom godišnjeg indeksa potrošačkih cena. Lokalne komunalne takse za držanje motornih, drumskih i priključnih vozila koje se plaćaju prilikom registracije uvećane su za 10 do 15 posto u zavisnosti od kubikaže i vrste vozila, dok će komunalna taksa za isticanje firme biti uvećana za pet do 10 procenata. U istom iznosu, odlukom odbornika, uvećana je i naknada za korišćenje javnih površina, koja se usaglašava sa rastom odnosno promenom potrošačkih cena.
Investicija 25% u odnosnu na 2020. godinu ili samo 6% budžeta. Gde se onda troše pare gradjana?