U Kragujevcu je venčanja i novorođene dece sve manje, a umrlih sve više. Analizirajući podatke Matične službe grada u poslednje tri godine dolazi se do frapantnih podataka.
Da je koronavirus uzeo svoj danak govori podatak da je prošle, 2021. godine, rođeno 2.298 beba, a umrlo skoro četiri hiljade građana, precizno 3.983 osobe. Broj novorođene dece nema neka velika odstupanja, 2019. rođena je 2.501 beba, 2020. broj se smanjuje na 2.271, a u 2021. svet je ugledalo 2.298 dece.
Matičari najviše posla, nažalost, imaju u službi za prijavljivanje preminulih. Pre tri godine, 2019. bilo je 2.717 prijava umrlih, da bi se sledeće 2020. broj naglo povećao na 3.243, a već 2021. još više – 3.983. Broj novorođene dece je manji, tako da je stopa mortaliteta veća od stope nataliteta što nimalo nije dobro, čak je i alarmantno. I ova godina nije dobro počela, za prvih dvadesetak dana januara već je prijavljeno skoro dve stotine umrlih, kažu u Matičnoj službi.
I venčanja je manje u odnosu na 2019. godinu, kada je bilo 925 sklopljenih brakova, 2020. brojka su se prepolovila, pred matičara je izašlo samo 593 para. U 2021. godini malo je optimističnije, bilo je 767 venčanja. Što se tiče razvodenih brakova, u prethodne tri godine ukupno je brak raskinulo 993 para, godišnje nešto više od 300.
Da li mladi beže od obaveza ili nemaju uslove za samostalan život, siguran posao, krov nad glavom, sve se stopilo u bežanje od zajedničkog života i uvećanja porodice. Ono što im preostaje je zajednički život za roditeljima u zajednici, a to mladi, opšte je poznato, ne prihvataju baš olako. Mnogi hoće samostalnost, a nemaju uslova.
Nekada se podrazumevalo da se momak oženi, dovede suprugu u roditeljsku kuću, život u zajednici bio je normalan sled stvari. Pa pristignu deca, čuvaju ih zajedno, kako ko stigne od obaveza. Potom kreću da se osamostaljuju gradeći sebi nov dom, sve je nekako teklo „po šablonu”.
Danas, niko nikog neće da „trpi”. Svi hoće svoj život, svoju slobodu, svoje gnezdo, da im niko ne smeta, a mogućnosti nema. Stari roditelji su tu kad treba da čuvaju unučiće, pomoć kad mladi rade do kasnih popodnevnih sati, ako imaju sreće da su zaposleni. Tako polako i nekako spontano bake i deke preuzimaju ulogu roditelja koji su da rade i zarade, da opstanu u ovom suludom vremenu.
Sve je više onih koji ne mogu da nađu pravu osobu za brak, nesigurnost u sutra, privremeni posao, lakoća života bez obaveza. Lako je to dok su mlade godine, a šta kad one prođu, a brzo prolaze? Sa kim da se popije kafa, ode u šetnju, kod rođaka u posetu, na nečije veselje, sa kim da se, ako treba i posvađa?
Gore od svega je što znatno više ljudi umire nego što se rađa dece, a da je korona znatno povećala mortalitet više je nego očigledno. Tačnije, dosta je ljudi preminulo od posledica virusa, koliko – javno se ne saopštava, ali lekari tvrde da je možda i više umrlo od drugih hroničnih bolesti jer zbog kovida nisu imali adekvatno bolničko ili kliničko lečenje.
Izvor: https://www.kragujevacke.rs/DRUSTVO/STA-GOVORE-MATICNE-KNJIGE-Manje-rodjenih-vise-umrlih/