U zoni „Feniks“ umesto industrije, poslovno rezidencijalni centar 

Nakon što je počela gradnja Palate pravde i Državnog data centra naglo je krenulo veliko interesovanje investitora za lokacije oko Pravnog i Ekonomskog fakulteta i šire, gde su godinama bili zasadi Instituta za strna žita. Svedoci smo da je deo oivičen Sušičkim potokom, Ulicama Slobode i Šukinom postao centar urbanističko- građevinskih zbivanja, a na gradilištima se radi punom parom. 
Ništa manje nije zanimljivo za invetitore ni zemljište ispod „Elektrošumadije”, gde su još uvek površine Instituta za strna žita i koji je bio predmet izmene u Planu detaljne regulacije „Institut za strna žita – Radna zona Feniks” na poslednjoj skupštinskoj sednici.   

Novi centar poslovnih zbivanja

Inače, inicijalni plan industrijske zone „Feniks” obuhvatio je dve celine i rađen je za potrebe Data centra, bez ideje o daljem razvoju, sa opštom poslovnom namenom, bez ikakve regulacije. Obuhvata površinu od 59 hektara i omeđen je ulicama Šukina, Save Kovačevića, Petrovačke magistrale i planirane trase Ulice Slobode, uključujući i kompleks Elektrošumadije sa trafo stanicom, gde je najveći procenat zemljišta u gradskom, odnosno državnom vlasništvu.

Najnovijom izmenom predviđeno je da na parceli, koja inače nije infrastrukturno uređena, bude otvorena nova saobraćajnica koja će aktivirati, odnosno povezati sve potencijalno novoformirane parcele. Ova saobraćajnica je prioritetna jer je vrlo teško bez nje organizovati priključke do novih parcela sa tranzitnog puta. 

• Na najvećem delu planirane su usluge i mreža centara (poslovanje), bez detaljnih  regulacionih elemenata unutar bloka (osim linija razgraničenja sa javnom namenom „Državni data centar“), bez jasne vizije kako će se formirati građevinske parcele, kako će im se pristupiti blokovskim saobraćajnicama, kako na to utiču terensko-nivelacioni uslovi i mere ograničenja u zonama zaštite „Državnog data centra“ i Meteorološke stanice, pa i tržišni uslovi lokacije, objašnjava Ivan Radulović, glavni gradski urbanista.

On napominje da je u planu evidentiran Data centar na površini od četiri hektara, sa mogućnošću proširenja od jednog hektara, ali je iz Vladine kancelarije koja je zadužena za tehnološki razvoj zatraženo formiranje kompleksa „Data centar 2”, od oko tri hektara, gde bi bile smeštene velike firme koje treba da dođu, a njihovo poslovanje  vezano je za Data centar i bave se informacionim tehnologijama. Predlog Vladine kancelarije je da se prostor Strnih žita od oko tri hektara nameni Data centru i pratećim funkcijama. 

U obuhvatu plana je i Meteorološka stanica „Kragujevac“, koja postoji od 1889. godine, a na sadašnjoj lokaciji je od decembra 1947. i radi kao glavna meteorološka stanica na kojoj se vrše meteorološka merenja i osmatranja i čiji se rezultati prosleđuju u međunarodnu razmenu u skladu sa Konvencijom o Svetskoj meteorološkoj organizaciji (SMO) čiji je potpisnik Republika Srbija.

Ona obuhvata površinu od pet hektara sa strogim ograničenjima u zaštitnoj zoni, gde nije moguća nikakva gradnja. Međutim, nju je moguće izmestiti na neku drugu lokaciju, najverovatnije u zonu Spomen parka, ali to je isključivo u nadležnosti Vlade RS, a ne lokalne samouprave. Njeno izmeštanje sprovodilo bi se po vrlo strogim uslovima koje je potrebno ispuniti zbog obezbeđenja kontinuiteta podataka koji se prikupljaju. Ova procedura bi u najboljem slučaju trajala sedam-osam godina i koštala bi oko pola miliona evra. 

