Učenici Prve kragujevačke gimnazije, njih dvadeset dvoje, učešćem na 60. Republičkom takmičenju iz fizike koje je održano u Gimnaziji „Bora Stankovićˮ u Vranju, ostvarili su veliki uspeh i po broju učesnika i po broju nagrada. Naime, kragujevački gimnazijalci osvojili su jednu prvu, pet drugih i šest trećih nagrada, a dva maturanta, Sava Todorović i Anja Mijailović, plasirali su se na 16. Srpsku fizičku olimpijadu. O zapaženom rezultatu, o ljubavi prema nauci, planovima za buduće školovanje i državnoj maturi, razgovarali smo sa đacima i profesorima fizike Prve kragujevačke gimnazije.
Mihajlo Stefanović, učenik drugog razreda beta kategorije, nosilac prve nagrade na državnom takmičenju iz fizike, rekao je da uspeh duguju profesorima koji su ih pripremali, profesoru Nemanji Momčiloviću, Katarini Đorđević i Vesni Spasojević. Istakao je da su se svakog vikenda pripremali i da se taj trud odrazio brojnim nagradama. Na pitanje kakve utiske nosi sa takmičenja, rekao nam je:
- Ja sam i pre učestvovao na takmičenjima, ovo je bilo nezaboravno iskustvo, najpre što je bio nov grad i okružnje koje je ostavilo značajan utisak na mene. Planiram da se takmičim i sledećih godina i uzmem nagradu u trećoj ili četvrtoj godini i time bih upisao neki tehnički fakultet i nastavio dalje svoje školovanje.
Učenica drugog razreda specijalnomatematičkog smera Natalija Janković naglasila je da se takmiči za alfa kategoriju i da je osvojila drugu nagradu. Za fiziku se interesuje od sedmog razreda kada je upisala specijalno odeljenje u gimnaziji. Fizika i matematika su nauke koje je zanimaju i time želi da se bavi. Za takmičenje su počeli da se pripremaju u oktobru svakog vikenda, a mesec i po dana pred takmičenje pripreme su se odvijale više puta nedeljno po nekoliko sati, čak je i profesorka Katarina Đorđević kod kuće držala vežbe. Natalija nam je objasnila šta znače kategorije alfa, beta i gama u gimnazijskom obrazovanju:
- Alfa kategorija predstavlja specijalizovana odeljenja koja su matematička, to je Matematička gimnazija u Beogradu i manja odeljenja po drugim gimnazijama, mi imamo jedno odeljenje za jedan razred, nama su zadaci malo komplikovaniji nego beta kategoriji. Beta kategorija su prirodno-matematički smer i smerovi SI odeljenja kod nas, a gama su tehničke škole i jezički smer.
Natalija je istakla da su svi zadovoljni uspehom koji su postigli i da odlazak u Vranje nije predstavljao samo takmičarski deo, već i neki vid druženja i upoznavanje novog mesta u kome ranije nisu bili.
- Upoznali smo dosta novih prijatelja, videli znamenitosti tog grada, to je lepo iskustvo i to nije samo da odemo i da radimo zadatke, već nam dođe i kao neki odmor. Dva dana smo bili tamo, prvog dana smo radili zadatke, u nedelju je bila dodela nagrada.
Mihajlo Petrović, učenik trećeg razreda beta kategorije, nosilac treće nagrade, nadovezao se na svoju drugaricu rekavši da se na takmičenjima druže i podstiču na uspeh i pohvalio rezultate cele ekipe, jer je to zajednički uspeh njihove škole.
- Poručio bih svima da odlaze na takmičenja, ne samo iz fizike, već iz bilo kog predmeta, mislim da time mogu mnogo da dobiju.
Još jedan razlog da se učenici osmele i odlaze na takmičenja jesu stipendije, o tome objašnjava Dimitrije Pešić, učenik četvrtog razreda beta kategorije. Kako je naglasio, to je jedna vrsta olakšice i lepe strane svega:
- Kada sam bio druga godina, osvojio sam nagradu na republičkom iz fizike i onda sledeće godine, na jesen, kreće proces prijave za stipendiju za izuzetno nadarene učenike. Ta stipendija je dosta veća nego obična stipendija koju dobijaju učenici srednje škole. Radi se standardizovan test koji se zapravo sastoji od desetine testova koji pokazuju neke standardne veštine i u odnosu na broj bodova koji se dobiju na tom testu, neki broj najboljih učenika, koji moraju da imaju republičku nagradu, dobijaju tu stipendiju i isplaćuje im se za sve godine, a onda se prenosi na fakultet i povećava sa 15.000 na 24.000 mesečno, na masteru se povećava na 30.000.
Maturant Sava Todorović, učenik alfa kategorije koji je osvojio drugo mesto i plasirao se na 16. Srpsku fizičku olimpijadu, ispričao je da pored svih benefita takmičenja o kojima su njegovi drugarili govorili, treba naglasiti i mogućnost razmene đaka preko programa Erazmus.
