Život u gradu pored brojnih stresnih situacija trebao bi da ima i neke pogodnosti, poput uređenih ulica, saobraćajnica i komunikacija. To se nekako podrazumeva. Da, sem ako ne živite u Ulici Vite Džajevića u kragujevačkom naselju Sušica. U nekom drugom slučaju, tekst o nevoljama stanovnika ove ulice udaljene samo 1.800 metara od najstrožijeg centra grada (od Krsta) pre bi bio za rubrike tipa „Verovali ili ne” nego za komunalnu priču. Ali, na žalost za njih je to svakodnevna realnost, to što žive u ulici koja za skoro šest i po decenija svog postojanja nikada nije bila asfaltirana.
Pre mesec dana ljudi koji žive u Vite Džajevića rešili su da konačno već jednom privuku pažnju nadležnih i blokiraju obližnju Avalsku ulicu. Raspitali su se o „toj mogućnosti” i saopšteno im je da je za „protestno blokiranje ulice” neophodna dozvola iz Mesne zajednice, Gradske uprave (zbog Kriznog štaba i aktuelne zabrane okupljanja većeg broja ljudi) i naravno policije – zbog izmene saobraćaja. Pak u samoj matičnoj Mesnoj zajednici Sušica Slavoljub Bradonjić Brada (višegodišnji odbornik iz ovog naselja) ih je „uputio” da je najbollje da napišu peticiju kojom će se obratiti nadležnima. To su i učinili i peticiju je do sada već potpisalo 80 žitelja Ulice Vite Džajevića.
Prva kuća u ovoj ulici sagrađene je još davne 1957. a poslednja od 20 još 1964. godine (pri)sećaju se najstariji stanovnici Vite Džajevića. Ulica nikada nije menjala ime ali i neasfaltirani status. Iako je u neposrednoj blizini Kliničkog centra, „Žitoprodukta”, naeselja Aerdorom, Avalske ulice… nekako za ovih, skoro 65 godina od kako u njoj žive nikada nije asfaltirana.
– Sete nas se samo i isključivo za izbore. Ali, uvek je sve ostajalo na tim (pred)izbornim obećanjima i nikada više od toga. Tako je bilo i pred ove prošlogodišnje. Tradicija je nastavljena ali od ulice ništa. Za 30 godina višestranačja samo su ovde kod nas „sakupljali glasova” i sve se na to i svodilo. Osuđeni smo da ovako živimo. Jedino što su ponekad našu ulicu nasipali i posipali šljunkom ali to nema nikakvog efekta jer ga voda odnese a rupe ostanu i napravi se samo još veći haos, kaže Anđela Karić, studentkinja medicine iz broja 9 koja je sa komšinicom Nedom Ćurčić rešila da okupi komšiluk i da se obrate medijima.
Leti poplave i prašina, zimi blato, bare i rupe
Njen komšija Radovan Srećković (82), iz broja 10 drugi je podigao kuću u Vite Džajevića još 1958. godine. Seća se da je 1985. godine urađen prvi projekat za njihovu ulicu i iz ondašnje opštine „prebačene” pare Mesnoj zajednici Sušica da se ona uradi. Ali sa tim novcem je urađena Ulica Dragana Panića koja ide od mosta pored Sušičkog potoka.
– Zbog čega ta umesto naše? Zbog toga, što tada mi nismo mogli da se dogovorimo oko imovinsko-pravnih odnosa. Po planu je bilo predviđeno da sami žitelji reše sve sporne odnose da bi ulica imala širinu koja je bila potrebna i predviđena pa onda da se onda uradi. E, to se onda nije desilo i tako ovo stanje trajaje sve do današnjih dana, sumira on ovih 36 godina, dodajući da su u međuvremenu rađena još dva urbanistička plana.
Pre više od godinu dana (u januaru 2020. godine) dolazili su ponovo iz Gradske uprave i u Mesnoj zajednici im na lap topu prikazali plan kako bi konačno njihova ulica trebala da se uradi. Rečeno im je da u Urbanizmu postoji plan da se Vite Džajevića uradi tako da kolovoz bude širine tri i po metra a ostali deo trotoari.
– Postavili su nam pitanje: „Da li mi iz ulice prihvatamo taj plan?” i jednoglasno smo ga prihvatili, navodi Srećković dodajući da su svi žitelji ocenili da je to „idealno rešenje”. Ali, od tada – opet ništa.
