Snimci tihih londonskih ulica tokom karantina postaće deo kolekcije gradskog muzeja.
Ovi zvučni zapisi biće sačuvani u projektu koji beleži iskustvo panedmije virusa Kovid-19.
Zvuci su dostupni onlajn uporedo sa onima koji su 1928. snimljeni na istim ulicama.
- Bitka za tišinu na Velikom ratnom ostrvu
- Opustošeno nebo – kako je korona virus prizemljio avione širom sveta
- Život u zaključanoj Italiji – u fotografijama
Pokazuju da su ulice tokom karantina 2020. godine tiše nego pre skoro čitavog veka.
Zvučni zapisi londonskih ulica iz 1928. godine, koji su javno dostupni na sajtu muzeja, zabeleženi su usred ogorčenosti povodom velike buke koju stvara saobraćaj.
Kampanja protiv buke, koju je zagovarao list Dejli Mejl, isticala je „iritantne“ i „nepotrebne“ zvuke – i kritikovala „pištanje“ i glasno ubrzanje sportskih automobila u londonskom Vest Endu.
List, koji je uz pomoć gramofonske kompanije Kolumbija zabeležio zvučne zapise, upozorio je da pacijenti u bolnici ne mogu da zaspe od neprestanih zvukova „motora, zvona i pištaljki“.
Snimci iz 1928. godine sadrže i komentare o autobusima i zvukovima koje ispuštaju druga motorna vozila, zajedno sa kočijama koje vuku konji.
„Evo motocikla bez adekvatnog prigušivača“, ističe komentator.
U poređenju s tim, snimci iz maja 2020. godine sa lokacija poput Pikadilija, Brompton rouda i Leman strita svedoče o pustim ulicama tokom karantina.
Još uvek se čuju automobili, ali njihov zvuk može da se izdvoji, sa pauzama tišine između prolaska automobila pre nego neprestanim brujanjem.
Zvukove koje su zabeležili inženjeri zvuka iz Strings and Tins grupe dokazuju da čak i u praznijem gradu postoji pozadinska buka.
Manja buka i izostanak zvuka preletanja aviona iznad grada postali su jedno od glavnih obeležja karantina, a mnogi su smatrali da to označava povratak tiših vremena.
Situacija je bila slična i u drugim gradovima širom sveta
Ali tiše vreme se ne odnosi na 1928. godinu, sudeći po zapisima iz muzeja.
U isečcima se može čuti kako komentator, bivši oficir mornarice, ističe problem sirena i to koliko je teško preći ulicu.
Iako je manje ljudi posedovalo automobil tokom dvadesetih godina prošlog veka, sama vožnja je bila mnogo opasnija.
Prvi zvanični podaci o stopi smrtnosti iz 1926. pokazuju da je u saobraćajnim nesrećama stradalo 4.900 ljudi, što je mnogo više u odnosu na 2019. godinu kada je 1.900 ljudi izgubilo život.
Foteini Aravani, digitalna kustoskinja Muzeja Londona, kaže da su tonski zapisi iz 1928. godine napravljeni kada su „ljudi tek počeli da shvataju efekat buke“.
Skoro vek kasnije, izazov je bio zabeležiti izostanak zvukova, što je jedan od „glavnih aspekata Londona u karantinu“, kaže ona.
„Osetili smo da je naša odgovornost da zabeležimo ove retke i značajne trenutke, ne samo kao kontrast prošlom vremenu, već i kako bismo snimili zvuk tihih londonskih ulica za buduće generacije“, ističe Aravani.
Ili kao što je Dejli Mejl pisao 1928. godine: „Toliko smo se navikli na neprestanu buku oko nas da mnogi od ne uspevaju da cene ono što su naši siromašni mozgovi pozvani da izdrže.“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
