Memorandum o saradnji na otvaranju Evropske kuće u centru Kragujevca planiranom za 2025. godinu potpisan je danas u zgradi Gradske uprave.
Memorandum su potpisali šef Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasador Emanuele Žofre i gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, a prisustvovali su ambasadori Italije i Slovačke u Srbiji Luka Gori i Mihal Pavuk.
„U Evropskoj kući ćemo predstaviti našu saradnju i omogućiti pre svega građanima Kragujevca da se upoznaju sa vrednostima koje baštini Evropska unija“, rekao je novinarima Dašić.
On je istakao da je Grad Kragujevac uz podršku EU realizovao projekte u vrednosti od 4,2 miliona evra i da ima spremnih 20 novih projekata.
Ambasador Žofre je naveo da Evropska kuća već postoji u Beogradu, Novom Sadu i Nišu i da je važno da „takav centar postoji i u Kragujevcu, srcu Šumadije, kao mesto gde ćemo moći, s obzirom na važnost saradnje Srbije i EU u najrazličitijim sferama, da približimo sve to građanima, da pokažemo sve što Evropska unija može da uradi, šta čini i šta možemo da uradimo zajedno“.
Žofre je posle potpisivanja memoranduma najavio da će za nekoliko meseci početi radovi na adaptaciji prostora nekadašnje poslastičarnice „Srce“ u Ulici Branka Radičevića da bi dogodine Evropska kuća bila otvorena u Kragujevcu.
Žofre je ocenio da EU i Kragujevac već imaju „snažan odnos“ i niz realizovanih zajedničkih projekata kao što su pešački most i sportski tereni. Radi se i na Kliničkom centru zajedno sa Evropskom investicionom bankom, a postoji i program za mala i srednja preduzeća i drugi koji pospešuju ekonomsku saradnju.
„Kada govorimo o ekonomiji, Evropska unija je glavni partner Srbije. Samo u prošloj godini je zabeleženo 40 milijardi evra razmene. Inače poslednjih godina te brojke zaista skaču. Mi imamo dosta evropskih kompanija koje dolaze ovde i ulažu u Srbiju. I mi ćemo svakako da i dalje razvijamo tu saradnju, ne samo sa nadležnim organima, sa institucijama već isto tako i sa privatnim sektorom“ – rekao je Žofre.
Pomenuvši Plan rasta za Zapadni Balkan, naglasio je da se otvaraju nove ekonomske mogućnosti za Srbiju i njene građane uz bolju integraciju sa EU.
„S jedne strane, imamo integraciju celokupnog Zapadnog Balkana sa jedinstvenim tržištem Evropske unije, zatim imamo dodatna finansijska sredstva, regionalno integrisanje. Dakle, ceo plan rasta će pružiti nove mogućnosti, nove prilike za jaču integraciju u EU i mislim da je važno da se sve to dobro razume i sve te prilike iskoriste na centralnom, ali isto tako i na lokalnom nivou“, poručio je Žofre.
Ambasador Italije Luka Gori je novinarima u Kragujevcu rekao da se njegova zemlja veoma zalaže i radi na tome da Srbija što pre uđe u EU.
„Drugi motiv zbog kojeg smo ovde je da pokažemo koliko su jake ekonomske veze Srbije i EU“ i da Italija kao članica EU „gaji izuzetno jake ekonomske veze sa Srbijom, izuzetno je veliko prisustvo italijanskih kompanija u Srbiji“- rekao je Gori.
Istakao je da „Italija namerava da i dalje ulaže u Srbiju ne samo u dosadašnjim i tradicionalnim sektorima, već i u novim sektorima koji imaju dodatnu tehnološku vrednost i koji su prioritet kako za nas tako i za Republiku Srbiju“.
Amabasador Slovačke Mihal Pavuk je rekao da je njegova zemlja primer svega što EU može da uradi za jednu zemlju na putu evrointegracija i da Slovačka pruža punu podršku Srbiji u tom procesu.
„EU se ne tiče samo glavih gradova, već i svih manjih gradova i mesta i važno je da svi doprinosimo tom procesu , isto tako treba svi da ubiremo koristi od tog procesa“, rekao je Pavuk koji je prvi put u poseti Kragujevcu.