I Srećković podseća da su nadležni samo pred izbore dolazili i govorili im: „Radiće se Ulica Vite Džajevića!”, a kada i kako – niko nikada nije konkretno odgovorio, kaže i on.
A život u Vite Džajevića iako ste u gradu koji se hvali da je prva prestonica moderne Srbije, industrijski, privredni, univerzitetski i regionalni centar i četvrti po veličini u Srbiji izgleda ovako: leti poplave i prašina, zime blato, rupe i bare.
– Leti od prašine ne možemo da živimo. To je neizdrživo. Prašina je tolika da niko ne može da sedi u dvorištu ili čak odškrine prozor da malo provetri kuću. Sve mora da bude sve zatvoreno, zabarikadirano i zadihtovano, kao da smo u tunelu, opisuju žitelji ove ulice.
Kad dođu kišni dani situacija je potpuno drugačija ali ne i bolja. Naprotiv.
– Ulica je puna rupa, pravih kratera i kada krenu kišne to postaju ogromne bare. Decu koja idu u školu roditelji nose na rukama do ulice Dragana Panića i isto tako sačekuju po povratku. Da li treba napomenuti da kolima ne može da se prođe ulicom ni zimi, ni leti (lično se uverili na licu mesta) a kamoli tokom kiša i zime, dočaravaju stanovnici kako izgleda živeti u Vire Džajevića u ovom periodu.
Uzbrdo ni peške ni kolima
Zista, kao što se vidi na slikama (uživo je „utisak” još mnogo gori – realniji) izlazak na vrh, na Beogradsku ulicu, izazov je i za najbolje pešake (oni crnuhumorno dodaju planinare) a kolima nije moguć ni teoretski.
– Čak ni džipom kažu revoltirano njeni stanovnici.
Pre više od deset godina dok je Srećković bio u Savetu Mesne zajednice uspeli su da se izbore da se izvrši rekonstrukcija vodovodne mreže. Stara iz 1965. godine bila je od azbestnih cevi koje su dotrajale i popucale. Zbog toga je od osamdesetih prošlog veka ulica je bila u dodatnom haosu. Ne baš bez natezanja sa Mesnom zajednicom, Skupštinom grada i JKP Vodovodom ali je nova vodovodna mreža sređena i urađena.
Sad u Ulici Vite Džajevića imaju: rekonstruisanu i obnovljenu vodovodnu mrežu, uređenu i sređenu kanalizacionu mrežu, uveden gas i podzemni optički telefonski kabl i svi su žitelji vlasnici kuća uredno priključeni na tu infrastrukturu ali, eto još uvek – nemaju asfalt. Dakle, više nema nikakvog raskopavanja, sve je završeno u ulici samo još da povrh nje „legne asfalt” priželjkuju ovi naši sugrađani onakvo rešenje koje im je predočeno iz Urbanizma u januaru prošle godine. Naša sagovornica Anđela Karić ističe da kada su njeni roditelji pre nekoliko godina sređivali kuću „povukli” su ogradu za nešto više od pola metra kako bi potencijalni kolovoz imao zadovoljavajuću širinu. Isto tako su učinile i komšije na placevima ispod i iznad sa te strane ulice (brojevi 7 i 11) kao i prekoputa kako bi kolovoz ulice bio ravan i propisno širok. Ni to im za sada nije pomoglo.
U međuvremenu na početku ulice je sagrađena velika stambena zgrada (sa dva ulaza i 47 stanova) i stanari u Vite Džajevića su se ponovo ponadali da će njihov problem biti rešen. Ali nije.
– Po planu je bilo da se ispred zgrade asfaltira parking – što je i urađeno ali samo na tom delu. Ljudi koji su tu kupovali stanove imali su čvrsto obećanje da će ulica biti asfaltirana a starosedeoci se ponadali da će se asfaltiranje tog „parčeta” na početku ulice pored zgrade biti iskorišćeno da se asfaltira čitava ulica. Džabe, ni to obećanje nije ispunjeno, navodi Anđela Karić, dodajući da i stanarima zgrade u Vite Džajevića 15 (kroz 1 i 2) to stvara velike probleme. Kada su prošlog juna bile poplave, njima je poplavljena cela garaža jer voda nezadrživo juri nizbrdo. Po njoj i oni su ugroženi i priključili su se potpisivanju zajedničke peticije koja bi jednom za svagda trebala da reži i okonča njihov problem.