- Ja sam u trećoj godini imao priliku da odem u Sloveniju i budem neko vreme na radionici fizike. Upoznao sam grad, drugu decu, njihovu kulturu. Tako da je i to još jedan od benefita učešća na takmičenjima.
Šesnaesta olimpijada održaće se 26. i 27. maja u Novom Sadu, održava se dva dana, prvog dana se rade teorijski zadaci, a drugog se izvode eksperimenti. Po tome se i razlikuje od klasičnog takmičenja. Budući da samo četvrtaci mogu da učestvuju na olimpijadi, Sava je rekao da je to jedinstvena prilika za koju se priprema. Planira da upiše Elektrotehnički fakultet u Beogradu, smer Softversko inženjerstvo.
Na pitanje o državnoj maturi podigao se žamor u učionici, svi su se složili sa drugaricom Lenkom Jakovljević, učenicom trećeg razreda, koja smatra da je ona potpuno nepotrebna. Kako je Lenka istakla, na njoj se traži znanje iz matematike i srpskog jezika i književnosti, dok neki fakulteti ne zahtevaju znanje iz jednog ili drugog predmeta, tako da to može sve da poremeti i da đak ne upiše fakultet koji želi, a ima znanje koje je neophodno za isti. „Preveliko je maltretiranje đaka, nepotrebno jeˮ, naglasila je Lenka.
O istom pitanju razgovarali smo i sa profesorom Nemanjom Momčilovićem, iz vizure profesora on ne misli da je državna matura loš koncept, to je nešto što živi u svetu i Evropi već dugo, ali da je kod nas problem jer to prepisujemo bez ikakvog kritičkog odnosa prema tome:
- Samo prepišemo i na silu guramo na način na koji nije možda prilagođen našem školovanju. Druga stvar jeste da postoji bojazan o neregularnosti, ko će to kontolisati, tako da se može desiti da neki učenik u nekoj školi radi sve kako treba, a u nekim drugim školama možda može da se desi da se nešto drugo uradi, pa da oni budu mnogo bolje pozicionirani na rang listi. To je moja lična bojazan, ne znači da će tako biti. Mislim da je to neorganizovano, zbrzano, da je neprofesionalno organizovano, nametnuto i nije prilagođeno situaciji.
Profesor se osvrnuo na fiziku kao nastavni predmet i rekao da će verovatno mali broj đaka birati fiziku kao maturski ispit, a i da će verovatno mali broj fakulteta tražiti da im fizika bude obavezni deo maturskog ispita. Na probnim maturama test iz fizike je bio prilagođen nastavi, čak i u onim školama koje nisu gimnazijskog tipa. Profesor je naglasio da se ne plaši za svoje đake, a posebno ne za takmičare.
Nemanja Momčilović se dotakao i toga da je do prošle godine nagrada prvo, drugo i treće mesto đaka trećeg i četvrtog razreda direktno oslobađala prijemnog ispita iz matematike ili fizike na fakultetima koji su imali takav prijemni ispit:
- Vi ste faktički upisali fakultet ako ste na primer u trećem razredu osvojili neku od prva tri mesta iz fizike, a pošto ovu generaciju trećaka najverovatnije čeka državna matura, još uvek nije jasno kako će sve uticati na maturu. Ono što se zna jeste da će oni morati da polažu tu maturu, da će bodovanje mature biti obavezno, a kako će diploma sa takmičenja nositi bodove, to nažalost, ne znamo i to se ostavlja najverovatnije fakultetima da sami odluče.
Profesor fizike završava da je najvažnije što se gaji tradicija odlaska na takmičenja, priseća se da je i on kao učenik Prve kragujevačke gimnazije bio na istom mestu kao i njegovi đaci:
- Još uvek imamo s kim da radimo, još uvek imamo puno sjajnih, pametnih ljudi, entuzijasta koji vole fiziku i vole da ulažu i trud i napor da bi došli tu gde jesu. Nama je zadovoljstvo s njima da radimo, mi smo svake subote ovde, volonterski i uživamo u tome. Nema većeg zadovoljstva nego kada vidite da dete nešto nauči i da vas polako stiže, pa i prestiže. Ovo takmičenje nije takmičenje tipa sporta gde se vi nadmećete s nekim, ovde se nadmećete sami sa sobom i vidite gde ste u poziciji u odnosu na ostale. Ovo je jedna od retkih prilika gde mogu da vide da rad i trud mogu da se isplate, ne možda materijalno, ali intelektualno i socijalno sigurno.
Profesorka Katarina Đorđević nadovezala se na reči svog kolege, a bivšeg učenika da nema ništa bolje za jednog prosvetnog radnika kada vidi svog učenika koji se zalaže i koji dalje radi i stvara.
- Pored ovakvih učenika vidite da ima budućnosti i kada pokleknete i kada vas sva dešavanja u tome demantuju, onda kada ste subotom sa ovim učenicima, što u školi, što kod kuće, dobijate volju za dalje. Deca su ona koja ostaju i na koja mi na neki način utičemo, i na njihovo obrazovanje i na njihovo vaspitanje, i kada vidite da je među ovim mladim ljudima to urodilo plodom, onda su vredele sve ove godine radnog staža.