Umesto gradske bolnice – ulica i parkinzi

Pre nekoliko godina stavka u budžetu grada bila je pet miliona dinara za izgradnju ulaza i portirnice Vojne bolnice u Kragujevcu. To je izazvalo kritike i podsmeh odbornika opozicije, jer je delovalo čudno zašto bi grad ulagao u portirnicu vojnog objekta, kad već Vojska Srbije neće da ustupi tu zgradu za izgradnju toliko potrebne gradske bolnice.

Nekako se olako prešlo preko toga, ali su zato prošla i ova budžetska godina donele mnogo veće cifre i radove u Vojnoj bolnici koje finansira grad, ali bez pravog i detaljnog obrazloženja zašto se to radi. Tako je prošle godine uloženo 15 miliona dinara za uređenje kruga Vojne bolnice, a ova godine postoji ista stavka i cifra od 20 miliona dinara. 

Kada smo u maju prošle godine pitali Upravu za razvoj i investicije zašto se ulažu budžetska sredstva u vojni objekat, dobili smo odgovor da je planskim dokumentima predviđena saobraćajnica između Vojne bolnice i novoizgrađenih stambenih zgrada u Ulici Zmaj Jovinoj. Da bi ta saobraćajnica bila izgrađena neophodno je da grad Kragujevac prethodno reguliše obaveze prema Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane, pisalo je u odgovoru.

Koje su obaveze?

Ne navodi se tačno koje su obaveze u pitanju i kada je potpisan ugovor, ali je jasno da se radi o izuzimanju zemljišta Vojne bolnice za trasiranje ove ulice i da to mora da se plati kroz radove vredne, kako se vidi, blizu 40 miliona dinara. Kako se ne vidi koja je površina uzeta od Vojske, ne može se ni izvesti cena ara koju grad plaća, ali je, očigledno prilično visoka. 

Radovi na izgradnji ulice i parkinga iza novih zgrada na Bubnju, kao i u samom krugu bolnice, su u toku. Ali, potpuno je jasno da su dugogodišnji zahtevi zdravstvenih institucija, stranaka i javnosti Kragujevca da se ovaj objekat pretvori u gradsku bolnicu odloženi negde na stranu i da više nisu aktuelni.

Poslednji ko je pokazao da se nada ne gasi jeste pokret Zajedno za Kragujevac, koji je 20. aprila 2021. godine, godinu dana posle pojave KOVID-a u našoj zemlji, pisao predsedniku Aleksandru Vučiću, sa molbom da preduzme sve što može da se Vojna bolnica pretvori u KOVID bolnicu, a nakon prestanka epidemije u Gradsku bolnicu. 

Građani Kragujevca i regije su već godinu dana lišeni mogućnosti da se redovno leče jer su svi pregledi, dijagnostika, operativni programi, zaključno sa lečenjem onkoloških bolesnika svedeni na minimum, odnosno rade se samo hitne intervencije, dok su redovni zahvati na čekanju, sve se odlaže, jer je Univerzitetski klinički centar u sistemu KOVID-a. Kako Kragujevac nema opštu ili gradesku bolnicu (sekundarni nivo zdravstvene zaštite), zdravlje građana je ozbiljno ugroženo, piše u obraćanju ovog pokreta, koji je uveren da u adaptaciju objekta od oko 3.000 kvadrata koji raspolaže samostalnom parcelom od četiri hektara, uz minimalna ulaganja i u relativno kratkom roku može da zadovolji potrebe KOVID pacijenata, a posle da se pretvori u dugo čekanu gradsku bolnicu.

Ovo obraćanje nije dobilo odgovor. Ali, ako se pogleda hronologija zahteva gradskih institucija da se ovde osnuje gradska bolnica, vidi se da je moguća lokacija često varirala, od sadašnje Vojne bolnice do drugih mesta i da su najave da će bolnice biti česte, ali nimalo konkretne. One su dolazile uvek sa gradske strane, a nikad od Republike, koja bi po prirodi stvari trebalo to da finansira.

Inicijativa iz 2015.

Prva ozbiljnija inicijativa da grad dobije bolnicu javila se u avgustu 2015. godine, kada su rukovodstva Doma zdravlja i Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, kao predstavnici primarne zdravstvene zaštite, podržala tu ideju i izjasnila se da je sekundarna zdravstvena zaštita neophodna Kragujevcu. Gradski Savet za zdravstvo je prihvatio tu inicijativu i uputio je Vladi Srbije i Ministarstvu zdravlja. 

