Kragujevac, grad automobila, „srpski Detroit”, ima kontinuitet i kad je reč o turističkoj ponudi. Šumarički memorijalni kompleks i „fića” su zaštitni znakovi ovog grada, i danas kada sa „Arsenalfesta” odzvanjaju zvuci vrhunskog rokenrola koji privlači mlade iz svih republika bivše Jugoslavije. Prostor Vojnotehničkog zavoda, mesto gde je počela industrijalizacija Srbije, renesansni kompleks starih fabričkih zdanja, mogao bi biti najjači turistički adut grada, kaže za „Politiku” direktor Gradske turističke organizacije „Kragujevac” Bojan Pavlović, napominjući da je i seoski turizam u usponu.
Nedavno je GTO „Kragujevac” predstavila turističke potencijale grada i Šumadije na Sajmu turizma i ekologije „List” u Bosni i Hercegovini. Bili ste tamo jedini predstavnik Srbije. Koliko je Kragujevac u zemlji i regionu prepoznat kao turistička destinacija, s obzirom na to da ga ljudi doživljavaju uglavnom kao industrijski centar?
Kragujevac je nesumnjivo, i u zemlji i u regionu, prepoznat pre svega kao grad industrije. Ipak, posetioci brojnih sajmova pokazuju interesovanje da i mimo posla posete naš grad. Starije generacije pamte Šumarice i sećaju se „fiće”, a mlađi grad vezuju za muzički „Arsenalfest”, na kojem su bili ili planiraju da dođu. Ono što objedinjuje starije i mlađe je dobra šljivovica i tradicija negovanja rokerskog zvuka. I sada smo na sajmu u Lukavcu kraj Tuzle slušali priče i bili ponosni na činjenicu da se ljudi sećaju najbolje šumadijske ljute i „Smaka”.
Kako izgleda turizam u doba korone, u gradu koji nije dominantno turistički centar?
Posledice korone po turizam su očigledne, s tim da je struktura gostiju u Kragujevcu, baš zato što nismo izrazito turistički centar, veoma raznovrsna. Pokazalo se da je to dobro. Ovde gosti dolaze na kratak odmor, povodom nekog festivala, kulturne manifestacije, kongresa, sportske priredbe, zbog posla. U trenutku kada je korona u potpunosti onemogućila kretanje i organizaciju događaja, turizam je gotovo stao, ali su sa pokretanjem privrede poslovni ljudi ponovo počeli da pristižu u grad. Kako je godina odmicala, ljudi su uviđali da od letovanja u inostranstvu nema ništa, pa su se okrenuli nacionalnom kulturno-istorijskom nasleđu i domaćoj kuhinji. Tako su se punili i gradski hoteli i seoska domaćinstva u Šumadiji opredeljena za turizam.
Gde biste vi odveli svog gosta, šta biste mu prvo pokazali u Kragujevcu i okolini?
Pošto sam ponosan na prestono doba grada, svom gostu bih prvo pokazao prostor Miloševog venca, Staru crkvu kneza Miloša Obrenovića i zdanje Stare skupštine u kojoj su donete neke od najvažnijih državotvornih odluka. Danas se u Staroj skupštini nalazi odlična postavka o stvaranju moderne, postsrednjovekovne srpske države, čijim obilaskom gost u potpunosti stiče utisak o istorijskom značaju Kragujevca. Lično, mnogo volim Đački trg, koji obuhvata Knjaževsko-srpski teatar, Prvu kragujevačku gimnaziju i Dom omladine koji emituje urbane vibracije. Potom bih gosta odveo u Legat „Nikole Koke Jankovića”, našeg velikog vajara, akademika, a uveče u kafanu „Balkan”, da oseti bomski duh Kragujevca. Što se bliže okoline tiče, pokazao bih mu manastir Drača i vinariju „Rujevica”, a putem ka kraljevskom kompleksu na Oplencu pričao bih mu o preplitanju dinastija Obrenović i Karađorđević na ovom prostoru.
„Knežev arsenal”, to jest prostor Vojnotehničkog zavoda je mesto nastanka i moderne srpske države i srpske industrije, a u užasnom je stanju. Zašto se ne sredi, budući da je reč i velikom turističkom potencijalu?
Moderna srpska istorija se ne može zamisliti bez Kragujevca, pre svega njegovog prestonog doba od 1818. do 1841. godine, ali i 1853. godine kada su u Topolivnici, preteči Vojnotehničkog zavoda i „Zastava oružja”, počeli da se liju prvi topovi. Industrijsko nasleđe Kragujevca je od neprocenjivog značaja za Srbiji, pa i za Evropu, a čitav prostor o kome govorimo je idealan i za različite, kako se to danas kaže, kreativne industrije. Osim muzičkog „Arsenalfesta”, taj prostor je interesentan i filmskim radnicima, a tu je i Muzej „Stara livnica” sa jedinstvenom postavkom oruđa, oružja i prateće vojne opreme. Slažem se da taj prostor treba revitalizovati, ali problem su nerešeni imovinsko-pravni odnosi još iz vremena „Zastave”, kao i ogromna svota novca koju bi grad trebalo da izdvoji za tu namenu. Kada bi taj prostor bio sređen i na pravi način iskorišćen, bio bi to najjači turistički adut grada.
Kakvi su potencijali seoskog turizma?
Seoski turizam je poslednjih godina u usponu u Šumadiji. Naročito je pandemija korone doprinela većoj zainteresovanosti domaćih gostiju za ovaj vid odmora. Istovremeno, sve je više domaćinstava koja žele da budu kategorisana. Ulaganja u ruralni turizam stalno rastu. U okolini Kragujevca možete naći domaćinstva gde možete uživati u domaćoj hrani, igri sa životinjama, naučiti ponešto o domaćoj radinosti, ali ima i onih koja raspolažu bazenima, saunama i teretanama, sve u skladu sa mogućnostima i željama gostiju.