Učenici iz Albanije u poseti Kragujevcu: Ovo je neophodno za Balkan, pogotovu za mlade ljude

Društvo Grad

Učenici iz Albanije bili su u šestodnevnoj poseti učenicima dveju škola u Kragujevcu, jedne privatne i jedne državne, Srednje medicinske i IT gimnazije i Srednje stručne škole. U pitanju su dva projekta koji se odvijaju u isto vreme, a objedinjena su u jedan veliki projekat u kome učestvuju pomente škole iz Kragujevca i dve škole iz Albanije. Pokrovitelj oba projekta je Međunarodna organizacija pod nazivom Rajko u okviru inicijative Open Balkan čiji je glavni motiv pomirenje i uspostavljanje mostova i saradnje na Balkanu. Srpski i albanski učenici, kao i njihove profesorke, govorili su za naš portal, opisali su kako su se družili, učili, razmenjivali iskustva i poslali snažnu poruku o dobrim odnosima i širokoumlju.

Partner Srednje medicinske i IT gimnazije je privatna škola Protagonist iz Tirane, dok Srednja stručna škola ima saradnju sa školom iz Drača koja je sličnog profila, objašnjava Milena Stanković, jedna od saradnica i učesnica projekta, profesor i sekretar Srednje medicinske i IT gimnazije koja nas je ovom prilikom ugostila.

  • Sve je dogovoreno i isplanirano zimus, a sada je došlo do realizacije. Mi smo aplicirali i napisali projekat. Naš projekat se zove „Digitalna vremena zahtevaju digitalne mereˮ. Lideri projekta su Dina Vukajlović i Nataša Cvetić. Hteli smo da deci objasnimo koliko je korišćenje mreža i informacionih tehnologija dobro, a koliko je i opsano. S obzirom na sva dešavanja, govorili smo o nasilju i u rad uključili psihologe i pedagoge.

Ono što Milena ističe jeste način na koji su se deca brzo povezala i našla zajedničke teme.

  • Kao neko ko je sa tom decom učestvovao u radionicama, videla sam jednu otvorenost da im se objasni i da se uvedu u drugarstvo i prijateljstvo koje će da prevaziđe razlike koje su evidentne, vrlo prisutne i veoma jasne. Za tako male ljude, učenici su pokazali veliku svesnost. To su sve dobra deca koja samo moraju da se usmeravaju od strane dobrih ljudi koji žele normalan život na Balkanu.

Radionice su bile svakodnevno organizovane, različite aktivnosti su podrazumevale, a učenici su imali i mnogo slobodnog vremena, te su se sa kragujevačkim vršnjacima družili i van prostorija škole. Imali su i obilske kako značajnih kulturnih i istorijskih znamenitosti grada Kragujevca, tako i okoline.

  • Na radionicama smo lepo razgovarali, neusliljeno, njima je bilo interesantno šta imamo mi stariji da im kažemo i objasnimo, dotakli smo se teme fizičkog izgleda i toga da oni u tim godinama kada se menjaju obično misle da nisu lepa, jer im se postavljaju nerealni standardi. Ja sam im rekla da kako budu odrastali da će tako da raste i njihova ličnost i duša i da će tada shvatiti da je lepo kada je neko lep, ali da je još lepše kada je neko dobar. Deca žele da im se objasne neke stvari u tom njihovom delikatnom razvojnom periodu, naglašava Milena.

Milena dodaje da razmena podrazumeva i da njihova grupa dece ode u Tiranu u septembru, dok će đaci Srednje stručne škole otići u Drač. S obzirom na uspešnost ove posete i zalaganje đaka, očekuje da će isto biti i u Albaniji. Ističe da je njihov glavni cilj postignut, deca su se upoznala, povezala i videla da su isti bez obzira na nacionalnost i religiju.

Adrijana Mihajlović, učenica treće godine Srednje medicinske i IT gimnazije, kaže da je ovo bilo jako lepo iskustvo:

  • Upoznala sam svoje vršnjake i bilo mi je interesantno, jer sam mislila da su oni mnogo drugačiji od nas, a zapravo nisu. Mi smo mladi i treba da upoznajemo svet, treba da upoznamo decu iz drugih država, kako se oni ponašaju, koje navike imaju, kako kod njih sve funkcioniše, zato sam se i prijavila za projekat.