Na površini obuhvaćenoj ovim planom su još i postojeći kompleks „Elektrošumadije” od šest i po hektara, kao i industrija – postojeći „Yanfeng 2” i novi kompleksi za koje je planirano 19,5 hektara.

Za komercijalne delatnosti (poslovanje i administracija, naučno tehnološki park, trgovina, usluge i zanatstvo, kao i ostale tercijalne delatnosti (trgovina na veliko, saloni, veći servisi…) namenjeno je oko 15 hektara.

U toku je i razmatranje zahteva koji je stigao sa kragujevačkog Univerziteta da se formira parcela za naučno-tehnološki park, površine od oko 15.000 metara kvadratnih. Za procenjeni kapacitet izgradnje na ovim parcelama investitori su uradili analizu tržišta nekretnina, koja je pokazala da je realnija i znatno veća potražnja klijenata za stambenim prostorom u odnosu na poslovanje – 80 prema 20 procenata je u korist stanovanja. 

Moguća gradnja poslovno-stambene kule 

Sa druge strane, na delu oko Palate pravde i fakulteta gradnja je u punom jeku. Prodate su gotovo sve parcele, ostalo je neprodato samo tri hektara. Na tom potezu očekuje se da će biti sagrađeno oko 1.800 stambenih jedinica i oko 50 do 60 hiljada metara kvadratnih poslovnog prostora u okviru tih objekata. 

Gradski urbanista kaže da je u tom delu grada uvek i bila planirana zona stanovanja.

U aktuelnom planskom dokumentu na ovom potezu planirana je gradnja do 2.500 stanova. Doduše, ova zona je malo iskorigovana, ali je to ostao deo grada koji će, tvrdi naš sagovornik, dati dobar kapacitet stanovanja i ono što je novo daće i dobar kapacitet poslovanja i to sofisticiranog. Dobro je što neće biti industrije, kako je inicijalnim planskim dokumentom bilo planirano, kada je krenula priča vezana za radnu zonu „Feniks”. 

Pokazalo se da razvoj modernih poslovnih objekata više i visoke klase, prati dalji priliv investicija i razvoj poslovanja na lokaciji, kao i drugi pozitivni ekonomski efekti. Sve ovo sugeriše da je za predmetnu lokaciju poželjan koncept „privrednog parka”, koji obuhvata tehnološki najsavremeniju grupu delatnosti. To je savremeni  oblik  organizovanja  prostora  za  tehnološki,  ekonomski  i ekološki napredne grane i jedinice privrede, poslovanja i primenjene nauke, koga razvija i održava jedinstveni upravljač na kompleksu. Sadrži pogodnu mešavinu privrednih aktivnosti i izrazito kvalitetan   ekološki i estetski ambijent.   Oni su simbioza savremenih biznis parkova nove generacije, univerzitetskih institucija i privrednih subjekata koji se bave istraživanjem i inovacijama. U njima se objedinjavaju istraživanje, poslovanje i trgovina koje prate sve kompatibilne delatnosti. U okviru kompleksa moguće je organizovati i stambene zone u skladu sa savremenim konceptom jedinstvenog mesta stanovanja i rada (co-sharing, co-working, co-living). Ovaj koncept podrazumeva optimalno izbalansiranu mešavinu namena poslovanja, stanovanja, komercijalnih sadržaja, obaveznih sadržaja socijalne infrastrukture, a uz značajno učešće zelenih i slobodnih površina,  što  za  cilj  ima  uspostavljanje  visoko  kvalitetnog urbanog ambijenta, kaže Radulović.

Izgradnja Palate pravde, Data centra, Centara izvrsnosti iniciralo je neku drugu koncepciju prostora i sada je potrebna što bolja arhitektura, saobraćajna infrastruktura koja predviđa četiri kolovozne trake i kružne tokove, što više zelenila, kao i prateće namene.

