Tokom prvog dana ruske invazije poginulo je 137 vojnika i civila, saopštio je Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine.
Ruska vojska je po naređenju predsednika Vladimira Putina započela opsežni napad na južnog suseda Ukrajinu.
Mediji javljaju da je napadnuta vojna infrastruktura širom Ukrajine, a ruski konvoji prešli su granicu iz više pravaca.
Tokom prvog dana ruske invazije poginulo je 137 vojnika i civila, saopštio je Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine.
Evo šta znamo do sada.
- Oružani sukobi: Šta je napad „pod lažnom zastavom“
- Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
- Lavov – grad koji je postao utočište za Ukrajince uplašene zbog ruskog napada
Putin izdaje naredbu za napad
U televizijskom obraćanju u 5.55 po moskovskom vremenu (3.55 po srednjeevropskom), Putin je saopštio da je počela „vojna operacija“ u oblasti Donbas na istoku Ukrajine.
U ovoj oblasti ima mnogo Ukrajinaca koji govore ruski.
Delove ovih oblasti 2014. su okupirali pobunjenici koji imaju podršku Moskve.
Putin je rekao da intervencija predstavlja čin samoodbrane.
Rusija ne želi da okupira Ukrajinu, rekao je Putin, ali želi da demilitarizuje i „denacifikuje“ tu zemlju.
Pozvao je ukrajinske vojnike na liniji fronta da polože oružje i odu kući, ali je naveo da su sukobi neizbežni i da je samo „pitanje vremena“ kada će do njih doći.
Putin je dodao i da će Rusija momentalno odgovoriti na svaki pokušaj intervencije stranih sila da odgovore na napad.
- Urednica BBC Ukrajina: Više nigde nije bezbedno
- Severni tok 2 i kriza u Ukrajini
- Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
Eksplozije širom zemlje
BBC dopisnici su čuli jake eksplozije u glavnom gradu Kijevu, kao i u Kramatorsku, blizu Donjecka, na istoku Ukrajine.
Eksplozije su se čile i u Odesi, na jugu Ukrajine.
Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine, rekao je da Rusija sprovodi raketne udare na infrastrukturu i pogranične snage.
Ruski ministar odbrane negirao je da je Rusija napala gradove u Ukrajini ističući da su mete vojna infrastruktura, protiv-vazdušna odbrana i vazduhoplovstvo.
Naveo je da se ciljevi gađaju „veoma preciznim oružjem“.
Želimo da ispričamo vašu priču: Da li ste vi ili vaši bližnji trenutno u Ukrajini?
Tražimo priče ljudi sa Balkana koji su trenutno u Ukrajini. Kakva je situacija u mestu u kome se nalazite i kako utiče na vas?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.
Tenkovi i vojska ušli u Ukrajinu
Ruski tenkovi i pešadijske jedinice ušle su u Ukrajinu sa istoka, juga i severa, saopštile su vlasti u Kijevu.
Ruski vojni konvoji prešli su granicu iz pravca Belorusije i ušli u Ukrajinu u oblasti Černovci na severu.
Takođe na severu, u oblasti Sumi, vojska je prešla rusko-ukrajinsku granicu.
Belorusija je dugogodišnji saveznik Rusije.
Analitičari je opisuju kao „državu klijenta“ Rusije.
Ukrajinska vojska je tokom popodneva pokrenula artiljerijski napad na ruske padobrance koji su sleteli na aerodrom Antonov u blizini Kijeva.
Rusi su prvobitno uspeli u nameri da zauzmu aerodrom, ali je ukrajinsko ministarstvo odbrane u četvrtak kasno uveče saopštilo da je objekat ponovo pod kontrolom Ukrajine.
Aerodrom, koji je značajan kao međunarodna teretna luka i takođe vojna baza, udaljen je oko sat i po vožnje od Kijeva.
Ruski konvoji su ušli u Ukrajinu i sa istoka iz pravca Luganska i Harkova, a deo trupa je sa Krima stigao do oblasti Herson.
Ofanzivi ruske vojske prethodio je artiljerijski napad u kojem nije bilo žrtava među pograničnim snagama, saopštila je ukrajinska vlada.
Deo medija objavio je da je ruska vojska i sa mora ušla u gradove Marijupolj i Odesu na jugu.
U centru Odese se čula jaka eksplozija, a jedan britanski državljanin koji živi u tom gradu rekao je za BBC da mnogi stanovnici napuštaju mesto.
Ruske snage su zauzele Černobilj, mesto na kojem je 1986. došlo do jedne od najvećih nuklearnih katastrofa u istoriji i na kojem je i danas povišen stepen radijacije.
Ovakav razvoj događaja izazvao je zabrinutost predstavnika međunarodnih institucija koje se bave nuklearnom energijom.
Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?
Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.
Ima žrtava
Ukrajinska vlasti saopštile su da je prvog dana ruske invazije ubijeno 57 ljudi.
Veruje se da je ubijeno 10 civila, među kojima šest u vazdušnom napadu u Brovariju blizu Kijeva.
Savetnik ukrajinskog predsednika rekao je da je poginulo više od 40 vojnika, a da su desetine ranjene.
