Na osam preduzeća koja su preostala iz nekadašnjeg giganta „Zavodi Crvena Zastava“ biće „stavljena tačka“ u stečajnim postupcima pred Privrednim sudom u Kragujevcu koji su otvoreni od 2015. do 2018. godine.
Stečaj u Zastava kovačnici se vodi skoro pet godina, a preko četiri godine u „Zastava bezbednost“, „Zastava IT turs“ i „Zastava auto delovi“ Knić. Preko tri godine traje stečaj u „Zastava automobili“, a više od dve godine u Grupi „Zastava vozila“. Najkraći stečajni „staž“ od 2018. godine imaju „Zastava kamioni“ i „Zastava inrpo“.
U Privrednom sudu kažu da su Zastavina preduzeća prezadužena i da je upitno da li će svi poverioci moći da se naplate prodajom imovine.
„Najveći problem je što je vrednost imovine višestruko, čak i 10 puta, manja od vrednosti obaveza. Tako da će biti problem kada krene sa unovčenjem imovine, jer je teško da se iz takve vrednosti namire svi poverioci“, izjavio je stečajni sudija u Privrednom sudu u Kragujevcu Saša Milosavljević za agenciju Beta.
On je naveo primer Zastava automobili čije su ukupne obaveze oko 41,5 milijardi dinara, dok su ukupna potraživanja prema dužnicima 650 miliona dinara, a imovina je vredna „samo“ 100.000 evra.
Najviše duguje Pariskom i Londonskom klubu 24 milijarde, Fondu za razvoj Srbije 10,6 milijardi, a Poreskoj upravi 567 miliona dinara.
Obaveze Grupe „Zastava vozila“ su blizu 11,7 milijardi dinara, dok je vrednost njene imovine sa ukupnim potraživanjima od dužnika 42 miliona dinara. Dug za plate zaposlenih u Grupi je 47 miliona dinara.
Milosavljević je rekao da je stiglo 600 prijava potraživanja od fabrike „Zastava kamioni“ i dodao da je pitanje da li će moći da se namire čak i razlučni poverioci, koji imaju prioritet, jer je vrednost tih obezbeđenih potraživanja „daleko veća“ od vrednosti imovine.
On kazao da stečajne postupke odnosno prodaju imovine u Zastavinim preduzećima opterećuju problemi koji „generalno“ postoje i u drugim postupcima, ali ima i specifičnih.
„Generalni problemi koji utiču na trajanje stečajeva i nemogućnost oglašavanja prodaje imovine su vezani za nesređene imovinsko-pravne odnose. Nije izvršena identifikacija imovine koja bi činila stečajnu masu, a ima i dosta postupaka pred drugim državnim organima, u Katastru nepokretnosti i u Agenciji za restituciju. Dugo traje pribavljanje istorijata o kretanju parcela, pa su česte urgencije Privrednog suda i to najčešće Katastru“, rekao je Milosavljević.
S druge strane, Milosavljević navodi da ima i prepreka koje su karakteristične za Zastavina preduzeća.
U preduzeću „Zastava bezbednost“ koje je u stečaju više od četiri godine ne može da se oglasi prodaja imovine jer se još vodi kao društvena svojina.
Služba za katastar nepokretnosti nije postupila po zahtevu poverenika stečajnog upravnika za upis prava svojine zbog čega su pisane urgencije dva puta u 2017. i 2018.godini. S druge strane, u „Zastava automobilima“ ima više od 100 ugovora o otkupu stanova zaključenih pre 15 -20 godina.
„Nemate mehanizme da prinudite ta lica da jednokratno isplate celu otkupnu cenu da bi se izdala potvrda o tome. Biće problem kad se bude zaključivao stečaj. Ako se ne plati jednokratno otkupna cena, onda će se ta potraživanja prenositi na sve poverioce. Ti ljudi će otkupnu cenu stana da plaćaju svim poveriocima na koje je preneto potraživanje što je tehnički vrlo teško, da skupite 1.000 poverilaca pa da njima plaćate otkupnu cenu“, rekao je Milosavljević.
Isto preduzeće ima potraživanja prema 30-tak lica za čije zemljište je svojevremeno rađena eksproprijacija, a zatim i deeksproprijacija, pa sada oni duguju „Zastava automobili“ naknadu za vraćeno zemljište.
„Pojedinačno, taj dug je od dva do tri miliona dinara o čemu postoje i pravnosnažne presude. Stečajni upravnik pokušava da sa njima postigne neki dogovor, ali biće teško jer su iznosi su veliki, kamata je narasla. I to su, takođe, potraživanja koja čine imovinu Zastava automobili“, rekao je Milosavljević.
On je podsetio i da je Privredni sud u Kragujevcu bio takoreći blokiran kada je stiglo 17.000 prijava potraživanja nekadašnjih radnika prema „Zastava automobilima“, najviše zbog doprinosa za stambenu izgradnju koji su godinama uplaćivali.
Sud je ispitao 13. 200 prijava i skoro sve osporio, dok se tek 300 do 400 prijava odnosi na potraživanja neisplaćenih zarada.
Do sada su dobro prošli samo poverioci prvog isplatnog reda u „Zastava IT turs-u“ koji su namireni 2016. godine prodajom dela imovine u vrednosti od 14 miliona dinara.
U Privrednom sudu u Kragujevcu duži stečajni proces od Zastavinih preduzeća imaju tri preduzeća „Filip Kljajić“ i „Kazimir Veljković“ od 2010. godine, kao i „Ratko Mitrović“ od 2012. godine.
U Privrednom sudu kažu da je kod „Kazimira Veljkovića“ sporno to što je sva imovina pod restitucijom.
Izvor: Beta