U okviru projekta Ministarstva poljoprivrede za unapređenje sektora za proizvodnju voćnih rakija u Topoli su se okupili vlasnici destilerija iz različitih krajeva Srbije, kako bi preko stručnih predavanja unapredili svoja znanja i upoznali se sa najnovijim tehnologijama proizvodnje. Cilj je da, unapređivanjem proizvodnje ali i udruživanjem proizvođača, rakija kao srpski brend postane prepoznatljiva i van granica naše zemlje.
Savez proizvođača voćnih rakija Srbije ima preko sedamdeset članova, destilerija koje su udružene u deset regionalnih centara. Ove nedelje vlasnici destilerija okupili su se u Topoli na stručnom predavanju o najnovijim tehnologijama u proizvodnji vrhunskih rakija ali i o starim sortama šljiva požegače i crvene ranke koje su zastupljene u Šumadiji.
- Zato i jeste srce Šumadije i dole neki južniji kraj poznat po tim starim sortama i sada upravo imamo predavanja gde hoćemo nekako da se izborimo da sačuvamo te neke stare sorte jer za deset godina nažalost ih možda neće ni biti, dok je recimo Vojvodina više poznata po kajsiji, dunji i viljamovki. Imali smo veliki uspeh sa rakijom od kajsije 2019. godine naše destilerije Hubert, gde je u Kini bilo takmičenje Spirits selection, to je jedno od većih takmičenja u svetu gde je naša rakija ušla među prvih devet najboljih žestokih pića na svetu, a tu nisu bile samo rakije, kaže Miroslav Knežević, predsednik upravnog odbora Saveza proizvođača rakije Srbije.
„Rakija je uvek bila srpski brend i uvek je bila nešto na šta se svako domaćinstvo ponosilo. Najbolja se rakije uvek iznosila pred goste, za slavu i tu domaćin garantuje da je to rakije sa njegovog imanja, od šljive koje je on brao i to je prosto neka naša tradicija. Kao što je u Škotskoj viski tako je u Srbiji rakija, oni proizvode od žita, mi proizvodimo od voća, tako da mi imamo konja i te kako za trku da kažem i dokazujemo to sa brojnim nagradama poslednjih godina“, naglašava Milan Zarić, član upravnog odbora Saveza proizvođača rakije Srbije.
Proizvodnja rakije u Srbiji uglavnom se i dalje odvija na tradicionalan način dvostrukom destilacijom, međutim manje destilerije često opremu nabavljaju iz zapadnih zemalja a tu se voćne rakije uglavnom proizvode jednokratnom destilacijom pa je neophodno proizvođačima objasniti kako da dostignu vrhunski kvalitet, a najbolji način je kroz razmenu iskustva upravo udruživanje.
- Jako je bitno iz razloga što suštinski mi kao pojedinci, kao i u svemu imamo vrlo malo snage ili ograničenu moć da možemo da na bilo šta utičemo. Ovo je sektor koji je vrlo bitan pre svega kada pričamo o tradicionalnom srpskom proizvodu i on se zaista bitno razlikuje od svih ostalih sličnih, a sa druge strane rakija je kroz našu istoriju bila i hrana i lek i kapital pa naš odnos prema rakiji mora da bude malo drugačiji, odnosno da joj mnogo više pažnje posvetimo kao proizvodu. Kroz udruživanje pre svega postoji razmena iskustava, a postojanjem Saveza proizvođača rakije kao krovnog udruženja, svi proizvođači imaju jednu bazu, maticu gde mogu da se obrate za bilo kakav problem, objašnjava Ivan Urošević, potpredsednik upravnog odbora Saveza proizvođača rakije Srbije.
Proizvođači voćnih rakija su složni u tome da rakiju kao pravi srpski brend postave na svetsku mapu poznatih žestokih pića čime bi se uvećala i potražnja ali i proizvodnja kvalitetnih voćnih rakija u Srbiji.