ULICA DRAŽE MIHAILOVIĆA U KRAGUJEVCU: I ZADOVOLJNI I NEZADOVOLJNI MEŠTANI SLAŽU SE – ŽIVIMO LOŠE, KAKO GOD DA SE ULICA ZOVE

Meštani sa kojima smo razgovarali u Desimirovcu, prigradskom naselju Kragujevca u centralnoj Srbiji, na čijem je Domu kulture oslikana velika trobojka Srbije i grb sa belim orlovima, uglavnom su zadovoljni time što će jedna od brojnih neimenovanih ulica poneti ime Draže Mihailovića.

Reč je o 1946. godine streljanom komandantu nekadašnje Jugoslovenske vojske u otadžbini, koga je istorija upamtila kao komandanta četničkih formacija u toku Drugog svetskog rata. Pripadnici tih formacija za sobom su ostavili brojne zločine počinjene u tom periodu, da bi se pod simbolima četništva ponovili zločini srpskih formacija i u ratovima koji su pola veka kasnije pratili raspad Jugoslavije.

Dok većina Desimirovčana ne žele da javno govore o ovom pitanju, tridesetpetogodišnji Aleksandar Radenković se ne ustručava.

Za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je srećan što je Mihailović dobio svoju ulicu u Desimirovcu. Veruje da je Mihailović jedna od najznačajnijih ličnosti istorije Srbije.

• Svi smo mi učili lažnu istoriju koji su komunisti nametnuli. Ali, ja i moji prijatelji smo dosta čitali o đeneralu, slušali objektivne istoričare i priče naših dedova koji su ratovali uz Dražu Mihalovića na osnovu čega smo zaključili da su on i Jugoslovenska vojska u otadžbini bili jedine svetle tačke u Srbiji u Drugom svetskom ratu i jedina nada za porobljenu Srbiju, kaže Radenković i dodaje da su i njegove komšije podržale ideju da Mihailović dobije svoju ulicu.

U ovom delu Srbije tokom Drugog svetskog rata delovao je veliki broj pripadnika Mihailovićevog pokreta. Osamdesetsedmogodišnji Ljubomir Babić, kaže da se seća priča svog oca o Mihailovićom pokretu.

• Posle rata se ispostavilo da smo bil na pogrešnoj strani jer su partizani i komunisti sve nas proglasili za domaće izdajnike, a đeneral Dražu i mnoge njegove saborce likvidirali, kaže Babić. U ulici koja će uskoro dobiti plavu tablu sa imenom Draže Mihailovića, razgovarali smo sa Milicom i Mirjanom koje tu žive.

• Ni malo mi ne smeta što će mi pošta ubuduće stizati na adresu u Ulicu Đenerala Draže Mihailovića jer sam ubeđena da on nije počinio nikakave zločine, kaže Milica.

Njena komšinica Mirjana je drugačijeg mišljenja i smatra da će ta odluka izazvati nove podele na četnike i partizane, a ljudi u svetu će loše misliti o žiteljima ovog dela Srbije.

• Veličanje Draže Mihailovića može biti veoma uznemirujuće za mnoge ljude u Srbiji ali i van naše zemlje. U krajnjoj liniji meni je svejedno da li će se ulice zvati Đenerala Mihailovića ili Šumadijska, jer mi je važnije kako ćemo živeti, a živimo veoma loše, kaže Mirjana.

Odluka bez rasprave

Za razliku od BiH entiteta Republike Srpske, u kojoj skoro svaki grad ima ulicu ili trg sa Mihailovićevim imenom ili njegov spomenik, u Srbiji je posle spomenika na Ravnoj Gori i u Ivanjici, Mihailović, koji je nakon rata osuđen na smrt i pogubljen, a 2015. godine odlukom Višeg suda u Beogradu rehabilitovan, u Desimirovcu je dobio i verovatno prvu ulicu.

Miroslav Petrašinović, predsednik Skupštine grada Kragujevca koja je donela odluku o imenovanju ulice kaže za RSE da je to jedna od preko 1.200 ulica i 115 zaseoka koji su dobili nazive u okviru projekta Vlade Srbije u cilju ažuriranja adresnog registra. Projekat je osmišljen kako bi sve ulice u zemlji dobile ime.

