U ponedeljak, 27. maja, od 20 sati, u Kontakt galeriji SKC-a biće održana projekcija dokumentarnog filma „Iz druge stvarnosti“, o norveškoj pesnikinji Gunvor Hofmo, posle čega će uslediti razgovor sa prevodiocem filma Markom Vukovićem. Gunvor Hofmo (1921-1995) smatra se jednom od najznačajnijih pesnikinja norveškog modernizma. Prevođena je samo na švedski i engleski.
Presudni momenat u njenom životu i kasnije za njen književni rad desio se u jesen 1940. godine, kada je upoznala Rut Majer, Jevrejku, izbeglicu iz Austrije. Dve godine intenzivnog druženja stvorilo je jaku vezu među njima. Rut je utehu za svoju odvojenost od porodice u tim ratnim vremenima nalazila u Gunvor, dok je ova gotovo zaljubljeno bila vezana za nju. Novembra 1942. godine Rut je uhapšena i depotrovana u Aušvic, gde je u decembru iste godine ubijena i smatra se da je taj gubitak prijateljice razlog, okidač za psihičke probleme koje je pesnikinja kasnije imala. Godine 1947. Gunvor započinje ljubavnu vezu sa još jednom norveškom pesnikinjom Astrid Tolefsen (1897-1973,) čime postaju jedne od prvih Norvežanki koje su živele javno u lezbejskoj vezi.
Prvu knjigu, Jeg vil hjem til menneskene, objavila je 1946. godine, a onda slede knjige Fra en annen virkelighet (1948) i Blinde nattergaler (1951), pre nego što je 1953. godine prvi put primetila simtome šizofenije zbog čega je kasnije u kraćim ili dužim intervalima bila hospitalizovana. Knjigu I en våkenatt objavljuje 1954. godine, a 1955. godine izlazi knjiga Testament za večnost (Testamente til en evighet), koju su mnogi tumačili kao njen prestanak pisanja. I nije objavljivala. Punih 16 godina prošlo je do sledeće knjige, Gost na zemlji (Gjest på jorden, 1971) za koju dobila nagradu kritike. A onda se ređaju zbirke pesama, sve do posledenje Epilog (1994).
Živela je povučeno, anonimno, nije davala intervjue, čak i vrlo malo njenih fotografija postoji i za ilustraciju knjiga uglavnom su se koristile one iz 40-ih i ranih 50-ih godina. Javno nije govorila svoje stihove osim jednom za radio, ranih 50-ih godina. U trenucima kad se osećala loše sama se prijavljivala u hospital i po izjavama lekara tu se osećala najmirnije tako da su mnoge pesme tu i napisane. Umrla je 1995. godine.
Godine 1997. odbjavljene su sve pesme iz zaostavštine (Etterlatte dikt, 1997), nakon sabranih pesama (Samlede dikt) koje su objavljene 1996. i mislilo se da je to ceo, ne mali, opus. A onda su, zajedno sa nekoliko akvarela i pisama Rut Majer, pronađene nove pesme, ciklus od 15 pesama pod naslovom Nikoga ne zaboravljam (Jeg glemmer ingen, 1999). Veruje se da su napisane u prvoj polovini 50-ih godina i da su s namerom ostavljene uz stvari koje su je podsećale na Rut. To nisu najbolje pesme ove pesnikinje, što svakako i može biti razlog zašto nikada nisu objavljene, ali su značajne za razumevanje tuge i motiva koji su je pokretali.
Priredio: GTO „Kragujevac“