Za izgradnju postrojenja za mehaničko-biološki tretman otpada treba obezbediti 40 miliona evra, pa će Kragujevac konkurisati za sredstva iz evropskih fondova
Iako je pre dve godine pronađeno „konačno rešenje” za gradsku deponiju, koja je već decenijama gorući problem Kragujevca, nadležni su sada promenili mišljenje. Umesto u Vitlištu, udaljenom petnaestak kilometara, postrojenje za tretman otpada biće izgrađeno na staroj deponiji u Jovanovcu koja se nalazi na svega četiri do pet kilometara od centra grada. Većnik Vladimir Maksimović, zadužen za komunalnu politiku, kaže da je odluka, između ostalog, promenjena i zbog ekoloških razloga.
- Deponija u Jovanovcu je bolje rešenje i zbog ekoloških razloga, budući da postrojenje za mehaničko-biološki tretman otpada neće zagađivati vazduh. Odluku smo promenili i na osnovu strategije naše države i direktiva Evropske unije u kojima stoji da je prioritet tretman a ne deponovanje otpada, objašnjava Maksimović.
Projekat regionalne deponije u Vitlištu, za koju su bile zainteresovane i susedne opštine, postao je „mrtvo slovo na papiru”, a deponija u Jovanovcu će ponovo zaživeti u planskim dokumentima čim se obezbedi 40 miliona evra, koliko prema prvim procenama nadležnih košta postrojenje za efikasan i bezbedan tretman otpada.
- Država nam je pomogla da uradimo studiju, a za sredstva ćemo morati da konkurišemo kod evropskih fondova. Postrojenje za mehanično-biološki tretman otpada je investicija od oko 40 miliona evra. To je bezmalo ceo jedan budžet Kragujevca i grad ne može sam da realizuje tako veliki posao. Kada obezbedimo sredstva, doći će i do promene planskih akata sa kojima će deponija u Jovanovcu i zvanično zameniti dokument koji se tiče Vitlišta, kaže Maksimović.
Iako je kragujevački otpad počeo da se odlaže u Jovanovcu još sredinom šezdesetih godina prošlog veka, ta lokacija, površine oko 15 hektara, nikada nije zvanično proglašena za deponiju. Za tu odluku, jednostavno, nije bilo uslova, a prvobitno smetlište vremenom je preraslo u ogromno brdo đubreta visoko 40 metara koje i danas preti Kragujevcu, pre svega zbog ogromne količine nataloženog gasa koji može da eksplodira.
U Jovanovcu nije odlagan samo komunalni otpad već i industrijski, a postoje indicije da je tu bacan i medicinski i radioaktivni otpad posle bombardovanja „Zastave” 1999. godine. Izvesno vreme na tom mestu je odlagan i pepeo iz kotlova gradske toplane „Energetike”.
- Deponija u Jovanovcu, koja je trebalo da bude zatvorena možda još pre dvadeset godina, biće sanirana i rekultivisana, a nataložni gas koji ima visoku energetsku vrednost može poslužiti za pokretanje i rad budućeg postrojenja za mehaničko-biološki tretman otpada, navodi većnik Maksimović.
Iako je odluka da se deponija formira u Vitlištu, na tromeđi sela Maršić, Korman i Gornje Komarice, doneta početkom 2018, plan za tu ideju, na inicijativu gradske „Čistoće”, osmišljen je još pre tridesetak godina. Lokacija je, kako je navedeno u studiji u koju je „Politika” imala uvid, odabrana upravo iz ekoloških razloga. U međuvremenu je novim dokumentom prvobitna lokacija proširena na čak 110 hektara, ali do realizacije nije došlo. Po svemu sudeći, plan je bio preambiciozan i za grad i za državu.
- Ne samo to, nego bi ta velika investicija postala teret i za Kragujevčane, koji bi onda morali da plaćaju višu cenu odvoženja, odlaganja i tretmana otpada. Morali smo da vodimo računa i o socijalnom elementu, objašnjava Maksimović.
Koliko će se Kragujevčanima dopasti plan da deponija ostane u Jovanovcu? To brdo đubreta se zapravo nalazi u samom gradu. S jedne njegove strane su državni „Data centar”, „Elektrošumadija” i fabrike koje grade strani investitori, a sa druge je „Bozman”, najveće gradsko groblje.