U Kragujevcu predstavljena knjiga dr Zorana Radovanovića „Medicina, etika, politika“

• Opsednuti smo politikom koja nas guši. Koliko smo opsednuti polittikom svedoči činjenica i da su se mnogi ljudi uplašili, te nisu smeli večeras da dođu ovde i da govore. Kad god se nadvije opasnost nad društvom, onda je to prilika za vlast da malko pritegne, rekao je na kragujevačkom Fakultetu medicinskih nauka, profesor dr Zoran Radovanović, na prvoj promociji svoje knjige „Medicina, etika, politika“, koja je upravo, u izdanju izdavačke kuće DAN Graf, izašla iz štampe.

Pojasnio je da je u knjizi nekoliko članaka iz 90-tih koji su i danas aktuelni, da ima tekstova starih deset godina, ali i onih koji su napisani ove godine. Za minulih deset do 12 godina, koliko je profesor Radovanović u penziji, što je period u kojem se više bavio publicistikom, napravio je odabir od 150 članaka, od kojih se po 43 odnose na nauku i etiku, a ostali na lažna priznanja, prisustvo nemorala u nauci i polemike sa pojedinim javnim radnicima.

Cilj je, rekao je dr Radovanović, da se uspostavi neki sistem vrednosti. Deo tekstova posvećen je i vakcinaciji i ekolologiji, bez koje nam, prema rečima autora knjige „Medicina, etika, politika“, nema prkidruživanja Evropskoj uniji. Milijarde, smtra on, moramo da uložimo u ekologiju da bi se približili EU.

Ptofesor Radovanović je naglasio da ovde u vezi sa svim tim temama postoji težnja za jednoumljem, sa kojim, međutim, „nema napretka“.

• Borimo se za nezavisno sudstvo i slobodne medije, što je u zapadnom svetu izboreno još u 18. veku, u Francuskoj revoluciji, a mi se danas ovde zahvaljujemo dekanu kragujevačkog Fakulteta medicinskih nauka dr Vladimiru Jakovljeviću što je imao hrabrosti da nam izda salu sa večerašnji skup, ikako mi je je rekao da se, kao i akademik dr Vladimir Kostić, ne slaže sa mnogim mojim stavovima, ali da u jednoj civilizovanoj sredini mora da postoji potreba za razmenom mišljenja, rekao je dr Radovanović.

Knjigu Zorana Radovanovića možete naručiti po pretprodajnoj ceni do petka 25. septembra po ceni od 1.400 dinara na ovom linku.

Istakao je i da se u knjizi koju je upravo objavio bavio i vakcinacijom, zato što je, pored vode, dala najveći dopotinos čovečanstvu. Zbog toga je, rekao je večeras, optuživan da je farmakomašijaš… Farmaceutska industrija, međutim, tvrdi on, najmanje zarađuje na proizvodnji vakcina. Najviše se zarađuje na lekovima koji se koriste svakodnevno, na onima za pritisak, na primer. Samo pet ozbiljnih kompanija u svetu, otuda, proizvodi vakcine, koje učesvuju tek sa četiri odsto u ukupnom kolaču farmaceutskih proizvoda.

• Nisam, međutim siguran da će vakcina da reši ptoblem (sa epidemijom kovida 19 – pim. Z.R.), zato što je virus takav da vakcina možda neće moći da obezbedi dugotrajni imunitet. Vakcina protiv gripa je vrlo loša, dok ova vakcina (protiv kovida) verovatno neće obezbedjivati više od 70 odsto zaštite i neće biti višegodišnja… Ja bih se vakcinisao sa vakcinom koju odobri Engleska laboratorija za lekove u Londonu. Ne verujem da ćemo imati vakcinu pre naredne jeseni, rekao je večeras u Kragujevcu dr Zoran Radovanović.

Pisac prologa knjige Marko Oljača ocenio je večeras da su ličnosti poput dr Zorana Radovaovića ne samo dragocene, nego i neophodne svakom društvu. Radovanović je, prema rečima Oljače, decenijama prisutan u prelomnim trenucima ovoga društva i zato može da bude preporuka mladim ljudima u nauci.

Oljača smatra da dr Radovanović nije do kraja shvaćen, da je neretko izložen diskvalifikacijama, što je svosjstveno našem društvu, al što nikako ne umanjuje njegov doprinos medicinskoj nauci. Naprotiv…

Dopisnik lista Danas iz Kragujevca i Šumadije Zoran Radovaović ukazao je na pogubne posledice populizma i političkog voluntarizma u jednom nedovršenom, pretpolitičkom društvu kakvo je srpsko, i neshvatljivo centralizovanoj državi, kakva je Srbija, što najdirektnije utiče na kvalitet života u Srbiji, posebno južno od Save i Dunava.

• Put je život govorili su stari Latini, a Kragujevac i Šumadija su samovoljom aktuelne vlasti, odnosno onoga koji odlučuje o svemu skinuti sa mape saobraćajne infrastukture Srbije. Ka Kliničkom centru Kragujevc gravitira dva miliona ljudi iz centralne, zapadne i jugozapadne Srbije, te severa Kosova, što je više nego što pojdinačno zbrinjavaju klinički centr i u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu. Za razliku od Beograda, Novog sada i Niša, Klinički centar u Kragujevcu, voljom državog vrha nije rekonstruisan, a po svemu sudeći uskoro i neće, što najdirektnije utiče na kvalitet života i zdravstvene zaštite čak dva miliona ljudu u unutrašnjosti Srbije, ocenio je Radovanović.