U Kragujevcu je danas juče predstavljena knjiga „Sindikati kroz izazove prošlosti i budućnosti“ koja beleži svedočenja sindikalista o tranziciji u Srbiji, o štrajkovima i lošim privatizacijama, uz detalje koji su malo poznati javnosti.
Autori knjige su novinarka Jelena Ranković i dugogodišnji lider sindikata fabrike „Zastava oružje“ i Samostalnog sindikata grada Kragujevca Jugoslav Ristić.
Knjiga je objavljena na srpskom i engleskom jeziku uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme i Švedske agencije za medjunarodni razvoj i saradnju (SIDA).
- Knjiga govori o četvrt veka tranzicije, pre svega u Kragujevcu, gde je i započela tranzicija, gde su postavljeni neki standardi koji su se kasnije preneli na celu Srbiju. Smatrali smo da ima smisla to zabeležiti za istoriju, rekao je novinarima Ristić.
Knjiga sadrži informacije o razvitku radničkog pokreta, ali se autori pretežno bave “ tektonskim“ promenama u državi i društvu od 70-tih, do 2000-tih godina i kako su one reflektovale na radničku klasu I život običnih ljudi.
- Posebno smo se fokusirali na dešavanja posle 2000. godine , ali pre svega na odbranu fabrike Zastava, zatim “ Zastava oružja, sve loše privatizacije u Kragujevcu i šumadijskim opštinama, u Rači, Batočini, Lapovu, rekao je Ristić.
On u knjizi svedoči o masovnim protestima oružara početkom 2000-tih, dolasku ispred Skupštine grada i ulasku u salu za venčanja gde su noćili, zatim zauzimanju Upravne zgrade fabrike, te razgovorima sa predstavnicima Vlade Zoranom Živkovićem, Borisom Tadićem, Vojislavom Koštunicom, Aleksandrom Vlahovićem, Predragom Bubalom…
Ristić iznosi i detalje o posledicama privatizacije Fabrike galovih lanaca “ Filip Kljajić“ i fabrike “ Zastava elektro“ iz Rače, za čiju privatizaciju je EU tražila preispitvanje.
On govori i o štrajku radnika GIK „1. maj “ Lapovo zbog neisplaćenih zarada uz blokadu pruge, dramatičan štrajk gladju radnika kragujevačke fabrike kože „Partizan“, štrajk u “ 22.decembru“ …
Ristić kaže da neka preduzeća danas postoje samo zato što su se radnici za njih borili.
On u knjizi piše da je, verovao 90-tih da će Zapad i Evropa da donesu nešto dobro, ali je kasnije shvatio da je ideja privatizacija bila deindustrijalizacija i stvaranje zone jeftinog rada.
- Svi oni koju su poslednjih 30 godina bili na vlasti treba da se izvine ovom narodu. Sada mogu da budu uverljivi u krugu dvojke u Beogradu, gde ljudi ne znaju sve ove priče. Dobijali su spisak koje fabrike treba da se zatvore!, napisao je Ristić u knjizi.
On kaže da danas imamo eroziju sindikata, ali da veruje da sindikat ima budućnost kao i da mladi moraju da se više uključe da ne bi bili “ roblje“ u svojoj zemlji.
Ristić smatra i da moraju da se menjaju metode odnosno da problem mora da se rešava tamo gde je uzrok.
- Tradicionalne sindikalne metode , kakav je štrajk , na primer, uglavnom su potpuno nedelotvorne. Razni su načini na koje poslodavci u jednom neuredjenom pravnom sistemu , kakav je naš, mogu da izbegavaju svoje obaveze, piše Ristić.
On navodi skorašnji primer firme Fijat plastik u kojoj poslodavac za vreme štrajka nije doveo druge radnika da rade , već je izmestio svoje mašine na drugo mesto.
U knjizi “ Sindikati kroz izazove prošlosti i budućnosti“ autorka Jelena Ranković beleži i svedočenja Zorana Mihajlovića lidera Samostalnog sindikata Zastavine fabrike automobila u vreme restrukturiranja i dekomponovanja kada je otpušteno gotovo 10.000 radnika.
Njeni sagovornici su predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u poljoprivredi, prehrambenoj i duvanskoj industriji i vodoprivredi za Vojvodinu Miodrag Bradonjić i predsednica Sekcije žena saveza samostalnih sindikata Srbije Radmila Obrenović.