• Savet građana Mesne zajednice je odlučio da jedna od ulica dobije naziv đenerala Mihajlovića. Taj predlog bio je razmatran i na vladinoj komisiji, pa se tek onda našao pred odbornicima Skupštine grada koji su ga usvojili. Vladina komisija bila je veoma rigorozna prilikom odlučivanja o predlozima i pretpostavljam, s obzirom da je Draža Mihajlović rehabilitovan odlukom Višeg suda u Beogradu u maju 2015, da nije imala nikakvih dilema u vezi sa usvajanjem tog predloga, kaže Petrašinović i dodaje da postoje građani koji takvu odluku hvale kao i oni koji je osuđuju.

• Ono što je bitno za mene kao predsednika Skupštine grada Kragujevca i institucije koju predstavljam je da je sve urađeno po slovu zakona, uz poštovanje pozitivnih pravnih propisa i volje građana, ističe Petrašinović.

Govoreći za RSE o motivima za pokretanje inicijative da Mihailović dobije svoju ulicu, kao i novom „ratu“ koji se tim povodom rasplamsao između četnika i partizana na društvenim mrežama, predsednik Pokreta za obnovu Kraljevine Srbije (POKS) Mirko Čikiriz, kaže za RSE da je sve to posledica „lažne istorije“.

Po njemu ona je doskora izučavana u školama u Srbiji. Uveren je i da su nove generacije komunista „nesposobne da se suoče sa istorijskim lažima formiranim tokom diktature Josipa Broza Tita“.

• Sadašnje generacije komunista na svako pominjanje istorijske uloge đenerala Draže van ‘tog istorijskog učenja’ reaguju onako kako je reagovao i njihov ideolog Josip Broz Tito – priznaju samo sud svoje partije, kaže Čikiriz, precizirajući da je inicijativa proizašla iz namere da Mihailović „posle sudske, dobije i moralnu rehabilitaciju“.

U Gradskom odboru SUBNOR (Savez udruženja boraca narodno-oslobodilačkog rata) Kragujevca oštre su reakcije na odluku Skupštine grada koju smatraju sramnom i politikantskom.Predsednik odbora Željko Zirojević je izričit u osudi odluke odbornika koji su je doneli bez ikakve rasprave.

• Šumadija dobro pamti četničke kame, crne trojke i njihovo vršljanje u ovom kraju. Kragujevac je u svojoj istoriji imao mnogo značajnih i slavnih ljudi kojima je mogao da dodeli ulici, ali je izabran baš generalštabni pukovnik Mihailović. Ali sudu istorije smo svi podložni i njemu svako odgovara za ono što je činio u prošlosti, kaže Zirojević.

Prpa: Mihailović nije rehabilitovan

Komentarišući za RSE činjenicu da je jedna ulica u kragujevačkom prigradskom naselju i zvanično dobila naziv Đenaral Draža Mihailović, istoričarka Branka Prpa ukazuje da do istorijske rehabilitacije Mihailovića nije ni došlo.

Ona naime podvlači da „proces koji je vođen na zahtev pripadnika njegove familije odnosio se samo na nepravilnosti sudskog procesa u kojem je on bio, ali to se nije odnosilo na vrednovanje onog što je Draža Mihailović ostavio iza sebe“.

• Prema tome, on nije rehabilitovan. Dakle, ako hoćete nekog da rehabilitujete, morate da organizujete ponovno suđenje, da bi onda ishod tog suđenja bio – kriv je ili nije kriv. To se nije dogodilo. Prema tome, ne može Draža Mihailović da uživa počasti rehabilitovane osobe“, ukazuje Branka Prpa.

Međutim, to što su najviši organi vlasti u Kragujevcu doneli odluku o davanju naziva ulici u čast generalu Draži Mihailoviću, Prpa ocenjuje kao sramotu za taj grad koji je, kako ističe, „imao toliko žrtava u Drugom svetskom ratu“.

• Ne mogu gradovi u Srbiji dobijati nazive po imenu Draže Mihailovića. To su vrlo ozbiljna pitanja. To čak više nisu ni pitanja revizije istorije, pa sad imamo ovakvo ili onakvo stanovište o toj temi, istupajući sa ovim ili onim argumentima. To je civilizacijsko pitanje. To su jako ozbiljne stvari za budućnost jedne zemlje i uopšte za definiciju šta je to njeno kulturno-civilizacijsko nasleđe, navodi Branka Prpa.

• Branko Vučković
• Branka Trivić

www.slobodnaevropa.org