Na ovom potezu grad je prodao četiri parcele. Gradilište je već formirala firma „Matis” i na parceli od jednog hektara gradi objekat koji će imati 126 stanova i 8.400 kvadrata poslovnog prostora. U procesu dobijanja građevinske dozvole je „Euromotus”, koja će na 1,45 hektara izgraditi zgradu sa oko 300 stanova i 21.500 kvadara poslovnog prostora. Treća firma koja je kupila parcelu je „Markotrans kargo”, a četvrta  „Min gradnja” je preprodala kupljenu parcelu. Ostala je još samo jedna gradska parcela od tri hektara. 

U ovoj zoni je vrlo velika investiciona aktivnost, ukupno je prodato oko šest hektara za izgradnju. To smo nazvali privredni park i imamo mešovitu zonu poslovanja i stanovanja, pri čemu bi poslovanje trebalo da bude u malo većem procentu, a ne kao kod klasičnih stambeno-poslovnih objekata. Trebalo bi da to bude vrsta otvorenog kancelarijskog prostora namenjenog nekoj sofisticiranoj, recimo, IT industriji, istraživanjima, inovacijama i slično, objašnjava Radulović. 

Zanimljivo je da je na ovoj lokaciji moguća i izgradnja stambeno-poslovnih kula, ali je ona uslovljena izradom „Studije visokih objekata Kragujevca“. S obzirom da to do sada nije urađeno, u ovom trenutku takva gradnja nije moguća. Analiza tržišta nekretnina bavila se i razmatranjem mogućnosti izgradnje stambeno-poslovnih kula i  došlo se do zaključka da izgradnja visokog objekta povlači veću tržišnu vrednost stambenog prostora. 

Trenutno, grad nema ni jednu formiranu industrijsku zonu osim „Feniksa”, gde su okolnosti inicirale sasvim drugačiji koncept od onog koji je prvobitno planiran.

Kao najnovija varijanta za formiranje industrijske zone uzeta je u obzir Radna zona Cvetojevac za koju će krenuti izrada planske dokumentacije kada krene izgradnja Severne obilaznice. Prema rečima Ivana Radulovića, u ovoj zoni postoji vrlo povoljna infrastrukturna situaciju i dobri zemljišni resursi za njen razvoj, tako da on očekuje da se tu prebace buduće industrijske aktivnosti.

Za sada, jedino u zoni „Feniks” ima raspoloživih deset hektara za industrijske aktivnosti, dok je ostalo namenjeno za komercijalne objekte, ko što je, na primer, tržni centar, ukoliko se za to pokaže potreba i pojavi se investitor.

U SKLOPU GALERIJE NIKOLE KOKE JANKOVIĆA 
Park skulptura

Prema rečima Ivana Radulovića, već početkom sledeće godine počinje realizacija projekta „Park skulptura legata Nikole Koke Jankovića”, koji će biti smešten na površini od 80 ari između zgrada Rektorata i Legata. 

Inače, inicijativu za formiranje Parka skulptura podneo je Narodni muzej Šumadije, a Park će predstavljati jedinstvenu arhitektonsko-urbanističku celinu oko Galerije Nikole Koke Jankovića. Projektom bi bili ispunjeni najsavremeniji urbanistički i muzeološki standardi, pri čemu bi primat bio na međusektorskoj saradnji sa srodnim oblastima obrazovanja i turizma. 

Autorka ove ideje je Katarina Babić, istoričarka umetnosti i rukovodilac Legata. Ona se zalaže za „otvoreni sistem“ Galerije Nikole Koke Jankovića i njenog koncepta razvijenog u dva nivoa – primarni, sa izložbenim prostorom, i stalnom postavkom u njemu, i sekundarni koji bi obuhvatio širok prostor oko Galerije prilagođen sadržajima za animiranje posetioca, poput parka skulptura i paviljona sa prostorom za promocije, radionice, prezentacije, kulturno-umetničke programe. 

Realizacijom projekta Parka skulptura bila bi stvorena jedna zaokružena prostorno-ambijentalna celina namenjena obrazovanju i kulturi u novom, modernom gradskom jezgru Kragujevca.

Piše: Gordana Božić, Kragujevačke