Kako pišu http://Kragujevačke, Udruženje sekretarica i sekretara Republike Srbije obeležava danas, u Soko Banji, pola veka svog postojanja, a kragujevačko udruženje tridesetpetogodišnjicu. Opstali su uprkos svim poteškoćama – ekonomskoj krizi, privatizaciji društvenih preduzeća i u skorije vreme koroni. U svojim redovima imaju samo jednog sekretara – Simu Bajića iz Generalštaba Vojske Srbije i on po običaju na sve manifestacije ide u pratnji još dvojice kolega. Nije lako biti među pet stotina žena.
Najstarija sekretarica udruženja je Barbika koja gazi 82. godinu, ali i dalje na proslave dolazi u mini suknji. Pojedine čak i u pratnji telohranitelja, poput nekadašnje sekretarice Radoja Kontića ili sekretarice kruševačkog zatvora. Sve svoje aktivnosti ovekovečile su u istoimenom listu „Sekretarica”.
Danas krovnim Udruženjem predsedava Biljana Jurić čiji je glavni zadatak da podmladi članstvo, a kragujevačkim ogrankom Dana Radić, malo kao predsednica – malo kao potpredsednica. Ona je trenutno i potpredsednica Republičkog udruženja, uvek u najvišim telima gde se donose odluke.
Nema ko nije čuo za Danu sekretaricu. Spada u staru gardu i bila je sinonim za taj poziv. U svom radnom veku rvala se sa 18 direktora iz državnog sektora i sa tog radnog mesta otišla je u penziju. Ali, bila su to neka druga vremena.
Tretirane kao pevačice
- Iako su se smenjivali direktori ja sam ostajala na toj poziciji do kraja karijere. Radila sam kao sekretarica u službi marketinga, pa u pravnoj službi, jer sam pravnik po struci. Imala sam za direktore i žene i muškarce i ne znam s kim je bilo teže raditi. Moji direktori bili su vrlo posvećeni poslu i isto su od mene očekivali. Dali su mi slobodu da pravim rasporede i određujem prioritete i imali su veliko poverenje. Bila sam vrlo zadovoljna tretmanom u Radio Televiziji Kragujevac. Nikada nisam bila član stranke, niti sam danas niti su to od mene tražili. Cenio se rad i poštenje, profesionalnost i posvećenost poslu, kao i druge ljudske osobine, objašnjva Mileva Miletić, poznatija po nadimku Cica, koja je u Udruženju sekretarica skoro tri decenije.
Slična iskustva ima i Dragana Vučetić sekretarica Samostalnog sindikata Kragujevaca koja je na toj pozciji od 2002. godine i sa približnim stažom u Udruženju sekretarica.
- Mnogo novog sam naučila na savetovanjima i tokom druženja. Žao mi je što ne možemo da dopremo do mladih koleginica i njihovih pretpostavljenih, da im kažemo koliko je to bitno za sekretaricu i samu organizaciju u kojoj su angažovane, kaže Dragana.
Ona je je profesionalno odrađivala zadatke i naloge pretpostavljenih i misli da su oni to videli. Ovo je treći predsednik sindikata od kako je na tom radnom mestu. Napominje da od skromne sekretarske plate danas teško može da se živi.
Najmlađa u redovima udruženja sekretarica je Sanela Smolović koja već pet godina radi na mestu sekretarice direktora Doma zdravlja u Kragujevcu. Ona kaže da je za sekretarice najbitnije da su komunikativne, odgovorne, visprene, uvek sa osmehom na licu. Poštovanje dres koda nije propisano, ali se podrazumeva pristojno odevanje sako, pantalone, suknje, košulje.
Smeta joj što je posao sekretarice podcenjen, iako su fakultetski obrazovane. Nije to samo puko javljanje na telefon i obaveza da sekretarica bude zgodna, da ume da se smeška i trepuće, kao što mnogi misle, kaže kroz smeh Sanela.
Njen posao je objašnjava vrlo dinamičan pošto ima direktora i pomoćnika direktora, glavnu sestru i načelnika, 28 ambulanti i isto toliko glavnih sestara i šefova ambulanti, a opslužuje pride i 40 kancelarija. Sva komunikacija u Domu zdravlja odvija se preko nje do direktora.
