Boško Marković, član tročlanog Borda direktora i tehnički direktor fabrike ponudio je, početkom sedmice, ostavku na direktorsku funkciju iz, kako je naveo, zdravstvenih razloga. Fabrički Nadzorni odbor juče , međutim, kako pouzdano saznajemo, ponuđenu ostavku nije prihvatio, te Marković i dalje ostaje “drugi čovek” valjevske vojne fabrike. Koliko ponuđena ostavka tehničkog direktora Krušika zaista ima veze sa njegovim zdravstvenim stanjem, a koliko sa aktuelnom proizvodno-poslovnom agonijom te fabrike, pouzdano se, naravno, ne zna.
List DANAS i Glas Šumadije pokušali su da o tome da razgovaraju i sa samim Markovićem, ali je on kada smo ga zvali “bio na sastanku”. O ponuđenoj ostavci Markovića, ali i o situaciju u valjevskoj fabrici koju i dalje karakterišu veliki dugovi i gubici, besposlica, višak zaposlenih i zahtevi sindikalaca da podnese ostavku, ukoliko do sutra (petak) ne obezbedi novac za isplatu drugog dela januarskih zarad, ponovo, po peti put u poslednjih nekoliko meseci, hteli smo da razgovaramo i sa generalnoim direktorom Krušika Vladanom Lukićem, ali se on i ovoga puta nije odazvao našem pozivu
Za danas (četvrtak) U Ministarstvu odbrane je bio zakazan sastanak sa rukovodstvima sva četiri reprezentativna sindikata Krušika – UGS Nezavisnost, Samostalnog, Sloge i ASNS-a – na kojem je trebalo da se razgovara o aktuelnoj situaciji u toj fabrici. Nadležni u MO, međutim, preneli su nam Krušikovi sindikalci, taj sastanak su odložili za narednu sedmicu. Zbog čega, u Krušiku danas nisu znali, ali prepostavljaju da nadležnima u MO, s obzirom na probleme valjevske fabrike, treba više vremena da se pripreme za sastanak sa predstavnicima zaposlenih.
U fabričkom i regonalnom povereništvu Sindikata Nezavisnost na čiju je inicijativu razgovor u MO i zakazan, za naš list kažu da od tog sastanka, na kojem bi želeli da se sretnu sa ministrom Aleksandrom Vulinom i(li) njegovim pomoćnikom Nenadom Miloradovićem, zvanim Baća, kad god on bude organizovan, „ne očekuju mnogo“. Fabrika je, smatraju u vreme direktorovanja Mladena Petkovića (sada generalni direktor Zastave oružja – prim. Z.R.) ), a naročito tokom 2017.i 2018. dovedena u „dužničko ropstvo“, iz kojeg će teško moći da se izvuče.
- Nekako ćemo, najverovatnije, uz pomoć države, koja je obezbedila novac za isplatu januarskih zarada, da funkcionišemo do izbora, pošto ni jednoj vlasti nije u interesu da ima proteste i štrajkove radnika uoči izlaska građana na birališta. Šta će posle njih da bude, niko ne zna niti može da zna. Tim pre što država nema nikakvu strategiju i viziju razvoja domaće vojne industrije, kažu predstavnici zaposlenih.
U prilog rečenom navode da su predstavnici države u fabričkom Nadzornom odboru, pre pola godine, govorili da će fabrika da prevaziđe krizu kroz strateško partnerstvo sa privatnim investitorima, što omogućava novi Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Nedugo potom, taj isti nadzorni odbor izašao je sa inicijativom o otpuštanju viška radnika, smanjenju zarada, ukidanju pojedinih prinadležnosti i drugim merama za izlazak fabrike iz krize.
- Privatnih investitora nema, a neće ih ni biti, jer je fabrika u gubicima i dugovima koji se mere desetinama miliona evra, i u takav bunar niko normalan neće da ubaci svoj novac. Otpuštanje radnika, kroz socijani program, i smanjenje zarada, sindikati nisu prihvatili, jer su blagovemeno upozoravali na moguće posledice partijskog zapošljavanja aktivista SNS-a, tako da smo sada u gotovo bezizlaznoj situaciji, tvrde Krušikovi sindikalci, naglašavajući da, prema njihovim informacijama, nije mnogo bolje ni u Zastavi oružju, ali ni u užičkom “Prvom partizanu”.