Adrijana je primetila da su slično odrastali kao i ona i njeni drugari, imaju slične uspomene iz najmlađeg perioda, a mnogo istih reči koriste. Slobodno vreme su koristili da odu na kafu i prošetaju gradom, ističe zanimljivost da su se albanska deca zbunjivala oko novčane vrednosti dinara, te da oko te teme imaju brojne anegdote. Navela je da radionice nisu bile dosadne, nego da su mnoge podrazumevale i neki vid igre. Poruka koju bi Adrijana poslala svim svojim vršnjacima, a proističe iz ovog iskustva je:

  • Koja smo nacionalnost ne sprečava nas da upoznajemo nove ljude i da ih osuđujemo na osnovu toga gde su rođeni i koje su vere. To ništa ne menja. Oni su drugačiji, a opet isti kao mi.

Osvrnula se na predubeđenja okoline i loše reakcije kada su čuli ko im dolazi u posetu i gde će ići na razmenu, ali takvih komentara je bilo manje nego onih pozitivnih. Kaže da su i učenici iz Albanije na slične opaske nailazili, ali da će pri povratku iz Srbije svima ispričati kako su lepo dočekani i šta su sve naučili od svojih vršnjaka.

Adrijanin drug iz odeljenja Stevan Dunkić složio se sa njom da mu je ovo bilo nezaboravno iskustvo. Istakao je da su učenici iz Albanije čutljiviji od njih, ali da su bez obzira na to lepo komunicirali. Raduje se odlasku u Tiranu. Naglasio je da je važno da se neko upozna i da se doživi određeno iskustvo, jer samo na osnovu toga može da se formira mišljenje bez bilo kakvih predrasuda. Od nekih zanimljivosti izdvojio je način na koji se pozdravljaju, jer za razliku od našeg pozdrava i poljupca u obraz, oni prislanjaju glave jedno drugom i tako iskazuju određenu bliskost i poštovanje. Iz ove posete obnovio je i svoje poznavanje grada i istorije koja ga je oblikovala.

Profesroka iz Albanije kaže da joj je ovo prva poseta Kragujevcu, ali ne i Srbiji. Boravila je u Beogradu za vreme master studija, a ova prilika u okviru projekta je samo dobrodošla. Prenela je da se njenim đacima veoma svidelo u Kragujevcu, imali su organizovan program, a mapirali su sva bitna mesta u gradu.

  • Iskustvo je divno, ne mogu da dočekam da oni dođu u Tiranu, već duže razmišljam o aktivnostima i stvarima koje treba uraditi do tada. Ovo je neophodno za Balkan, pogotovu za mlade ljude. Tinejdžeri imaju iste probleme svuda, da li su oni u Americi, na Balkanu, u Srbiji, Makedoniji, Albaniji, njih muče iste stvari. Nadam se da će se ovako nešto organizovati i sledeće godine da ljudi dožive i upoznaju kako neki drugi delovi žive, da iskuse kako reaguju na sreću, da nauče nešto o istoriji, a ne da im se prezentuje stvari sa televizije. Ova razmena je sjajna jer im omogućava da upoznaju ljude koje do tada nikada nisu imali priliku da sretnu, zaključuje profesorka iz Albanije.

Njen učenik ističe da je Kragujevac lep grad, da je upoznao jako dobre momke, poput Dimitrija koji nam se pridružio u toku razgovora, posebno mu se svideo Muzej „21. oktobarˮ, a raduje se da pojede još nešto od tradicionalne hrane pre nego što krenu na put.

Učenica škole iz Tirane samo potvrđuje sve rečeno, kaže da im je ovo predivno iskustvo, ističe da su bili u Topoli na Oplencu i da je bila zadivljena crkvom, „to delo je maestralnoˮ. Zaključuje da je najvažnije da nose sa sobom osećaj dobrote svih ljudi koji su ih dočekali raširenih ruku.

Piše: Sandra Solujić
Fotografije: Privatna arhiva
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.