Posle više od sedam decenija postojanja Udruženja gluvih u Kragujevcu, njegovi članovi imali su priliku da prvi put prisustvuju pozorišnim predstavama prilagođenim ovim osobama, odnosno sa prevodom na znakovni jezik. Predstava „Ženidba i udadba” u izvođenju glumaca Knjaževsko Srpskog teatra bila je četvrta koja je prevedena na znakovni jezik. Pre toga, sredinom godine, prvi put je premijerno u Teatru izvedena predstava „Briši od svoje žene” koju su, takođe, prevodili tumači znakovnog jezika, pa je gluva i nagluva publika mogla ravnopravno sa ostalim ljubiteljima pozorišta da prati predstavu uživo. Članovi Udruženje gluvih su prezadovoljni nastojanjima da im se izađe u susret, pozdravljaju ovaj poduhvat i zahvaljuju rukovodstvu Teatra na stvaranju pristupačnosti, kao i tumačima koji su omogućili prevod predstave na znakovni jezik.
Godinama obijali pragove
Pre predstava koje su imali prilike da gledaju u Teatru, zbog pandemije korona virusa, omogućeno je gledanje dve predstave sa prevodom na znakovni jezik na Radio Televiziji Kragujevac – „Bašta sljezove boje” i „Pidžama za šestoro”. Sve ove usledilo je nakon brojnih sastanaka sa predstavnicima Skupštine grada i sugestija Udruženja gluvih koji su uporno nastojali da ukažu šta treba da se promeni kako bi institucije kulture i kultura uopšte bili i njima pristupačni.
Predstavnici Udruženja podsećaju da su godinama bezuspešno odlazili na razgovore u Teatar, pokušavajući da uspostave saradnju. Objašnjenje je uvek bilo da nema dovoljno novca, često nije bilo ni dovoljno razumevanja, ali se sve promenilo ove godine kada je na inicijativu članova Gradskog veća Gordane Damnjanović, za zdravstvenu i socijalnu zaštitu i Miljana Bjeletića, za kulturu, kao i novog rukovodstva u Teatru, konačno, uspostavljena saradnja. Omogućeni su uslovi da se predstave prevode na znakovni jezik, što je kako kažu u Udruženju, svojevrsna prekretnica, kao i to što je rukovodstvo Teatra posetilo Udruženje gluvih i dogovorena je buduća saradnja.
Da bi se stiglo do pristupačnih sadržaja, pomenućemo da je Udruženje gluvih godinama radilo na stvaranju pristupačne sredine, učestvujući u dešavanjima u gradu, organizujući brojne posete kulturnim, verskim, turističkim i drugim objektima, iniciralo je prevod „Velikog školskog časa” na znakovni jezik koji je prenosila nacionalna TV, iniciralo prevod izložbi i slično. Svi ovi dugogodišnji napori doprineli su izradi strateških dokumenata u cilju pristupačnosti OSI u lokalnoj zajednici, pa je Udruženje gluvih ušlo u Plan razvoja kulture grada Kragujevca za period od 2021 do 2025.
U ovom dokumentu je i amatersko Kulturno umetničko društvo gluvih „Jakov Petrović Bjedov”, koje, nažalost, nema priliku da se afirmiše, jer nema gde, a i ne postoji zainteresovanost za saradnju KUD-ova u gradu sa KUD-om gluvih. Iako je Udruženje gluvih nastojalo da uspostavi saradnju, nije im pošlo za rukom, a primetili su i da postoji izvesno nepoverenje prema gluvim ljudima, pre svega zbog predrasuda koje se teško otklanjaju. Malo je poznato, međutim, da je KUD gluvih osnovano još 1955. godine, a u poslednjih 20 godina postigli su velike uspehe i osvajali prva mesta na festivalima gluvih i nagluvih Srbije u folkloru i pantomimi.
U Udruženju gluvih kažu da ovo nije poznato gradskim zvaničnicima, jer njihov KUD nije nikada nastupao u gradu, jer nikada nije pozivan na koncerte. Po svemu sudeći i ovo će se u narednoj godini promeniti, uz podršku Gradske uprave za kulturu, koja podržava afirmaciju umetnosti amaterskih udruženja OSI, kao i uz saradnju sa Teatrom.
Upornost se isplatila
Nampomenućemo da je deceniju ranije Udruženje gluvih i nagluvih iniciralo da se prevode predstave i u Pozorištu za decu, za učenike škole za gluve. Zahvaljujući tome nekoliko godina su prevođene predstave na znakovni jezik, a kasnije je ovaj posao nastavilo da radi Udruženje tumača „Jedro”. Udruženje gluvih i nagluvih Šumadijskog okruga je, takođe, počelo sa prevodom bajki na znakovni jezik na CD, a napravljeno je i nekoliko kratkometražnih filmova, u kojima su članovi Udruženja ukazivali na nepristupačnost kulturnih institucija i organizovali su edukacije za predstavnike institucija kulture. Sve ovo rezultiralo je time da je Narodni muzej u Kragujevcu prvi put postavio „tablete” sa snimljenim postavkama u Amidžinom konaku, sa prevodom na znakovni jezik, kao i taktilnu tablu namenjenu slepim i slabovidim posetiocima. Time je posle mnogo godina Muzej postao donekle pristupačan za gluve i nagluve posetioce. Muzej Kragujevački oktobar je za nagluve ugradio indukcionu petlju koja pojačava zvuk za nagluve,kao i taktilne table za slepe i slabovide, ali ne i za gluve, kojima više odgovara snimljen video materijal, što će, nadaju se, biti urađeno u narednom preriodu u skladu sa planom razvoja kulture.
Takođe, počelo se i sa prevođenjem „Hronike” na RTK na znakovni jezik i to dva meseca tokom 2020, u vreme vanrednog stanja , a ove godine od novembra do kraja godine. Sve prevode rade tumači iz Udruženja tumača znakovnog jezika Srbije „Jedro”, a već postoji inicijativa gradskih većnika da se prevođenje nastavi i u narednoj godini.
Očigledno je da su gluve osobe prevalile dug put da bi se donekle izborili za pristupačne kulturne i informativne sadržaj, što, nažalost, zavisi najčešće od razumevanja donosioca odluka, kao i dobre volje pojedinaca, mada bi trebalo po zakonu sve institucije da prilagode svoje sadržaje redovnim posetiocima i gledaocima koji su osobe sa invaliditetom. U Udruženju gluvih naglašavaju da je prilikom kreiranja bilo kakvih sadržaja jako važna saradnja sa njima, jer su gluvi najmerodavniji da predlože šta treba učiniti da bi im se omogućila pristupačnost institucijama kulture.
Izvor: kragujevačke.rs; Foto: Књажевско-српски театар