Jedan od najslavnijih renesansnih umetnika, Leonardo da Vinči, osim slikarstvom, bavio se i konstrukcijom. 1501. godine, Leonardo da Vinči napravio je skicu mosta dugog 240 metara – jedinstvenog raspona koji je trebalo da bude izgrađen preko Zlatnog roga – prirodnog ulaza u Bosforski moreuz koji deli grad Carigrad, današnji Istanbul.
Ovo je prvi put da je predložen takav dug raspon mosta. Most nije mogao biti izgrađen, jer je bio previše napredan za graditelje tog vremena.
1996. godine savremeni norveški umetnik, Vebjorn Sand, video je crtež mosta na izložbi Leonardovih inženjerskih projekata. Sand je bio oduševljen i po povratku u Oslo, on je predložio da norveški državni putevi preduzmu izgradnju projekta.
2001. godine, most na osnovu Leonardovog originalnog dizajna sagrađen je u blizini grada u Norveškoj, na autoputu koji povezuje Oslo i Stokholm. Pretvaranje osnovnog dizajna u stvarnost uradio je arhitekta Selberg.
Učenik Prve tehničke škole NemanjaRajić je zajedno sa svojim drugarima koji su u projektu Geometry of Countries i profesorkom Marinom Nikolić napravili Da Vinčijev most uz pomoć drvenih letvica, što je bio zadatak u okviru eTwinning projekta Geometry of Countries. To je primer mosta koji se može napraviti bez upotrebe čekića i eksera. Letvice se mogu spojiti preklapanjem, tako da nikada ne klize. Koristio je dve vrste drvenih letvica jedna duža 20cm i jedna kraća 10 cm. Kratke drvene letvice formirale su stepenice mosta, duge drvene letvice su formirale parabolu mosta, čime je primenjena sposobnost analitičkog načina razmišljanja.