Dražavni sekretar Ministarstva kulture i informisanja zadužen za medije Aleksandar Gajović tvrdi da nacrt nove Medijske strategije, koji će „uskoro“ biti u javnoj raspravi, „apsolutno ima legitimitet“ i najavljuje da će se država normativno i vlasnički vratiti u medije, ukoliko to bude javni interes građana Srbije
Gajović je u intervjuu FoNetu potvrdio da je nacrt Strategije trenutno u „jednom od sekretarijata Vlade Srbije“ i precizirao da nije reč o „proveri“, već da je Ministarstvo „želelo da čuje još jedno mišljenje, pre nego što tekst uđe u javnu raspravu“.
„Onog trenutka kada dobijemo zeleno svetlo da možemo da postavimo Strategiju na sajt, tog trenutka, na neki način počinje javna rasprava“, precizirao je Gajović, kao sagovornik novinarke Danice Vučenić u serijalu Kvaka 23.
U planu je da rasprava bude održana u šest gradova, a Gajović „insistira da ih bude što više“, kako bi se čuo što veći broj mišljenja.
„S druge strane, svako će, kada postavimo tekst na sajt, biti u mogućnosti da uputi primedbu, kritiku i neslaganje“, objasnio je Gajović, ali nije želeo da iznosi detalje Strategije, budući da će se „tek pojaviti u javnosti“.
On je, međutim, predočio da Strategija „znači razvoj sistema javnog informisanja i da ima svoje ciljeve“, među kojima je prvo pomenuo „stvaranje jedinstvenog i neprotivrečnog regulatornog okvira“.
Taksativno nabrajajući 15 ciljeva, on je pomenuo i „jačanje uloge države u ostvarivanju javnog interesa, unapredjenje položaja medija, ostvarivanje pune uloge javnih medijskih servisa i poboljšanje položaja i statusa novinara“.
Gajović je među ciljeve ubrojao i „unapređenje informisanja manjinskih grupa, informisanje Srba u regionu i dijaspori i unapređenje projektnog sufinansiranja“.
Prema njegovim rečima, ciljevi Strategije su i „jačanje uloge regulatornog tela za elektronske medije, unapređenje dostupnosti podataka o medijima, zaštita medijskog pluralizma i zabrana monopola, jačanje medijske i informatičke pismenosti, zaštita autorskih prava, digitalizacija i arhiviranje medijskih sadržaja i jačanje uloge samoregulatornih tela“.
Upitan da li će se država normativno i vlasnički vratiti u medije, što bi bilo u suprotnosti sa ciljevima prethodne reforme, Gajović je odgovorio:
„Na to pitanje mogu da vam odgovorim jednom jedinom rečenicom. Ako je javni interes građana Republike Srbije upravo to što kažete, onda će to tako i biti“.
On nije želeo da se izjašnjava ni o sudbini agencije Tanjug, koja je nastavila da radi, uprkos odluci Vlade Srbije iz novembra 2015.godine da bude ugašena.
Precizirajući da tekst Strategije sadrži tri dela, analizu, strateške ciljeve i akcioni plan, Gajović je ponovio da „ne bi pričao o detaljima, jer nije korektno da u ovom trenutku govori o nečemu što, kao dokument, ima status nacrta“.
„Videćemo krajnji tekst koji će biti poslat Vladi na usvajanje i podvlačim ovo nije zakon“, naglasio je Gajović i objasnio da, kao „državni sekretar, nema pravo na svoje mišljenje po pitanju Strategije“, jer je „nije ni pisao, niti je formirao radnu grupu, niti je on isterao neke članove iz radne grupe, već su oni sami otišli“.
Aludirajući na činjenicu da su radnu grupu za izradu Medijske strategije krajem prošle godine napustila četiri člana, među kojima su i predstavnici najvećih i najuticajnih udruženja novinara i medija, Gajović je rekao da je svima bio cilj da se oni „vrate i rade“.
Gajović smatra da su Ministartsvo kulture i informisanja, ministar Vladan Vukosavljević i on lično „učinili napore, održavši tri ili četiri sastanka sa onima koji su napustili radnu grupu, u želji da se vrate“.
Na konkretno pitanje da li Strategija ima legitimitet, jer u njenom pisanju nisu učestvovali predstavnici UNS, Medijske koalicije (NUNS, NDNV, Lokal press, ANEM, AOM), kao i Asocijacije medija, Gajović je bio izričit: „Apsolutno“.
„Gde, u kom zakonu piše da oni moraju da budu članovi radne grupe“, upitao je Gajović, koji sebe opisuje kao „osvedočenog legalistu“, koji se „drži zakona bukvalno, kao pijan plota“.
Država im je poverila posao, koji su oni prihvatili i počeli da rade, a zašto su napustili radnu grupu „treba pitati njih“, rekao je Gajović i odbacio prigovor da su to uradili i zbog njega i njegovih izjava o ženama, a potom i ocena o pojedinim novinarima.
Gajović podseća da je proglašen „mizoginim“ zbog izjave od pre godinu, kada niko nije ništa rekao, niti je UNS, ako su već „tako principijelni“, pokrenuo postupak njegovog isključenja iz članstva tog udruženja.
Ističući da obilazi gradove u unutrašnjosti, on je konstatovao da „Beograd nije Srbija“ i ukazao da se, „ako odete gore ili dole“, mišljenja bitno razlikuju od onih „za koje se tvrdi da su najveća i najuticajnija udruženja“.