Ulica nosi vodu ili voda nosi ulicu
I Slobodan Tanasijević (70) iz broja 11 u ulici živi od 1963. godine. Kako on prosto kaže: „čitav život u svojoj neasfaltiranoj ulici”. I po njemu kao i po njegovim komšijama najveći je problem što ni peške ne možete da izađete uz Ulicu Vite Džajevića.
– Ulica je stalno nosila vodu ili prikladnije voda je nosila ulicu. Čim padne najmanja kiša od Beogradske ulice kreću bujice nizbrdo. Voda nosi šoder, „kopa” rupe po ulici, razlokavala tlo… Jednom rečju ona je neprohodna, zaključuje Tanasijević.
Povodom ove, njihove najnovije incijative nadležni su im rekli da sačekaju do 15. marta jer je još uvek zima i nije sezona građevinskih radova. Poštenio, nije, ali bilo je bilo sezona i sezona za ovih šest i po decenija. A, po priči naših sagovornika pojavili su se i novi momenti.
– Od ove godine rade se dve nove ulice do Pravnog i Ekonomskog fkulteta i nove Palate pravde koje do nedavno uopšte nisu ni postojale. Ulice su pored već postojeće Dragana Panića i Sušičkog potoka i to su odmah i novi problemi. Jer „naš” pesak, šljunak i zemlja će se slivati i na njih istvaraće probleme na kolovozu i potencijalana su opasanost za vozače, upozoravaju Anđela Karić i njene komšije Radovan Srećković i Slobodan Tanasijević.
No, stanovnici Ulice Vite Džajevića ako sa početkom sezone ne počnu i radovi na asfaltiranju nihove ulice ne odustaju od prvobitne zamisli, blokade Avalske ulice. Pre nekolko dana pozvali su ih u MZ Sušica i rekli da su im javili i opštine da će ulica sigurno biti asfaltiranaali su svi naši sagovornici skeptični da li su to nadležni uradili samo da bi ih „utišali” pa onda opet sve po starom.
Kako navode i prošle godine Vite Džajevića je bila prva na listi (i uvek je tako) i taman je bilo planirano da se uradi ali su im rekli da je započela korona (sad je pandemija kriva za sve, pa ova ulica je bila ne baš punoletna ali starija tinejdžerka u vreme opasnije variole vere) zaustavila radove u pedesetak ulica u sličnom stanju. Tako im je predočeno da je od planiranih 170 ulica u sličnom stanju (ali ni jedna toliko blizu samom gradskom jezgru) urađeno zbog korone samo 120 a oni su (iako prvi na listi) da upotrebimo stručni građevinsko-urbanistički izraz opet „izvisili”.
Večiti građani drugog reda
Menjale su se razne gradske vlasti, od onih jednoparstijskih i komitetskih do višestranačkih zadnjih, sad već više od 30 godina a izgovor za stanovnike Vite Džajevića je bio uvek isti – nema novca, nema para…
– Pa, kako je moguće da jedan ovoliki grad nema baš toliko para da asfaltira stotinjak metara već skoro punih 65 godina sa razlogom se revoltirano pitaju žitelji ove ulice koji su sami i izraćunali da je prema onom projektu iz Urbanizma koji im je predočen 2020. godine za „taj poduhvat” potrebno svega 35.000 evra ili oko četiri miliona dinara.
– Žalosno je da posle toliko godina mi ne možemo da dobijemo nešto kao i svi ostali građani ovog grada. Da imamo normalne, osnovne uslove za život. A, ako asfalt nije to – šta je onda? Da čovek može normalno izađe u svoje dvorište i ispred njega, zaključuje ovu za druge zemlje (ili barem gradove) ovu neverovatnu „urbanu” priču Radovan Srećković koji u ovim (ne)uslovima živi pune 63 godine a njegove komšije ističu da se zaista u svojoj Sušici i Kragujevcu osećaju kao „građani drugog reda”. Ako su čak i to. Nije lak „gradski život”.
Kada budete rešili imovinske odnose dobićete i asfalt a ne ovako izbacili ste dvorišta i ograde na ulice, smanjili je što se lepo vidi čak i na ovim fotografijama a sada tražize asfalt. Ajde uvucite ograde platite geometre ponašajte se kao odgovorni građani a ne kao uzurpatori i osvajači gradske tj. državne imovine.