Da li je priča o besplatnim udžbenicima kod nas utopija ili pak zajedničkim naporom roditelja i prosvetnih radnika možemo ostvariti ona prava koja su propisana nizom pravnih akata?
Pre svega kao roditelj, a potom i kao predsednik Udruženja “Tori”, želim da apelujem na Kragujevčane da ostvare svoje pravo i da zajedničkom sinergijom omogućimo našoj deci besplatne udžbenike. Ja sam krenuo od mikro sredine, prikupljajući za početak potpise roditelja iz odeljenja mog deteta, a kako se dobar glas daleko čuje, saznali su i drugi roditelji koji žele kao i ja da se na isti način rasterete finansijskog izdvajanja enormnih suma za kupovinu udžbenika i nametanje samo pojedinih izdavača. Pre par dana organizovao sam u Kragujevcu tribinu na kojoj je predstavljena inicijativa koju je pokrenula fondacija profesora Aleka Kavčića, koja nama kao roditeljima, a i našoj deci daje mnogobrojne mogućnosti koje do sada nismo imali.
Da podsetim, članom 71 Ustava Republike Srbije zagarantovano je pravo na besplatno obrazovanje. Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju (član 4) propisuje “Svako lice ima pravo na besplatno i kvalitetno osnovno obrazovanje i vaspitanje u javnoj školi. Učenik javne škole može besplatno da koristi knjige, školski materijal, prevoz, ishranu kao i smeštaj kada je potrebno, u skladu sa zakonom.”
Upravo fondacija Aleka Kavčića dala nam je mogućnost da ostvarimo prava iz navedenih zakonskih regulativa. Na njihovom sajtu dostupni su udžbenici u pdf formatu koji mogu besplatno da se preuzmu i koriste. Cena od 2 dinara po strani za zvanično odštampane ( u boji i ukoričene udžbenike) izdavača “Infotehnika”, “ArhiKnjiga”, “Nova škola” i “Diofant”, je zanemarljiva u odnosu na dosadašnje cene udžbenika. Svi ovi udžbenici odobreni su od strane Ministarstva prosvete, zadovoljavaju sve kvalitete propisane pravilnikom i kao takvi nalaze se u Katalozima Ministarstva prosvete. Takođe, ova Fondacija, udžbenike od izdavača “Zavod za udžbenike”, koji su objavljeni na njihovom sajtu, deli besplatno u štampanoj formi. Svi udžbenici su od domaćih izdavača, što svakako treba podržati, osim udžbenika stranih jezika za koje su zaduženi strani izdavači što je i logično (“New Age Publishing” i “MacMillan”)
Poznato je da se odabir udžbenika vrši na 4 godine. Međutim, želimo da se pozovemo na član 34. stav 13. Zakona o udžbenicima koji glasi :“ Izuzetno, odluku o promeni udžbenika može doneti nastavničko veće na obrazloženi predlog stručnih veća za oblast predmeta, odnosno stručnog veća za razrednu nastavu, o čemu u roku od osam dana od dana donošenja odluke obaveštava Ministarstvo.” Procedura je vrlo jednostavna, i sam zakon omogućava svakoj školi da promeni izbor udžbenika, a da nastavničko veće o tome obavesti Ministarstvo. Pitanje je samo da li veće i Ministarstvo imaju sluha za ovakve zahteve?
Kada roditeljima, obicno u martu, stigne obavestenje koliko moraju platiti za izabrane udzbenike, roditelji placaju u ratama do septembra i tek kada sve isplate udzbenici stizu. Znaci placaju nesto sto ne znaju kako izgleda i ne samo da pune budzete stranih firmi, vec ih i kreditiraju dajuci novac unapred.
Zasto ne kupujemo udzbenike domacih proizvodjaca koji su visestruko jeftiniji, a razlika novca da ide u budzet nase drzave kroz kupovinu odece, hrane itd za decu???
Na osnovu svega navedenog mi apelujemo na prosvetne radnike da razmotre ovu inicijativu i time omoguće besplatno i kvalitetno školovanje u pravom smislu te reči, bez nametanja pritisaka različitih izdavača. Takođe, pozivamo i roditelje da nam se pridruže u naporima da za buduće generacije uradimo nešto dobro.