U kakvom su stanju „Generalske vile“ u Kragujevcu

Kako pišu Kragujevačke, nekada sinonim za luksuznu gradnju i brigu koja se posvećivala istaknutim oficirima tadašnje Jugoslovenske narodne armije, takozvane generalske vile u Erdogliji, prilično su zapuštene i ruinirane. Ovo se naročito odnosi na drugu vilu, ispod semafora u Erdogliji, koja se nalazi na uglu ulica Daničićeve i Milana Ilića Čiče i gde već čitavu deceniju niko ne živi. Zarasla u visoko rastinje, korov i travu, nekada kvalitetno građena kuća prkosi zubu vremena, ali očigledno je da o njoj već dugo niko ne brine i više nije ni senka onoga što je nekada bila. 

Stariji žitelji Erdoglije pamte ih kao luksuzne vile u kojima su nekada živeli generali, koji su se, napredujući na funkcijama, brzo selili u Beograd. Dvorišta su bila uređena, trava podšišana, preko ograde su se širile ruže i nije bilo prolaznika koji nije bacio pogled na ove raskošne objekte.    

Sve to se promenilo otkako drugom vilom gazduje Vojska Srbije. U njoj nema stanara i niko ne vodi brigu o objektu. Toliko je zarasla u korov da se teško može i videti sa ulice. 

Luksuzne vile na kraju grada 

O ove dva stambene zgrade teško je naći pisane tragove, a još je manje je onih koji pamte njene stanare. Na internetu se pominju jedino u knjizi dr Veroljuba Trifunovića „Građenje Kragujevca od 1945. do 1965. godine, gde stoji da se iz vremena prvog petogodišnjeg plana (1947 – 1951) izdvajaju pored stambenog naselja Vašarište, Srednje tehničke škole, stambenih zgrada u Ulici Borisa Kidriča, Komande korpusa, Doma JNA i generalske vile u Erdogliji. 

Jedini koji „dugačko pamti”, stanar i jedan od vlasnika prve vile Miloš Stojanović pristao je da za „Kragujevačke novine” ispriča kratku istoriju objekata.

Projekat za izgradnju generalskih vila dobio je „zeleno svetlo” od opštinske Komisije za reviziju glavnih projekata u aprilu 1955. godine, a autori projekat bili su arhitekte A. Manevski i D. Varagić.

Dvojna stambena zgrade, kako u projektu stoji, svaka sa po jednim stanom od 145 kvadratnih metara, na parceli ukupne površine 18 ari, bila je vrlo luksuzna za to vreme. Svaka vila ima po tri spavaće sobe, trpezariju, dnevnu sobu, kuhinju, dva kupatila, ostavu, kao i pomoćnu sobu. Ispod polovine kuće je podrum. Investitor je bio Državni sekretarijat za poslove narodne odbrane Beograd, preko Vojno-građevinskog odseka u Kragujevcu. Završene su krajem iste godine, a u njih su se uselili generali Nikola Ljubičić i Ljubibratić. Nakon toga, u prvu vilu se 1966. godine doselio Dragoljub Stojanović, vojni tužilac i pravobranilac, a u donju general Bosnić, a posle njega general Nešić 1971. godine.  

Devedesete godine vojni stanovi su ponuđeni na otkup, a među njima i vile u Erdogliji. Pošto je general Nešić, prvoborac koji je iz rata izašao kao komandant Treće udarne srpske divizije, poginuo u saobraćajnoj nesreći, ostala je supruga Mileva da živi u vili i isplatila je otkup za vilu. 

• Vojska, međutim, nakon promena koje su nastale tih godina nije htela da potpiše ugovore o kupoprodaji vila. Moj otac je uspeo da istera stvari na čistac i potpisao je ugovor, tako da je prva vila u privatnom vlasništvu četvoro vlasnika. U drugoj vili zvanično je vlasnik Ministarstvo odbrane i pored toga što su naslednici dugo vodili spor i dokazali da su otkupili objekat, ali do sada nisu uspeli da dobiju ugovor. Velika je bruka i sramota da jedan kragujevački general, koji je odavde potekao i bio prvoborac, otkupio je taj stan i to ne za male pare nije vlasnik, odnosno njegovi naslednici. Ali poznato je da se povremeno vojska prema svojim oficirima i vojnicima ponaša neprimereno, kaže Stojanović.

Deset godina bez stanara

On se seća vremena kada se sa roditeljima doselio u vilu u Ulici braće Hadžić 44, koja je dobila naziv po braći lekarima koji su besplatno lečili radnike i seljake, ovde je bila kaldrma i kraj grada. Kaže da su se vile tada nalazile na kraju grada, iznad su bile štale za konje, krave i polja kukuruza. Tek krajem šezdesetih godina napravljena je prva zgrada. 

• Neminovno je da će na mestu ovih vila biti izgrađene stambene zgrade visoke spratnosti, ako se nađe investitor koji će imati interes za tako nešto. Mi smo ostali ovde, uprkos tome što je moj otac imao ponudu da dobije čak dva stana zbog cepanja porodice. Teško je sada živeti pored dve veoma prometne saobraćajnice, gde su saobraćajne nezgode svakodnevne i buka nepodnošljiva, tvrdi naš sagovornik. 

Kako u drugoj vili dugo niko ne stanuje dešava se da se u njoj okupljaju sumljivi likovi, mnogi tu ostavljaju mačke i kučiće, jednom je čak neko pokušao i da obije objekat, pa je Stojanović pozvao vojsku da zapečati ulaz.

Očigledno je da je gradnja višespratnica preplavila grad, pa je tako stigla i do Erdoglije. Na mestima gde su bile privatne kuće, preko noći „niču” stambeni objekti, a nije tajna da i pre nego što se i ašov pobode na novu parcelu, svi stanovi su unapred prodati. U odnosu na pre desetak godina, cene kvadrata su udvostručene i sada se kreću do 1.500 evra u zavisnosti od opremljenosti, spratnosti, kvaliteta gradnje.

I preko puta generalskih vila, na potezu prema Dečjem obdaništu „Bubamara”, investitor buduće gradnje otkupio je tri parcele ukupne površine 15 ari i namerava da pravi višespratnicu. Dozvoljena je gradnja objekta sa najviše pet spratova, ali do sada je malo ko ispoštovao ovo pravilo. 

Piše: Gordana Božić, Kragujevačke