Đerdap uživo je portal koji pokriva tri relativno male opštine koje ne spadaju u razvijenije u našoj zemlji. Nažalost, takva sredina podobna je za uspostavljanje čvrstih i homogenih političkih struktura koje u većini slučajeva nisu izgrađene fer političkom borbom. Zbog takvih okolnosti lokalna samouprava često nije voljna da otkriva šta se dešava iza kulisa završenih ili nezavršenih projekata i kako je došlo do izvedbe ili zastoja istih. Informacije koje bi trebalo da budu transparentne iz tih razloga ponekad ostaju sakrivene.
S obzirom da Đerdap uživo kratko postoji i da pre njega nije postojala ustaljena praksa protoka informacija na relaciji „mediji – lokalna vlast“ pa samim tim i na relaciji „lokalna vlast – građani“, bilo je poteškoća doći do onih koji poseduju informacije i dobiti ih. Bilo je potrebno vremena da bi se otklonila barijera u vidu zabune ili zablude da je novinarsko istraživanje – njuškanje i da Đerdap uživo ne predstavlja političko oruđe, već je isključivo u službi tačnih informacija i građana do kojih one dolaze. Ta barijera je pomerena, ali ne i potpuno srušena, jer potpuna transparentnost i dalje nije postignuta.
U lokalnoj sredini kao što je ova, najveći problem sličan dezinformacijama jeste odsustvo informacija, a to odsustvo često izaziva slične posledice kao i lažna vest. Tako se, na primer, pojavljuju projekti od javnog značaja koji mogu imati veliki uticaj na istu, a za koje javno mnjenje nije znalo. Institucije odgovorne za pojedine dugotrajne probleme često su nedostupne ili nemaju volje niti pravi i tačan odgovor na to kada će i kako problem biti rešen, što izveštavanje čini težim.
Paradoksalno je to što ponekad pokušavaju da se sakriju informacije od javnog značaja koje su već objavljene u Službenom listu, verovatno sa pretpostavkom da niko od građana to i ne čita, što nije daleko od istine. Kada je Đerdap uživo pokušao da dobije komentar na određenu investiciju u jednom državnom preduzeću, savetovano mu je da se sačeka sa objavom te vesti iz nepoznatih razloga, jer ona već odavno postoji u Službenom glasniku.
Stiče se utisak da je politički pritisak uzrok lažnim informacijama ili odsustvu informacija i da, dok on neopravdano postoji, izveštavanje javnosti biće otežano. Stoga je, nažalost, najveće i jedino oružje nekog medija isti taj pritisak koji se treba izvršiti na političke strukture(koji ga prvobitno stvaraju i njim upravljaju) kako bi se došlo do značajnih informacija.