- Moja prethodna direktorka je govorila da je sekretarica domaćica kuće, da svakog lepo dočeka, ali i da se razume u ekonomiju i prava. Išla sam i na edukaciju za medijaciju sa pacijentima, a od mene se očekuje i kontakt sa farmaceutskim kućama. Pre ovog posla bila sam i koordoinator za tehničku službu tako da i danas tu pomažem oko organizacije vozača, majstora… Kada se pokvari svetlo, direktor me pozove i kaže – Sanela, svetlo mora da se popravi, iako to nije u opisu posla sekretarice, a mnogo je takvih poslova. To je samo delić onoga što radim, a tu su još i razni dopisi koje moraš da sastaviš koncizno, lepo i pošalješ nekoj instituciji, kaže Sanela koja je u principu zadovoljna svojim poslom.
Elizabeta Vukašinović poznatija kao Beta, iz Gradske uprave za propise ne osporava da su nove generacije sekretarica mnogo školovanije od njih – završile su fakultete, znaju strane jezike, ali nisu članice udruženja.
- Šteta je što su sekretarice bile u rangu pevačica, ali tome malo doprineli i direktori koji su počeli da dovode one nalik današnjim starletama, kaže Elizabeta Vukašinović, podsećajući da im nije bio posao samo javljanje na telefon, nego i podugačak spisak obaveza.
Kriterijumi kod izbora ondašnjih sekretarica bili su lepo ponašanje, pristojnost, visprenost, poštovanje dres koda, hitrost, brzina. Obavezna je bila i dobra frizura.
Zapelo oko para
Zaključak je da su poslovni sekretari daleko od onog perioda kada je potekla ideja iz Novog Sada za formiranje strukovnog udruženja. Opstaju udružene, nije ih omela ni tranzicija, ni privatizacija, niti pandemija. Samo ih je to sve usporilo, ali ih je finasiranje udruženja „ubilo”. Sada pokušavaju da uhvarte korak s vremenom i nastave gde su stale. Neke su se u međuvremenu penzionisale, neke su smenom direktora prestale da rade kao sekretarice.
- Mlade sekretarice se više nisu učlanjavale, prosto njihovi šefovi nisu imali sluha za to, a nisu ni znale da se izbore za sebe niti da nauče nešto od starijih koleginica. Uvek smo imale jesenje edukativne seminare, predavače sa novosadskog fakulteta za menadžment i korporativno upravljanje, a leti opet sportske igre, gde smo se sastajale da bismo se bolje upoznale i dogovarale za dalju saradnju, kaže Elizabeta.
Predsednica Dana
- Nema šta sekretarice nisu mogle da završe. Samo pozoveš i gotovo je, što danas ne znaju sekretarice. Mi smo se družile i privatno i poslovno i pomagale koliko smo mogle. Treće, ti kad si u udruženju, pa ideš na te skupove, tu su koleginice iz ministarstava kulture, sporta, privrede… Nisi morao da odeš u drugi grad da bi završio posao, sve se završavalo telefonom, kaže predsednica Udruženja Dana Radić.
Ona je samo jedna iz plejade uspešne generacije sekretarica starog kova, sa manje školske spreme od današnjih, ali posebno birane i po znanju i lepoti, a pre svega po pouzdanosti. Dana je sve to posedovala, umela je da zapeva, a i da zaigra kao vrsni folkloraš. Umela je kada je trebalo i uverljivo da zaobiđe istinu, da organizuje posao u odsustvu šefa, ali i da preuzme odgovornost ukoliko nešto krene po zlu.
Najbolje je bilo u vreme kada je postojao samo jedan telefon i sve se zapisivalo u rokovnik. Nove tehnologije daju više mogućnosti, ali lični kontakt je, po njima, nešto drugo. Sekretarice nove generacije misle kada sednu u fotelju da sve počinje od njih.
