U Srbiji je moguće sve, pa čak i da se proda privatniku mesto na kome je nastajala Srbija

Kada su sredinom godine, tačnije 9. juna, prodati „Zastava kamioni“ po početnoj ceni od 227 miliona dinara, nije bilo mnogo onih koji su bili iznenađeni, začuđeni, a usudićemo se da kažemo ni uvređeni. Slučaj „Zastava kamiona“ mori Kragujevac već dugi niz godina, decenija da budemo precizniji i za to vreme čini se kao da je problem tinjao, a tenzija splašnjavala. Građni su se, baš kao i radnici, hteli to da priznaju ili ne, pomirili sa činjenicom da „Kamiona“ u onom obliku u kome su nekada postojali više neće biti. Potezala se priča o tome da se spase šta se spasti može, ali se negde, opet se čini i ta ideja dobrano sakrila, da ne kažemo zagubila.

Čemu onda protežiranje u ime nečega što više nikada neće biti pitate se? Možda istorije radi koja je neraskidivo povezana sa prostorom u kome su Kamioni nastajali i iz koga se kalila srpska država.

„Kaljenje“ države

Iako većina nastanak „Zastave“ vezuje za 1953. godinu, kad su osnovani „Zastava automobili“, činjenice kažu da su se pre automobila u Kragujevcu sklapali kamioni.

Naredbom Ministarstva vojske i mornarice, radi montaže 320 teretnih automobila makre “ševrolet” za potrebe vojske Kraljevine Jugoslavije, u Vojno-tehničkom zavodu u Kragujevcu osnovani su „Zastava kamioni d.o.o.“.

Teretna vozila američkog “ševrolet” kupljena su u rastavljenom stanju, a potom montirana u Kragujevcu. Neki izvori tvrde da je u planu bilo i partnerstvo Jugoslavije sa Amerikancima koji su u „Kamione“ uložili i kapital. Međutim rat je ubrzo prekinuo svaku saradnju, a san o američkom četvorotočkašu sklapanom u jednoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu, rasprhnuo se poput granata koje su zamalo čitave narode oterale u zaborav.

Nastanak Kamiona tako je “udario” svoj pečat u prethodno, gotovo čitav vek dugu istoriju idustrijalizacije jedne države. Vratimo se zato malo unazad.

Vojno-tehnički zavod, idustrijska celina u starom delu Kragujevcu, koja se nalazi uz desnu obalu Lepenice, nadovezuje se na ambijentalnu celinu Miloševog venca. Prema Kragujevačkom leksikonu iz 2013. godine, na kome je radilo više od 70 autora, stoji:

Između Gospodarevog i Metinog brda 1833. je radila državna vojna radionica, na čijem je mestu 1836. podignut Arsenal.

Odlukom Vlade Kneževine Srbije 1850. godine i zvanično je nastao Vojno-tehnički zavod u Kragujevcu. Istoričari će se nadalje složiti da je od vremena Kneza Miloša Obrenovića, pa do današnjih dana, prostor Vojno-tehničkog zavoda najvažniji prostor za nastanak srpske države. I industrije uopšte u našoj zemlji. Prema rečima urednika i novinara novina “Kragujevačkih”, Miroslava Jovanovića, Kragujevčani su pre Drugog svetskog rata Vojno-tehnički zavod zvali Zabranjenim odnosno Zatvorenim gradom.

• Naravno u to vreme ovde je bila samo vojna industrija i ovde nije imao pristup niko, samo ljudi koji su tu radili. Ovde je 1853. napravljena prva Topolivnica, pa se dalje razvijala ta industrija. Osim vojnih objekata, ovde su bile i škole, vojno-zanatlijske škole, bili su internati za đake, ovde je bilo obdanište još u 19. veku. Bila je ambulanta, bio je vatrogasni dom, bila je senara, konjušnica… Dakle to je bio grad u gradu… Ili što bismo današnjim rečnikom rekli, ovde je postojala kompletna infrastruktura.

U prisustvu Kneza Aleksandra Karađorđevića 1853. izliven je prvi top u Srbiji. Ovaj događaj će u istorijske udžbenike ući kao početak razvoja industrijske proizvodnje u Srbiji. Potvrda tome bilo je i svetlo prve električne sijalice koja je u Srbiji zasijala baš u Čaurnici VTZ-a u Kragujevcu, 1884. godine. Svega dve godine nakon predstavljanja sijalice na izložbi u Parizu, kada se u Evropi o električnom osvetljenju još uvek pričalo kao o čudu.

Na prostoru Vojno-tehničkog zavoda izvršena je i današnjim jezikom prevedeno, parcelizacija – napravljene su ulice, trotoari, zelene površine. Slobodno se može reći da je Vojno-tehnički zavod bio mesto na kome se kalila srpska država.  

