U poslednje vreme mnogo se pisalo o kapitalnim infrastrukturnim projektima pre svega vezanim za drumski i železnički saobraćaj koji poput „kiše oko Kragujevca” uporno i dosledno zaobilaze naš grad. Jedan od kompetentnih sagovornika na tu temu više puta (pa i u našoj novini) bio je doktor Veroljub Trifunović arhitekta i urbanista koji je godinama bio čelni čovek tadašnje Direkcije za urbanizam i izgradnju (današnjeg Javnog preduzeća „Urbanizam” Kragujevac) koja je zadužena za razvoj grada i okoline.
Po njemu, došao je trenutak da se te urbanističke i infrastrukturalne „greške” isprave, a evo i kako.
– U ovom trenutku se radi Treći ciklus „Prostornog plana Srbije”, što je dobro jer to znači da postoji kontinuitet u planiranju što je civilizacijsko dostignuće i zaista je za čestitanje kolegama koje „to guraju” od samog resornog Ministarstva preko Instituta za arhitekturu i urbanizam koji je nosilac čitavog projekta do svih ostalih saradnika, kaže on.
Trifunović podseća, da je Prvi prostorni plan Srbije u njenoj istoriji izrađen 1996. godine.
– Tada smo mi kao predstavnci grada aktivno učestvovali izradnji njegovog koncepta i borili se da u okviru njega ostvarimo što više i što boljih stvari za Kragujevac ali, naravno da to bude bitno i dobro urađeno za čitavu Srbiju u celini. Ono čime smo bili zadovoljni u okviru tog, Prvog plana je to da je Kragujevac imao rang centra – nadregionalnog značaja sa svime onim što „pripada” toj kategoriji centara. Po njemu bili smo u istom rangu, Beograd je naravno u svakom planu iznad svih rangova, sa Novim Sadom, Nišom i Prištinom u ono vreme, podseća naš sagovornik.
Ratovi su dolazili i prolazili i opet dolazili ali, po Trifunoviću taj prvi plan je poslužio kao dobra dokumentaciona osnova za sve ono što se u tom infrastrukturnom smislu „događalo” na teritoriji zemlje od njegovog donošenja pa do 2010. godine.
Drugi plan degradirao Kragujevac
Pre tačno deset godina urađen je Drugi prostorni plan Srbije a u njegovoj izradi naši kragujevački stručnjaci nisu aktivno učestvovali. Na pitanje – zašto?, Trifunović odgovara:
– Zato što je postojalo uvrerenje da sve zavisi od toga „kako radimo” i da ne treba nešto mnogo unapred razmišljati, što je neverovanje u planiranje kao instrument razvoja. Planiranje nije „Jevanđelje” ali je ipak u svim razvijenim zemljama osnov za donošenje daljih odluka. Koliko se te odluke posle „poštuju” to je stvar konkretnih rešenja, mogućnosti i situacija… ali plan uvek postoji, naglašava Trifunović dodajući da se „ni rat se vodi bez prethodnog planiranja a kamoli izgradnja infrasturukture jedne ozbiljne zemlje” koje čak i u krizama prave planove i trude se da ih se pridržavaju
Kragujevac nije 2010. godine kako on kaže „ušao aktivno u taj plan” po kojem je naš grad svrstan u niži rang nego u prethodnom i „smešten” u kategoriju sa još preko 20 drugih gradova manje važnih od nadregionalnih centara. Beograd je naravno i po Drugom planu ostao najvažniji a Novi Sad i Niš su zadržali svoje statuse.
– To nije bilo dobro za Kragujevac i jasno se pokazalo tokom ove decenije. Direktna posledica toga je to što se mi danas „žalimo” što nas „zaobilaze svi auto putevi i magistrale” i što se železnica ne modernizuje na „našem pravcu” prema Kraljevu i što su izostale sve modernizacije železničkih čvorova koji obuhvataju tranzit kroz naš grad… Što se kod nas ne razvija ili gradi novi Klinički centar… Ne tvrdim da se to isključivo „događa” što ničega od toga nema u planu iz 2010. godine ali je činjenica da kao struka nismo izborili mesto koje mislimo da nam pripada, iskren je Trifunović.
A, da se to dobrano ispravi, šansa je upravo ovog trenutka, zato što se radi Treći ciklus koji je trenutno tek u fazi – ranog javnog uvida a to je baš ona faza kada se utiče na njegov „konačan” izgled sugestijama i da se u njega „uđe” sa pravim, dobro argumentovanim predlozima za razvoj našeg grada.
– Takođe, kao nekada ti, naši predlozi moraju da budu i u interesu Srbije kao države, u sklopu važnosti za regione Šumadije i zapadne Srbije i naravno, u interesu samog grada kao centra tih regiona, smatra on, dodajući da je u materijalima koji već postoje Kragujevac ponovo izjednačen sa Nišom i Novim Sadom što je zaista stvar koju moramo da pozdravimo, pre svega kao kontinuitet rada koji izvodi Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije u saradnji sa arhitektonskim fakultetom i fakultetom za geografiju, CIP-om (saobraćajnim institutom) i Zavodom Vojvodine…
– Žao nam je da u to nisu uključeni i zavodi Niša i Kragujevca što bi bilo potpuno normalno, ali to ne znači da više ne postoje šanse da naši stručnjaci svojim predlozima imaju uticaj na konačna rešenja, naglašava Trifunović.
Bez planova nema ni investicja
Po njemu šansa za to već postoji zbog toga što se Kragujevac u početnim materijalima „pojavljuje” u rangu koji zaslužuje, ali sve to treba aktivno „ispratiti” i isplanirati i predložiti ono što je gradu i okolini neophodno a po planu „prati” (novi-stari) status našeg grada. Taj trenutak je upravo sada.
Trifunović ističe da Treći ciklus Prostornog plana Srbije „donosi” i obuhvata razvoj zemlje do 2035. godine.
– Prvim planom, onim iz 1996. godine rešena su razna infrastrukturna i urbanistička interna pitanja same Srbije. U Drugom planu je potpun akcenat stavljen na „okretanje” ka Evropi i težište je bilo „stavljeno” od Beograda pa „na gore”: Srem, Novi Sad, Suboticu. Ovaj, Treći plan više je „okrenut” prema novoj situaciji u zemlji, njenom odnosu ka regionu. To okruženje se danas naziva Zapadni Balkan i u tom smislu, po mom mišljenju raste značaj osovine Šumadija – Raška – Kosovo koja mora da „dobije” adekvatnu infrastrukturu gde će se obavljati tranzit i prevoz ljudi, robe i informacija, poredi karakteristike svih dosadašnjih planova naš sagovornik.
Takođe, ovaj dokument sadrži i program investicija za period od 2020. do 2025. godine.
– I to sasvim konkretnih. Na tom spisku Kragujevac mora da pronađe svoje, što značajnije mesto. Za sada, koliko sam upućen tu je predviđen samo završetak puta ka Batočini (što je „zaostalo” još iz prethodnog) i nastavak puta prema Mrčajevcima za koji još uvek nemamo ni projekat. Da se razumemo uvek i sve investicije „dodeljuje” vlast, ali kada ona ima konkretne planove ili šta i u šta da investira, što mi u urbanizmu kažemo „stavi plan na zid” tek onda možete da se nadate i očekujete i da ih dobijete, zaključuje on dodajući još jednom da je ovo šansa koja se ne sme ispustiti i trenutak koji ne treba propustiti.
Piše: Zoran Mišić