Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe zapošljavanja u Kragujevcu ima ukupno 18.435 nezaposlenih lica, od toga 10.777 žena. Od 40 do 50 godina starosti je njih 2.576, a čak 3.574 iz kategorije starijih od 50 godina. U poređenju s Evropskom unijom Srbija je među zemljama sa najnižom stopom zaposlenosti žena starijih od 45 godina
Olivera Danilović sa 45 godina života planira samostalno ili sa sinom da otpočne sopstveni biznis, i to po prvi put u životu. Početna ideja je da to bude igraonica s kompjuterima. Ako već ima mogućnosti što ih ne bi isoristila, pomislila je ona, a možda bude i nešto drugo.
– Ja sam tehnički kontrolor. Nigde ranije nisam radila, uglavnom sam pomagala suprugu koji ima svoju firmu. Sada sam rešila da nešto počnem u sopstvenoj režiji. Nisam istraživala tržište šta bi to bilo najisplativije, ali suprug i sin su mi predložili da to bude igraonica, kaže Olivera Danilović, jedna od učesnica radionice za buduće preduzetnice, na koju ju je poslao savetnik iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
Ona je došla da čuje koji je lakši put da prođe kroz samu proceduru otvaranja preduzetničke firme i kako doći do podsticajnih sredstava, koja će joj mnogo značiti u startu, kao i da čuje nešto novo i možda dobije neku bolju ideju. NJoj je, napominje, potrebno u startu oko desetak hiljada evra, a kasnije bi videla da li bi još širila kapacitete. Lokal već ima obezbeđen u Ulici dr Jovana Ristića u sklopu porodične kuće.
Za razliku od nje pedesetpetogodšnja Snežana Marković, ima ukupno 32 godine radnog staža. Čitav svoj radni vek je provela uglavnom kao administrativni radnik (tehnički sekretar) u Fabrici automobila, mada je još tri godine radila kod privatnika, ali joj doprinosi nisu uplaćivani. Ona je rešena da tu ne stavi tačku na svoju karijeru.
Poslovne ideje
– Videla sam da moram nešto da uradim sa sobom i da nešto ostavim iza sebe. Kad već ne mogu da se zaposlim negde, možda mi baš ova radionica pomogle i da se zaposlim u nekoj drugoj firmi, možda dobijem i neku preporuku. Mnogo puta sam pokušavala da pronađem posao i ne mogu reći da sam baš toliko nezadovoljna. Jesam nezadovoljna što sam ostala bez posla, ali se uvek snalazim i imam uvek nešto ispred sebe. Nadam se da ću nešto iz ovoga svega izvući za sebe ili kolektiv. Ja nisam ovde došla sa već priremljenom idejom, mada imam neku. Volim umetnost, bez obzira što sam mašinac. Slikanje, cvećara… Nešto čime mogu da vladam. Upravo pokušavam da sebe vidim u pravoj ideji, kaže Snežana Marković.
Po njenim rečima, još ništa nije koncipirala, u sveri je traženja i preporuka. Čim bi osetila da je došao taj trenutak odmah bi povukla i neka sredstva. Ona nema lokal niti obezbeđena sredstva kao prethodnica i bukvalno bi startovala od nule. U posao bi po svoj prilici ušla sama, a možda bi, napominje, u ovoj grupi prepoznala nekoga s kim bi radila. To je bio i motiv da se prijavila na ovu radionicu.
Posle 16 godina rada u trgovini Verica Ilić iz Kragujevca je, sa 58 godina, ostala bez posla od Nove godine. I to joj je vrlo teško palo. Još uvek je mlada za penziju, a za većinu poslodavaca prestara. Budućnost vidi u pokretanju sopstvenog posla – u sferi turizma.
Verica ima ideju da se sa kolegnicama koje su u sličnoj situaciji udruži i zajedno ponude gostima koji dolaze u Kragujevac neke turističke sadržaje. Malo ju je obeshrabrilo što se za turizam, poljoprivredu i neke uslužne delatnosti neće dodeljivati podsticajna sredstva. Smatra da bi u tom slučaju njenu ideju trebalo preformulisati nekako drugačije, i onako je sve još u formi ideje.
– Želela bih u saradnji sa drugim koleginicama, koje su u istoj poziciji kao ja, da se udružimo i ponudimo gostima koji dolaze u Kragujevac neke turističke sadržaje, obilazak naših znamenitosti i svega što naš grad nudi. Još uvek nisam izgubila nadu i imam volju da radim. Prihvatila bih i ukoliko dođe do ponude posla i u nekoj drugoj oblasti, raže Verica Ilić, koja je za radionice o preduzetništvu saznala preko društvenih mreža – fejsbuka.
Ona će kao tridesetak drugih žena koje pohađaju radionice o preduzetništvu, pored psihološke podrške i pravne pomoći, naučiti i kako doći do tržišno održive ideje, koja će im obezbediti posao.
Radionice za žene „45 godina plus”
I vi, ukoliko ste izgubili posao ili ste već dugo bez posla i niste uspele da pronađete adekvatan posao za sebe, a u procesu ste traženja novog zaposlenja ili zanimanja, a imate 45 godina ili više od toga, treba da znate da je Udruženje „Žene na prekretnici” ponudilo seriju radionica koje mogu da vam pomognu da se suočite sa krizom, da vratite samopouzdanje, da dobijete korisne informacije i steknete potrebne veštine za pronalaženje novog posla, ili da otkrijete da li imate sklonosti prema preduzetništvu i šta je sve neophodno za pokretanja sopstvenog biznisa.