Kamioni

Ne čudi onda što je pala odluka da se baš na prostoru VTZ-a formira fabrika, koja će za potrebe Kraljevske vojske sklapati “ševroletove” kamione.

„Kamioni“ su i nakon Drugog svetskog rata nastavili sa radom, kada je sa trake u Kragujevcu 1953., izašlo 162 džipa marke “willis overlend”. Nedugo zatim, kada je „Zastava“ počela da se razvija, u sklopu razvoja automobilske industrije pojavila su se i privredna vozila. Partnerstvom sa Fijatom, ta privredna vozila su se izdvojila 1969. godine iz „Zastave“ i ubrzo počela samostalno da posluju, priča istoričar Boriša Radovanović.

• Industijsko nasleđe koje je ovde pohranjeno i koje ovde postoji je od izuzetnog značaja, ne samo našu zemlju, nego od izuzetnog značaja za Balkan i izuzetnog značaja za Evropu. Ako upoređujemo sa drugim zemljama, ovde je nastala i prva industrija na Balkanu i javio se taj takozvani radnički pokret. I najveći broj radnika je upošljavala u jednom gradu. Nije Beograd imao toliko radnika kao Kragujevac u vreme kada je nastajala ta industrijska svojina, priča Radovanović. 

Prema njegovim rečima, prvo vozilo koje su stručnjaci sa ovih prostora konstruisali bio je kamion.

• Oni su snimili jedan kamion, 126 se zvao. Oni su taj 126 iskopirali, nazvali 128 kamion, ali su dodali još pola tone. Prvi kamion je bio nosivosti 1,5 tone, a naš kamion 2t. Dakle (to je bio) prvi kamion koji su naši ljudi uradili, zaključuje Radovanović.

O tome šta su sve Kamioni za svojih, gotovo 80 godina postojanja uradili i iznedrili, svaki radnih „Zastave“ mogao bi da ispreda na desetine priča. Jer „Zastava“ je, zajedno sa „Kamionima“, u svoje najsrećnije vreme hranila gotovo 3/4 stanovništva Kragujevca.

Ali ako se okanemo sentimenta koji sa ljudima nestaju, ostaje istorija koja će zapisati da su na početku 21. veka, potomci srpskih velikana proćerdali ono što su velikani s mukom napravili. Patetišemo?

Prodaja kulturnog dobra

Vratimo se na Vojno-tehički zavod. Marta 2014. Vlada Republike Srbije, na osnovu zakona o kulturnim dobrima donela je odluku o utvrđivanju Kompleksa Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu za prostornu kulturno-istorjsku celinu.

U Službenom glasniku Republike Srbije ( broj 36 ), od 28. marta 2014. stoji:

1. Kompleks Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu utvrđuje se za prostornu kulturno-istorijsku celinu.

2. Kompleks Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu (u daljem tekstu: prostorna kulturno-istorijska celina) nalazi se na teritoriji grada Kragujevca. Prostorna kulturno-istorijska celina Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu sastavljena je iz dve zone: Zona 1 – Vojno-tehnički zavod i Zona 2 – Pirotehnika

Dve godine kasnije, 12. februara 2016. Narodna skupština Srbije, Vojno-tehničkom zavodu dala je status spomenika kulture od izuzetnog značaja i kao takav VTZ je upisan u registar kulturnih dobara Republičkog zavoda za zaštutu spomenika kulture.

Odluka o kategorizaciji, Službeni glsnik Republike Srbije ( broj 12 ), od 12. februara 2016. – Kompleks Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu

Utvrđuje se Prostorno kulturno-istorijska celina Kompleksa Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

Početkom juna, tačnije 9. juna 2021. prodata je nepokretna imovina „Zastava kamiona“, koja je ukljčulivala 13 hala i objekata druge namene koji pripadaju kompleksu Vojno-tehničkog zavoda. Ako je VTZ kulturno dobro, može li se prodati?

Zakon kaže da ne može.

Kada je stečajni upravnik fabrike „Zastava kamioni“ raspisao oglas za prodaju nepokretnosti, uglavnom proizvodnih hala i zgrada drugih namena, ukupne površine 22 hiljade kvadratnih metara ( prema upisu iz katastra u koje su novinari novina „Kragujevačkih“ imali uvid ), očigledno je zanemario par Zakona.

Najpre Zakon o javnoj svojini, koji članom 16. kaže:

Prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, mreže u javnoj svojini, vodno zemljište i vodni objekti u javnoj svojini, zaštićena prirodna dobra u javnoj svojini i kulturna dobra u javnoj svojini, ne mogu biti predmet prinudnog izvršenja…

Dobra iz stava 1. ovog člana ne mogu se otuđiti iz javne svojine.