Tada je u vestima pojedinih gradskih portala, koji su davali naslov „Kragujevac dobija opštu bolnicu”, kao da je stvar već završena, pisalo i da o opravdanosti otvaranja te bolnice treba da se uradi elaborat. Što se same lokacije tiče, navedeno je u tim vestima da se sada razmišlja o drugoj lokaciji, a ne o adaptaciji Vojne bolnice. Kaže se da bi ta lokacija bila nedaleko od nove zgrade Hitne pomoći i da bi novi objekat imao 15.000 kvadrata. 

Opredeljenje za drugu lokaciju i dizanje ruku od Vojne bolnice videlo se i u izjavi članice Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu Gordane Damnjanović koja je data portalu Info KG početkom februara 2019. godine. Ovaj portal se ograđuje u naslovu i kaže da je reč o novom obećanju.

Grad Kragujevac trebalo bi da dobije opštu bolnicu do 2021. godine, a plan je da bude izgrađena na parceli ispod Centara izvrsnosti, rekla je tada Damnjanović, dodajući da je na nama da pokrenemo inicijativu, a pozitivno mišljenje, davanje saglasnosti i projektovanje je u ingerenciji Ministarstva zdravlja.

Uz napomenu da će za dva do tri meseca biti poznat ishod, odnosno odgovor Ministarstva zdravlja, gradska većnica je istakla da je jedna od inicijativa bila da opšta bolnica bude smeštena u objektu Vojne bolnice na Bubnju, međutim, grad je nameran da opredeli parcelu ispod Centara izvrsnosti za potpuno novi objrkat, jer je mnogo bolje graditi potpuno novi objekat, apsolutno prilagođen svemu, nego adaptirati postojeći. 

Za dva tri meseca, kako je najavljeno, nije objavljen odgovor Ministarstva, a grad je ovu lokaciju prodao privatnom investitoru za izgradnju stambene zgrade „Tesla” koja je već sazidana, što pokazuje da ova lokacija otpada, a od bolnice nema ništa. 
Jedino što je sada aktuelno na relaciji grad – Vojna bolnica jeste transakcija oko trasiranja ulice, zbog koje treba ispuniti obaveze prema Vojsci. Upravi za razvoj i investicije grada poslali smo pitanje koje tačno obaveze treba ispuniti i šta stoji u ugovoru koji je sklopljen sa Vojskom Srbije, ali odgovor  do zaključenja ovog broja lista nismo dobili.

Glavni gradski urbanista Ivan Radulović kaže da nije upoznat sa sadržajem tog ugovora, niti koliko je gradu zaračunata cena ara za trasiranje ulice i parkinga stambenog kompleksa u Zmaj Jovinoj. Ali, on smatra da je zemljište na kome stoji Vojna bolnica državno, a da Vojska naplaćuje lokalnoj upravi državnu svojinu, što po njemu nema osnova. 

Inače, po saznanju Radulovića, objekat Vojne bolnice Ministarsvo odbrane je zvanično proglasilo za „perspektivni vojni objekat”, što znači da nije poredviđen za prodaju ili ustupanje, već Vojska nemarava nešto da radi sa tim objektom za sopstvene potrebe.
Šta bi to moglo da bude ne zna se, ali je pouzdano da je ono što javnost naziva Vojnom bolnicom po svom statusu odavno samo Vojna ambulanta. To znači da nema ležećih bolesnika već se vrše samo ambulantni pregledi i ozbiljni pacijenti upućuju na VMA, ili u KC Kragujevac. 

EKSPROPRIJACIJA ZA SEVERNU OBILAZNICU
Do sada izuzeto 500 parcela

Nedavno su od predstavnika gradske vlasti stigle najave da će izgradnja Severne obilaznice početi na proleće, baz određivanja približnijeg datuma. Ono što je izvesno je da će eksproprijacija zemljišta za ovu kapitalnu investiciju potrajati još mesec dana i da je veći deo posla obavljen. 

Preko Odeljenja za komunikacije iz nadležne gradske uprave dobili smo obaveštenje da su zahtevi za ekproprijaciju parcela koje se nalaze na trasi za prvih pet kolometara za izgradnju Severne obilaznice od strane JP „Putevi Srbije” podnošeni fazno, u periodu od februara 2022. do marta 2023. godine. 

Ukupno je podneto 246 predloga za eksproprijaciju 578 parcela i na njima je upisano najmanje 445 vlasnika. Do današnjeg dana za 215 predmeta su doneta rešenja i na 500 parcela je upisana Republika Srbija. Postupak eksproprijacije je u toku za još 31 predlog koji će se rešiti u roku od mesec dana, navodi se u šturom odgovoru gradske uprave.

Piše: Miloš Pantić, Kragujevačke

Tekst je nastao u okviru projekta “Kragujevački mediji u službi građana- u potrazi za rešenjima”, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.