Ukrajinske vlasti saopštile su da je u dosadašnjim sukobima ubijeno 50 ruskih vojnika, a da je protiv-vazdušna odbrana oborila šest aviona, ali te informacije nisu potvrđene.
Ukrajinci tvrde da će se braniti
Predsednik Zelenski u četvrtak uveče je potpisao ukaz o opštoj mobilizaciji koja će biti sprovedena u svim oblastima zemlje, osim u Lugansku i Donjecku.
Ukrajinska oružane snage saopštile su da su oborile pet ruskih aviona i jedan helikopter i nanele gubitke u ljudstvu ruskoj vojsci.
„Budite mirni i verujte u branitelje Ukrajine“, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Ukrajinske vlasti su proglasile ratno stanje, što znači da vojska privremeno preuzela kontrolu u državi, a prekinute su i diplomatske veze.
Zelenski je apelovao na Ruse da organizuju proteste protiv invazije i rekao da će država dati oružje svima u Ukrajini koji budu tražili.
Dmitro Kuleba, ministar spoljnih poslova, zatražio je od međunarodne zajednice da Rusiji uvede razorne sankcije i da joj zabrani pristup međunarodnom Svift sistemu bankarskih transfera.
Sankcije Zapada i antiratne demonstracije
Države Zapada su ubrzale procedure za uvođenje ekonomskih sankcija ruskim bankama i visokim zvaničnicima.
Amerika je prekinula izvoz visokotehnološke robe u Rusiju, ali je NATO alijansa saopštila da neće slati trupe u Ukrajinu.
Britanski premijer Boris Džonson predstavio je najnovije sankcije Rusiji, rekavši da Ukrajincima nude „žestoku odbranu“ i nazivajući Vladimira Putina „krvavim agresorom“.
Antiratni protesti i demonstracije u znak podrške Ukrajini održani su u gradovima širom Evrope, kao i u Rusiji, uprkos tome što je policija uhapsila više od 700 ljudi.
Ljudi traže sklonište i beže na Zapad
U Kijevu su ogromne saobraćajne gužve na putevima jer ljudi napuštaju grad.
Svedočenja na društvenim mrežama pokazuju da raste panika, a pojedini kažu da su zbog bombi morali da pobegnu u skloništa i podrume.
Televizije su emitovale snimke ljudi koji se mole na ulicama.
Mnogi u Kijevu su potražili zaklon u podzemnim metro stanicama. Veliki su redovi na benzinskim pumpama i ispred bankomata.
Ujedinjene nacije su procenile da je tokom prvog dana invazija najmanje 100.000 ljudi napustio domove.
Jedan deo njih je krenuo i velikih gradova ka manjim ruralnim mestima, a deo je već stigao na zapadne granice Ukrajine sa Poljskom i Mađarskom, kao i na jugu sa Moldavijom.
Dalje na istoku u gradu Kramatorsk, koji je u istočnom delu regiona Donjeck, nalazi se Sara Rejnsford, BBC dopisnica iz Istočne Evrope.
Ona javlja da ljudi nisu očekivali napad sa svih strana.
„Ljudi su bili na ulicama sinoć u ovom gradu i mahali su ukrajinskim zastavama. Kažu da je ovo njihova zemlja i da ne idu nikud“, izveštava Rejnsford.
„Ljudi su ovo očekivali, čekali, ali niko ne može da poveruje da se to upravo dešava.“
Skače cena nafte
Cena nafte premašila je 100 dolara po prvi put posle sedam godina.
Ruska rublja pala je najniži nivo u istoriji u odnosu na dolar i evro.
A vodeći FTSE 100 indeks Londonske berze pao je za više od 200 poena, ili 2,7 odsto od jutrošnjeg otvaranja.
Pogledajte video: Pozadina sukoba Ukrajine i Rusije
Zapad osuđuje Putina
Američki predsednik Džozef Bajden kaže da je Putin izabrao „rat sa predumišljajem koji će doneti katastrofalne gubitke života i ljudsku patnju“.
Najavio je da će Amerikancima u četvrtak saopštiti s kojim posledicama bi Rusija mogla da se suoči.
Britanski premijer Boris Džonson kaže da se „gnusni i varvarski poduhvat Vladimira Putina mora završiti neuspehom“.
Rusima je poručio: „Ne mogu da verujem da je ovo urađeno u vaše ime ili da zaista želite status prezrenih – koji će ovo doneti Putinovom režimu“.
Džonson se obratio i Ukrajincima, poručujući da je „Velika Britanija na njihovoj strani“.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg osudio je ruske napade kao „bezobzirni napad“, zbog koga su „bezbrojni civilni životi ugroženi“.
Evropa se „suočava sa najmračnijim satima od Drugog svetskog rata“, rekao je šef evropske diplomatije Žozep Borelj.
Ipak, bivši američki predsednik Donald Tramp kaže da je Putin iskoristio prednost američke „slabosti“.
Pozvao je Foks njuz da kaže da ne veruje da je Putin „isprva želeo ovo“.
„Mislim da je želeo nešta da uradi i pregovara, ali postajalo je sve gore i gore i onda je video slabost“, poručio je Tramp.