A potom i Zakon o kulturno dobru ( VIII glava, član 119. ), koji kaže da je imovina koja je pod zaštitom države, morala najpre da bude ponu]ena državi.

Pravo preče kupovine kulturnog dobra ima nadležna ustanova zaštite.

Ostvarivanje prava preče kupovine nepokretnog kulturnog dobra obavlja se na način i po postupku utvrđenim zakonom kojim se uređuje promet nepokretnosti.

Novinari novina “Kragujevačkih” ranije su pisali da su im Republičkog Zavoda za zaštitu spomenika rekli da oni “nikakvu informaciju o prodaji imovine „Zastava kamiona” nisu dobili, niti pojma imaju šta se dešava sa objektima koji formalno uživaju najviši stepen državne zaštite.”

Što se prava preče kupovine tiče, Republički zavod opet nije bio obavešten, odnosno “njemu nije ni ponuđeno da ostvari ovo pravo, već je pre objave oglasa o prodaji imovine „Zastava kamioni” – bukvalno preskočen.”

Zakon jasno kaže, da tek ukoliko nadležni Zavod, u ovom slučaju republički Zavod za zaštitu spomenika kulture, nije zainteresovana za otkup kulturnog dobra – njen korisnik može da ga ponudi na prodaju nekom drugom.

Prema pisanju novina “Kragujevačkih”, u usmenom razgovoru sa članom pravne službe Zavoda rečeno im je da je u slučaju „Zastava kamiona” Zakon očigledno prekršen, ali nisu mogli da preciziraju da li će povodom toga sprovesti neke sankcije koje su im na raspolaganju.

Koliko je poznato, sankcije ni gotovo 3 meseca nakon prodaje zakonom zaštićenog kulturno-istorijskog dobra, nisu sprovedene. Odnosno nije ih bilo.  

Ko je kupio kulturno dobro

Istine radi, stečajni upravnik naglasio je u oglasu, koji se i sada može videti na sajtu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, da je deo imovine koja se prodaje, predstvalja zaštićeno kuturno dobro.

Na predmetnim nepokretnostima na kp.br. 7405/140 i kp.br. 7405/9 KO Kragujevac 1 postoje zabeležbe da predmetne nepokretnosti predstavljaju  kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

I pored ove zabeleške, nepokretna imovima „Zastava kamiona” podeljena u četiri celine, prodata je za ukupno 227 miliona dinara, a kupci celina su, preneli su tada mediji, firme iz Beograda.

Imovinske celine prodate su po početnim cenama, a najvredniju među njima, iliti sedam zgrada metaloprerađivačke industrije ukupne površine od preko 26.000 kvadrata, kupio je CPS, koji trguje papirom, a koji je imovinu „Zastava kamiona“ platio 207,6 miliona dinara.

Potom firma „SMA Servis” koja se bavi montažom industrijskih mašina i opreme, a koja je za dva objekta dala ukupno 11,2 miliona dinara. Za tri zgrade nekadašnjih Zastava kamiona, „Solaris Alfa SNM”, dala je 8,2 miliona dinara. Za ovu kompaniju je interesantna činjenica da kada je potražite na Guglu, pre ulaska na sajt stoji da joj je sedište Beograd-Vračar, ali po ulasku na stranicu možete se uveriti da joj sedište iz Kragujevca.

Ipak detaljnijom pretragom možete naći stranice na kojima se ova kompanija pominje kao kompanija kojoj je sedište Beograd-Vračar, ali pretragom APR-a nismo uspeli da pronađemo ovu kompaniju sa pomenutim sedištem, već samo sa sedištem u Kragujevcu. Ta kompanije, prema evidenciji iz APR, bavi se prometom nekretnina.

Ono što bi trebalo napomenuti jeste da je ovo ujedno bila i prva prodaja imovine „Zastava kamiona” od stečaja uvedenog 2019. godine.

Šta će pomenute firme učiniti sa kupljenom imovinom, nije poznato, ali ako pogledamo njihovu delatnost možemo donekle pretpostaviti. Tako bi npr. kompanija „SMA Servis” koja se bavi montažom industriskih mašina i opreme mogla da koristi prostorije koje je kupila, u industrijske svrhe ili kao skladište.

Ali i tu nailazimo na prepreku u Zakonu, jer se Odlukom o utvrđivanju Vojno-tehničkog zavoda za prostorno kulturnu-istorijsku celinu ( članom 4. pod tačkom A, stavom 7. i 8. ), takva delatnost zabranjena.

