Ukupno 40 sudova u Srbiji, a među njima i kragujevački, dobiće nove predsednike, pišu Kragujevačke. Reč je o Osnovnom, Prekršajnom, Višem i Privrednom sudu u Kragujevcu, a konkurs za podnošenje prijava završen je 2. oktobra. U međuvremenu, u Visokom savetu sudstva koji je, po novim pravosudnim zakonima raspisuje konkurs i bira sudije i predsednike sudova, obavljaju se razgovori sa svima koji su podneli prijave, a kandidati su morali da uz ličnu i radnu biografiju dostave i program unapređenja rada suda.
Podsetimo da je u februaru ove godine usvojen niz novih pravosudnih zakona, koji su prema obrazloženju Vlade predstavljali „najznačajniju reformu u vladavini prava”. Međutim, suštinaska promena u poslednjih deset godina, što se tiče sudstva je, tvrde oni koji dobro poznaju ovu oblast, ta što se težište odlučivanja o izboru premestilo iz Narodne skupštine u Visoki savet sudstva – i ništa više.
Pokazalo se da su predstavnici struke bili u pravu kada su prilikom pripreme novih zakona ukazivali na to da rešenja koja je zagovaralo Ministarstvo pravde neće suštinski unaprediti položaj pravosuđa. Poznato je da je ono godinama rak rana našeg društva. Brojni građani dugo čekaju na rešavanje sporova, što je potvrdio i izveštaj Vrhovnog kasacionog suda pre dve godine, dok u mnogim istraživanjima javnog mnjenja pravosuđe redovno dobija najnižu ocenu.
No, vratimo se na konkurs i izbor koji sledi.
Za potrebe pisanja ovog teksta prošle nedelje Kragujevačke su se obratile Visokom savetu sudstva sa zahtevom da im dostavi imena kandidata koji su konkurisali za mesta predsednika sudova u Kragujevcu, kao i programe koje su predložili, s obzirom da je reč o inforamciji od javnog značaja i da građani imaju pravo da znaju ko će obavljati ove važne funkcije. Iako su poslali obaveštenje da će to učiniti u najkraćem roku, do utorka, 31. oktobra, nisu dostavili spisak kandidata.
Prema nezvaničnim informacijama, za predsednika Osnovnog suda, (dosadašnji predsednik Zoran Ilić uskoro stiče je uslov za penziju) konkurisalo je čak sedmoro kandidata.
Za Viši sud (predsednica je Vesna Milovanović) prijavio se samo jedan kandidat, odnosno kandidatkinja, koliko i za Prekršajni (predsednik je Vladimir Tomović), a nezvanično se saznaje da su za obe funkcije konkurisali aktuelni predsednici.
Za Privredni sud (predsednik je Branislav Jovović) konkurisalo je troje kandidata, dok za Apelacioni sud, predsednik je Aleksandar Blanuša, konkurs nije raspisan pošto je na ovu funkciju došao 2021. i njegov mandat još traje.
Pitanje svih pitanja prilikom izbora su kriterijumi koji presuđuju ko će biti postavljen na najvišu funkciju. Istina, postoji Pravilnik o kriterijumima, merilima i postupku za vrednovanje rada sudija i predsednika sudova, ali definitivno njegova uloga nije u tome da meri uspeh kandidata prilikom napredovanja. Njegova svrha je, pre svega, povećanje efikasnosti sudskog sistema i odgovornosti sudija, a tek na kraju i radi napredovanja u karijeri. Shodno ovome, nakon okončanog konkursa i vrednovanja kandidata VSS može izabrati bilo koga od njih, jer skoro svi imaju najviše ocene po stavkama koje se boduju.
Stiče se utisak da je diskreciono ovlašćenje onoga ko bira osnovni kriterijum izbora, tako da je izbor najboljih kandidata samo mogućnost, ali ne i obaveza. Jasno je da nije lako VSS-u da izabere najbolje kad za to nema „alat”, odnosno pravila o izboru, tako da ni najbolje sastavljen VSS ne može bez toga da obezbedi pravičan i objektivan sistem izbora.
Osim toga, ne postoji škola i niko se ne uči za mesto predsednika suda, koje zahteva dobre organizatorske i menadžerske sposobnosti. Najvažnije je da se izaberu ljudi koji imaju „razvijen moral i etiku, da su dostojni te funkcije i da su zaista stručni”. Među zaposlenima u navedenim sudovima kruže informacije o tome da su poznati novi predsednici i da se samo čeka njihovo ustoličenje, a da li su njihove prognoze dobre znaće se vrlo brzo.
Ostaje da se nadamo da će u dogledno vreme biti napravljena i usvojena platforma koja će obezbediti da samo najbolji dođu na najviše funkcije, pre svega u pravosuđu, a onda i u drugim institucijama i ustanovama. Videćemo.