Upitan da li je razmišljao o ostavci, što su tražila udruženja novinara i medija, i time omogući komunikaciju profesije i Ministartsva, pa i povratak u radnu grupu članova koji su je napustili, Gajović je odgovorio da i „danas, posle ovoliko vremena, misli da je dobro postupio što to nije podneo ostavku“.
„O onima koji su napustili radnu grupu u ovoj zemlji se nažalost više priča, nego o onima koji su ostali da rade. Znači, više ćemo da damo prostora i glorifikovaćemo one koji neće da rade, za razliku od onih koji hoće da rade. To su anomalije našeg društva, da više cenimo neradnike, nego radnike“, tvrdi Gajović.
Odgovarajući na primedbu da je njihovo demokratsko pravo i da napuste radnu grupu i da se ne slažu, Gajović je uzvratio da „nije, jer su prihvatili posao“ i ocenio da je „to bilo neodgovorno prema profesiji“.
Na pitanje da da li je neodgovorno da on sam ne podnese ostavku, ako to traži najveći broj udruženja, Gajović je odgovorio negativno.
Na konstataciju da je i Evropska komisija ukazala da je kapacitet radne grupe oslabljen napuštanjem predstavnika novinarskih i medijskih udruženja, Gajović je ocenio „da te analize zavise od eksperata i od onog ko analizira“.
On se, pri tome, pozvao na izveštaj italijanskog eksperta Frančeska Šijakitana, koji je „dao povoljno mišljenje“ i naglasio da su, prilikom izrade nacrta Medijske strategije, uzeti u obzir svi prilozi onih koji su napustili radnu grupu.
Upitan da li su taj dokument potpisali svi preostali članovi radne grupe, uključujući i njenog koordinatora Miloša Jankovića, koji je, pre završetka konačnog teksta, podneo ostavku na mesto pomoćnika ministra, Gajović je predočio da je „između koordinatora i članova razlika baš kolika je i između strategije i zakona“.
Njemu se čini da je Janković „to i potpisao, u krajnoj liniji“, mada „iskreno“ smatra da je „to potpuno nebitno“.
„Ne znam zbog čega je to toliko važno, čovek je možda potpisao, a možda i nije“, rekao je Gajović, koji tvrdi da za Strategiju „to i nije od krucijalne važnosti“.
Osvrćući se na mogućnost da predstavnici nekih udruženja novinara i medija odbiju da učestvuju u javnoj raspravi, jer smatraju da bi Strategiju sa novom radnom grupom trebalo pisati od početka, Gajović je poručio da „niko nikog ne prisiljava ni na šta, a da pogotovo on to neće da radi“.
„Kao državnom sekretaru, meni su svi potaman, znači svi su mi dragi, i oni koji su protiv mene i oni koji su za mene, ja sam njima državni sekretar i dajem sve od sebe da ih potpuno razumem i potpuno shvatim i da razgovaram sa njima“, tvrdi Gajović.
On je ilustrovao da je tokom pet meseci, koliko je državni sekretar, bio u kontaktu sa svima, svima podelio vizit karte i svima rekao da su im otvorena vrata za svaki dijalog, ali da se „niko se od njih nije javio“.
Na pitanje da li je pozvao predsednika NDNV Nedima Sejdinovića da mu se izvini, kako je i najavio, zbog tvrdnje da „nema dobre namere“ i sumnje u to da mu zaista prete, Gajović je odgovorio da je rekao da će mu se izviniti kada ga bude sreo, a da njegov telefonski broj nema.
Dodao je i da je profesiji sada potrebno jedinstvo, umesto razdvajanja, da je javna rasprava jedan od najdeomkratskijih načina da se dođe do kvalitetnog teksta i kasnijih promena zakona od kojih i zavisi „naša profesija“.
Kako je napomenuo, „javna rasprava je, takođe, rad na Strategiji i itekako ima mnogo prostora da se sve usaglasi“.
S obzirom na nedavnu izjavu da je „najveći problem novinarstva u Srbiji što novinari ne čitaju zakone“ i poziv da sve napade prijave državnim institucijama, Gajović je upitan kome da se obrati za pomoć Predrag Blagojević, urednik Južnih vesti, koji upozorava da poreska uprava već nedeljama ugrožava ovaj niški portal.
Imajuči u vidu i Blagojevićevo objašnjenje da predstavnici poreske uprave čak prete oglašivačima, tvrdeči da su Južne vesti izdajničke, Gajović je najavio da će „Ministarstvo kulture i informisanja uvek najžešće da kritikuje i protestuje protiv bilo kakvog napada na novinare, pretnje ili pritiske, jer se na taj način ništa ne postiže“.
Na podsećanje da su prošle godine Vranjske ugašene upravo po tom receptu, Gajović je pozvao da se „gospodin Blagojević nama obrati da vidimo o čemu se tu radi“.
„Niste mi dali dovoljno elemenata da bih mogao da zaključim. A elementi bi morali biti i u pisanoj formi“, precizirao je Gajović, „kako bismo imali uvid o čemu se tu radi, ko ga pritiska, zašto i na koji način“.
„Neka se on nama javi, mi ćemo, ja lično i sektor medija u Ministarstvu kulture i informisanja, pomoći svakom kolegi koji smatra da su mu ugružena prava i slobode“, zaključio je Gajović.