7) Ne dozvoljava se korišćenje prostora za sadržaje koji svojim osnovnim ili pratećim funkcijama mogu ugroziti ili degradirati celinu kao što su skladišta, deponije, pijace, benzinske pumpe, proizvodnja ili poslovanje koje ugrožava kulturno dobro, privremeni objekti i slično;

8) Zabrana gradnje ili postavljanja objekata trajnog ili privremenog karaktera, koji svojom arhitekturom, gabaritom ili visinom mogu ugroziti spomenik kulture;

Isto se može odnositi i na firmu CPS koja se bavi trgovinom papira, a koja bi na osnovu prijavljene delatnosti, kupljenih 7 zgrada mogla korisiti kao skladište.

Ipak, ono što je posebno privuklo pažnju, jeste da ni gotovo tri meseca nakon prodaje nepokrente imovine „Zastava kamiona“, na sajtu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, koja između ostalog oglašava i prodaju imovine preduzeća u stečaju, nema podataka o prodaji Zastava kamiona. Tačnije, ne postoji zabeleška da je bilo šta licitirano na javnom nadmetanju 9. juna 2021. godine.

Ono što takođe skreće dodatnu pažnju jeste cena po kojoj je ovo, opet ponavljamo kulturno dobro, prodato. Kako su novinari novina „Kragujevačkih“ preračunali, ispada da je jedan kvadrat ovog zemljišta prodavan po ceni od 90 evra. Za te novce, teško da bi trenutno mogli da kupite i šupu u Kragujevcu, a i šire.

Svojatanje kulturnog dobra iliti ko je sve spasavao VTZ

Grad Kraguejvac je 2006. godine kupio deo Vojno-tehničkog zavoda, poznatiji kao Knežev Arsenal, za tada 180 miliona dinara. Od tada pa do danas, bilo je mnogih priča o sanaciji, bar ovog dela Vojno-tehničkog zavoda, ali čini se nikada se nije ozbiljno prionulo na posao.

Pre više od jedne decenije potpisan je i protokol sa nemačkom organizacijom GIZ o sređivanju Vojnotehničkog zavoda, a pre nekoliko godina formirana je i državna komisija za uređenje ovog kompleksa, pod pokroviteljstvom tadašnjeg predsednika Srbije, Kragujevčanina, Tomislava Nikolića.

Čelnici grada unazad godinama pominjali su kako bi na prostoru Arsenala trebalo da bude Univerzitet, pa samo zgrada FILUM-a, pa kulturni sadržaj, a u međuvremenu je počeo na ovom prostoru da se održava i muzički festival. Ali od sređivanja i dalje ništa.

Poslednje u nizu obećanja za sređivanje došlo je od ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija, Tatjane Matić, koja je prilikom obilaska Vojno-tehničkog zavoda 20. juna 2021., naglasila da je prostor Kneževog arsenala “skriveno blago koje Kragujevac mora da iskorisi”, ali i da će država pružiti podršku da se on renovira i dobije adekvatnu upotrebnu vrednost. 

Dva meseca pre toga, pomoćnik gradonačelnika, Boris Kovačević, rekao je da su formirani radni timovi zaduženi za obnovu Kneževog arsenala, koji će raditi idejno rešenje za ovaj projekat.

• Reč je o prostoru od 37 hektara gde se nalaze fabrički objekti koje treba zaštititi i kompletan prostor urediti da bude jedno od najlepših mesta u gradu, kaže Kovačević.

Večernje novosti – 13.04.2021.

Uz dodatak da je okvirni plan da to bude mesto za razne kulturne sadržaje, sa ugostiteljskim i drugim objektima i da u izradi plana rekonstrukcije „Kneževog arsenala“ učestvuju arhitekte, urbanisti, profesori univerziteta.

Vreme briše sve(st)

I tako godinama, sada već decenijama unazad slušamo, i svesno gledamo kako se istorija grada briše. Vreme neumitno teče i kulturna dobra se zaboravljaju i prodaju. Jer budimo iskreni, Vojno-tehnički zavod, baš kao i „Zastava kamione“, niko više i ne pominje. Ko se sve od nas može pohvaliti da zna istoriju prostora na kome je nastajala industrija države u kojoj živi? Na kome se kalila Srbija.

Možda se i setimo da se pobunimo kada se neko od privatnika koji su kupili zakonom zaštićenu imovinu, drzne da istu sruši, prekroji, proda nekome ko će učiniti nešto slično ili gore? Kažete da to nije moguće?

Nije bilo moguće ni prodati kulturno-istorijsko dobro, pročitali ste prethodno šta je sve od zakona prekršeno, i? Da li ste se možda zbog toga potresli, razbesneli, uznemirli? Da li ste možda rešili da se pobunite? Ili ćete samo preći na sledeći tekst?

naslovna fotografija: skinuto sa sajta Nepokrenta kulturna dobra – snimio P. Mihailović 2013.