U ŠUMADIJI I ZAPADNOJ SRBIJI NAJVIŠE STARIJIH OD 65 GODINA

Društvo

Od trenutka kad je proglašena pandemija poruka stručnjaka je jasna – stariji ljudi su u većem riziku od oboljevanja od korona virusa.

Tim povodom, Eurostat je analizirao starosnu strukturu populacije Starog kontinenta, stavljajući akcenat na Evropsku uniju, a u tabeli su se našli i podaci za Zapadni Balkan, odnosno države koje nisu članice ove organizacije.

Kad je reč o najstarijim članovima društva u Srbiji, prema podacima Eurostata, od ukupnog broja stanovnika (6,963,764), 75 godina i više ima 574,093 stanovnika, u grupi od 70 do 74 godine je njih 340,197, dok od 65 do 69 godina ima 507,794 ljudi.

Više građana živi na severu Srbije (3,548,830), u odnosu na jug (3,414,934), a kad se posmatraju regije najviše stanovnika imaju Šumadija i Zapadna Srbija (1,916,855), potom Vojvodina (1,856,911), Beograd (1,691,919), pa Južna i Istočna Srbija (1,498,079).

Međutim, kad je reč o građanima starijim od 65 godina, najviše ih je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (402.728), potom Vojvodini (360.825), pa Južnoj i Istočnoj Srbiji (330.281) i na kraju Beogradu (328,250).

U starosnoj kategoriji od 65 do 69 godina najviše stanovnika ima region Šumadije i Zapadne Srbije (145,968), kao i onoj od 70 do 74 godine (91,968). Isti je slučaj i sa ljudima koji imaju 75 i više godina -najviše ih je u ovom regionu (164,792).

Kad je u pitanju Evropska unija, u 2019. godini 20,3 odsto stanovništva bilo je starije od 65 godina. Ovo je za 0,3 procentna poena više nego godinu pre, a 2,9 procentnih poena više za odgovarajući udeo prethodne decenije.

U zemljama članicama EU najveći udeo starijih osoba u ukupnom stanovništvu u 2019. godini zabeležen je u Italiji (22,8 odsto), slede Grčka (22,0 odsto), Portugal i Finska (21,8 odsto svaka), Nemačka (21,5 odsto) i Bugarska (21,3 odsto).

Najniži procenat najstarijih građana u ukupnoj populaciji zabeležen je u Irskoj (14,1 odsto) i Luksemburgu (14,4 odsto).

Kad se posmatraju regije EU, starija populacija je najzastupljenija u Kemnicu (28,9 odsto) u Nemačkoj, a slede je Ligurija (28,5 odsto) u Italiji, Ipeiros (27,0 odsto) u Grčkoj, Limusen (26,7 odsto) u Francuskoj i Sahen-Anhalt (26,5 odsto) u Nemačkoj.

Najniži procenti zabeleženi su u Majoti (2,7 odsto) i Gvajani (5,8 odsto) u Francuskoj i u Sjuidad Autonoma de Melilja (10,7 odsto) u Španiji.

Piše: Eurostat/V. M.
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.