Tim povodom 7. marta u prostorijama Regionalne privredne komore Šumadije i Pomoravlja u Kragujevcu održana je radionica namenjena nezaposlenim ženama kojima je potrebna priprema za pronalaženje novog posla ili ženama koje planiraju pokretanje sopstvenog biznisa. Kroz ciklus od pet radionica svim zainteresovanim polaznicama pružaju se kompletne informacije o načinu pokretanja sopstvenog posla i šta ih sve na tom putu očekuje. Takođe, što je možda i najbitnije, ukazuje im se na mogućnost obezbeđivanja sredstava za samozapošljavanje.
Ovaj edukativan program ekonomskog i društvenog osnaživanja žena osmišljen je tako da se sprovede kroz seriju radionica i savetovalištva u okviru psihološke podrške, pravne pomoći, finansija i preduzetništva.
Na prvoj radionici, koja je okupila oko tridesetak žena iz Kragujevca, govorile su mr Slobodanka DŽinović-Kojić, šefica Kancelarije za preduzetništvo Privredne komore Srbije, Predrag Lučić, predsednik Reginalne privredne komore Šumadije i Pomoravlja i direktorka kragujevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje Gorica Bačanin, kao i Svetlana Cerović u ime oranizatora, Udruženja „Žene na prekretnici” iz Beograda.
Prema rečima Snežane Milisavljević iz Udruženja „Putokaz”, cilj radionica je da žene shvate na koji način mogu da dođu do podsticajnih sredstava, gde mogu da konkurišu kako bi pokrenule sopstveni posao i razvile svoje preduzetničke veštine.
U preduzetničke vode žene u Srbiji ulaze uglavnom posle gubitka posla, iz ekonomske nužde, pokazuju istraživanja. Veće šanse za uspeh poslovnog poduhvata imaju udružene.
– One poseduju ogromna životna i radna iskustva koja se udruže i tako udružena daju fantastične rezultate, kaže Svetlana Cerović iz udruženja „Žene na prekretnici”.
Ona ističe i da država brojnim merama podstiče njihovo ekonomsko osnaživanje. A mr Slobodanka DŽinović Kojić, šefica kancelarije za preduzetništvo Privredne komore Srbije kaže: „Imate i bespovratna sredstva za startapove 30 posto, za ostale koji su ranije registrovani 20 posto, podrška preko Nacionalne službe zapošljavanja, podrška preko Razvojne agencije Srbije.” Sve što im je potrebno je ideja, zahtev i prostor u kome će raditi.
Diektorka kragujevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje Gorica Bačanin iznela je podatak da čak 56 odsto svih nezaposlenih čine žene. Prema zvaničnim statističkim podacima Nacionalne službe zapošljavanja u Kagujevcu u ovom trenutku ima na evidenciji ukupno 18.435 nezaposlenih lica, od toga 10.777 žena. Od 40 do 50 godina starosti ih je 2.576, a čak 3.574 iz kategorije starijih od 50 godina. Nacionalna služba svojim akcionim planom zapšljavanja svake godine pa i ove predvidi zapošljavanje težih kategorija u koje spadaju i žene.
– Pošle godine smo imali program samozapošljaanja. Od 180 lica 109 je bilo žena, koje su održale svoj biznis. A u 2017. od 142 dobijena podsticaja, 91 su ostvarile žene. One se više odlučuju za preduzetništvo, kaže drektorka Grica Bačanin.
„Kontigent” starije radne snage
U poređenju sa Evropskom unijom, Srbija je među zemljama sa najnižom stopom zaposlenosti žena starijih od 45 godina, što se vidi iz publikacije „Tržište rada u Srbiji – položaj žena 45 plus”, koju je izdalo Uduženje žena na prekretnici pod nazivom „Uskraćivanje prava na dostojanstven život”.
Ta publikacija je takođe ukazala na različite probleme sa kojima se ove žene suoačavaju na tržištu rada, a istovremeno alarmirala javnost, a pre svega donosioce politika, i ukazala na potrebe za različitim oblicima podrške i merama za poboljšanje njihovog stanja. Opis stanja se pretežno oslanja na podatke Ankete o radnoj snazi iz 2016. godine, koju kvartalno sprovodi Republički zavod za statistiku i koja predstavlja najvažniji izvor podataka o tržištu rada.
Doduše, i na drugim zvaničnim podacima bazirana su ova istraživanja koja pokazuju da postji „kontigent” starije radne snage od 45 godina pa naviše, koja je jedna od najugroženijih grupa na tržištu rada, što je prepoznato i u državnim strategijama usmerenim na zapošljavanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti. Zbog nepravednog položaja žene iz ove grupe i njihove porodice trpe gubitke, zbog neiskorišćenosti njihovih resursa za razvoj, čime gubi i čitavo društvo.
Indeks rodne ravnopravnosti, kojima se ove nejednakosti mere u Evropskoj Uniji i u Srbiji, pokazuje da je upravo u domenu rada i novca položaj žena u Srbiji najnepovoljniji, odnosno rodni jaz najizraženiji. Čak 14,6 poena je Srbija iza Slovačke kao članice EU, koja je sa najnepovoljnijim rezultataom.
Zanimljivo je još napomenuti da je motivacija za preduzetništvo kod žena u Srbiji potpuno drugačija od motivacije preduzetnica u Evropskoj Uniji. Kod nas većina žena započinje sopstven biznis iz nužde a kod njih žene ulaze zbog dobre poslovne ideje.
Inače, na osnovu odluke Parlamenta preduzetnika Privredne komore Srbije, koji je najviši organ komore, doneta je odluka da se osnuje sekcija za žensko preduzetništvo što je i učinjeno.
Piše: Elizabeta Jovanović