UN traži od Srbije da više uloži u ekonomska i socijalna prava građana

UN traži od Srbije da više uloži u ekonomska i socijalna prava građana: pravo na lečenje, obrazovanje, rad, socijalnu zaštitu, stanovanje

Smanjenje penzija, povećanje PDV, uvođenje poreza na imovinu za socijalne stanove i smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru najviše su uticali na pad životnog standarda, ocenio Komitet UN

Zašto inspektorati rada nisu uočili probleme u položaju vijetnamskih radnika u fabrici Linglong Tyre Plant, da li su praktikanti u programu „Moja prva plata“ ekonomski eksploatisani, zašto najugroženiji u zemlji nisu dobili državnu pomoć od 100 evra?

Ovo su neke od tema koje su zainteresovale Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava koji je, sredinom februara, razgovarao sa državnom delegacijom Srbije o tome koliko su ova prava građana bila poštovana odnosno ugrožena od 2014. godine, od kad je Vlada Srbije uvela mere štednje. Nakon trodnevnog razgovora sa državnom delegacijom (21 – 23. februar), koju je predvodila Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Komitet je ocenio da su građanima Srbije značajno ugrožena ova prava i  zatražio od države da više ulaže u ekonomska i socijalna prava svojih građana te stoga pripremio set preporuka za državu.

A kakvo je stanje prava na lečenje, obrazovanje, rad i pravičnu zaradu, stanovanje i socijalnu zaštitu u Srbiji, članovi Komiteta UN u najvećoj meri su saznali od grupe nevladinih organizacija koje su pripremile alternativne izveštaje o stanju ovih prava i prosledile ih Komitetu. Podsećamo, u jednom od izveštaja u čijem sastavljanju i podnošenju je Inicijativa A 11 učestvovala,  rečeno je da je u poslednjih osam godina država smanjila ulaganja u zdravstvo, obrazovanje i socijalnu zaštitu, a podigla ulaganje u odbranu, vojsku i policiju, da se procenat siromašnih ljudi ne smanjuje godinama (govorimo o, otprilike, 450 000 ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu), da novčanu pomoć države u iznosu od 100 evra tokom pandemije nisu dobili oni koji nemaju lična dokumenta a koji su i najsiromašniji.

Nakon uvida u sve izveštaje, onaj koji je pripremila država i one alternativne, Komitet UN je istakao koje su mere štednje, po njihovom sudu, najviše uticale na pogoršanje ekonomskog i socijalnog položaja građana Srbije. Prema Komitetu, te mere su: smanjenje penzija, povećanje PDV-a, uvođenje poreza na imovinu za socijalne stanove i smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru. Komitet UN je, stoga, ponovio svoje preporuke, date državi još 2016. godine, da se mere štedenje moraju uvoditi postepeno i ne na uštrb osnovnih socijalnih i ekonomskih prava građana.

„Mere štednje koje Srbija sprovodi osam godina pogodile su građane, prvenstveno su nam snizile kvalitet lečenja ali i ukupan životni standard. Posebno su teško pogodile najsiromašnije jer su snižena ionako mala izdvajanja za socijalnu zaštitu. Mere štednje nisu uticale na vojsku, policiju, pa ni na najbogatije među nama… I to je sada Komitetu UN potpuno jasno“, kaže Danilo Ćurčić, programski koordinator A 11 – Inicijative za ekonomska i socijalna prava, jedne od dvadesetak organizacija civilnog društva koje su učestvovale u pripremi alternativnih izveštaja.

Zanimljivo je da je Komitet UN u preporukama tražio od države da hitno nađe način da građanima koji nisu dobili državnu pomoć u iznosu od 100 evra, a reč je o osobama bez ličnih dokumenata, isplati taj novac. Traže od države, takođe, da razmotri mogućnosti progresivnog oporezivanja kako bi teret poreza bio pravičnije raspoređen između imućnijih i siromašnih, da se transparentno prikazuje trošenje sredstava iz budžeta i „izbegava“ preusmeravanje novca iz budžetskih linija, naročito bez obrazloženja i jasnog traga.

Preporuke Komiteta UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava koje je država dobila početkom marta, prevedene na srpski jezik, možete pronaći na sajtu Inicijative A 11.