Dana se dokazala i kao animatorka, organizatorka akcija, humanitarka i glavni zabavljač na svim okupljanjima i proslavama. Iako gazi osmu deceniju entuzijazam joj ne slabi. Vodila je gotovo uvek glavnu reč u udruženju i bila magnet za novo članstvo. U jednom trenutku imali su čak pedeset članica iz Kragujevca. Bile su druge po masovnosti u Srbiji. Danas je ta brojka desetkovana, zbog smene generacija i novih okolnosti.
Nekada se dosta putovalo, družilo i rukovodstvo je imalo razumevanja za njihova kraća ili duža odsustvovanja s posla, što danas baš i nije slučaj. Novac je postao kamen spoticanja, mada nikada ga nije bilo na pretek. Sve košta, a nema stalnih izvora finansiranja i sponzora. Nekada su se okupljale sekretarice iz čitave Jugoslavije družile, a danas dolaze na njihova druženja još samo iz Republike Srpske.
Kragujevac je prepoznao rad udruženja sekretarica i pomagao. Petežno su organizovale humanitarne akcije – za pojedina udruženja poput paraplegičara, slepih. U posebnom fokusu su im bili štićenici Zavoda za zbrinjavanje odsraslih lica u „Malim Pčelicama”. Jedne godine organizovale su i donatorsku večeru u Crvenom krstu i skupile novac da se završi kuća štićeniku Dečjeg doma „Mladost”. Priređivale su maskembale, vozile reli, takmičile se u sportu…
ANEGDOTE SA DRUŽENJA
BakšišDa su sekretarice po svojoj prirodi duhovite svedoče i brojne anegdote sa njihovih putovanja i druženja. Tako na primer, Dana je uvek volela da zaigra i zapeva i prva se hvatala za mikrofon. Pošto je uvek bila crvenokosa imitirala je Zoricu Brunclik, a harmonikaš je kao bio Kemiš. Dobila je preko sedam hiljada dinara bakšiša i sve dala muzici.
Sviranje na plejbek
Jedne godine na skupu u hotel „Termal” u Mataruškoj Banji trebalo je da svako udruženje predstavi svoj grad na najbolji mogući način. I mi se dogovorimo da idemo u narodnoj nošnji i da odsviramo nešto na fruli, bolje reći da simuliramo – samo da je primaknemo ustima. I tako kupimo 18 frula na pijaci i rešimo da odsviramo pesmu „Tankosava”. Stvarno smo išle kod Bore Dugića da tražimo befel za tu njegovu numeru, i da nas malo poduči. Ali, vraga, ne možeš da naučiš da sviraš na skraćenom kursu.
Uglavnom mi damo kasetu sa numerom orkestu da puste, ali sekretarica Jasmina iz Komore se primi i dunu u svirajku tako jako da pisak nadjača sve, i uprska stvar. A lepo sam im rekla da zadene frulu za pojas, ali bi šta bi.
Fudbal u opancima
Jedne godine bile smo organizatorke sportskih igara i takmičile se u malom fudbalu u Balon sali u Šumaricama. Igrale smo fudbal u opancima i narodnim nošnjama, što je bio presedan. Mi u šumadijskoj, a ovi sa severa, Vojvođanke i Beograđanke, u vojvođanskoj i u njihovim cipelicama sa malim štiklicama. Trebalo je videti samo kako trče i nabadaju štiklicama po terenu.
Afrodizijak
Glumac Mima Karadžić bio je angažovan na jednoj od manifestacija Udruženja i recitovao odlomke iz predstave „Prva bračna noć”. Sekretarice su se prosto utrkivale da mu nešto poklone, a naša Dana predstavljajući nas rekla je da dolazimo iz grada automobila, ali da ne očekuje da mu poklonimo automobil. Rekla je da smo mu pripremile nešto dobro za potenciju i za prvu bračnu noć i pružila mu teglu meda sa orasima. Mima se nasmejao, celu noć nije se odvajao od nas koliko smo mu bile interesantne i vrlo originalne, a sve su htele da se slikaju s njim. Kada smo se rastajali Mima je šaljivo rekao: „Dano, daj mi broj telefona da ti javim da li ovo radi”, ispričala je sekretarica Beta.