Tačno u podne u ponedeljak (17. decembar) je svečano otvorena prodavnica „Zlatne ruke Šumadije”, koja se nalazi na platou kod nekadašnje „Zlatne ruže”, tačnije na mestu gde je nekada bila cvećara, a zatim „Žitoproduktova” pekara. Reč je prodaji specifičnog asortimana robe lokalnih prozvođača, od domaćeg sapuna, oslikane staklarije, preko tkačke robe do kvalitetnih rakija i vina najboljih šumadijskih proizvođača, zatim takozvane robe iz slatkog i slanog programa – od meda, džemova, sokova, kompota, suvih plodova, do ajvara, cvekle, ljutih papričica, šarenih salata… A na policama jedan deo je zauzeo i zdravi kozji sir. Sve su to proizvodi isključivo registrovanih proizvođača, ali ne i regstrovanih domaćinstava, jer za prodaju te vrste robe potrebni su sertifikati i stroga kontrola proizvoda. To je donekle, hendikep za registrovana poljoprivredna gazdinstva.
- Ideja se rodila se savim spontano. Nije nedostajala samo meni, verujem i mnogim kraguječanima prodavnica ovakvog tipa, gde mogu da kupe sve ono što se proizvodi, da kažem, prvenstveno u selima, u okolini Kragujevca i u okolini ostalih šest gradova koji pripadaju Šiumadijskom okrugu. Knić, Topola, Aranđelovac, Rača, Batočina i Lapovo. Jednostavno, ako Pirot može da ima prodavnicu gde se podaje pirotski kačkavalj, pirotska presovana kobasica, i mi možemo da imamo jedan lokal ovakvog tipa, u kome možemo da kupimo bilo šta što se tiče vina, rakije, prehrambrenih proizvoda. Tu baš ne može da piše pozdrav iz Kragjevca, ali može da piše na kesi pozdrav iz Kragujvca, kaže dr Zorica Jestrović, direktor Centraz za poljoprvredu, dodajući da sve ostalo što se nlazi počev od slikanja na staklu, preko domaće radinosti, do domaćeg sapuna, na svakom pakovanju piše Kragujevac ili Šumadija.
Po njoj, to je u neku ruku spoj turizma i neka vrsta pomoći prvenstveno udruženjima žena sa sela, koje se bave ovim aktivnotima i kojima je ugavnom i najveći problem prodaja svojih proizvoda.
Ovaj lokal, inače, pripada Gradu Kragujevcu, Centar za poljoprivredu je gradska firma, tako da su spojili praktično – lepo s korisnim. Lokal je dobijen na korišćenje od Gradske uprave uz neku minimalnu nadoknadu. Najbolje od svega je sama lokacija na kojoj se prodavnica nalazi. A u njoj ima robe za svačiji džep. A posebno je dr Jestrović istrakla prelepu domaću proizvodnju ceđenih sokova od domaćeg voća i ovo je jedinstveno mesto u gradu gde može da se kupi. U Beogradu da, ali ovde, nažalost, nema prodajnih mesta. Proivođač je „Marela” iz Desimirovca.
Po rečima dr Jestrović vervatno oni nisu uspeli da obuhvate sve šumadisjke proizvođače ali ih i ovim putem pozivaju da se sami jave. Dakle, svi oni koji imaju registrovau proizvodnju, jer ne postoji nikakav limit, jedini je da mora biti registrovana proizvodnja, koju prati svako ispitivanje, i tu pre svega misli na prehrambrene proizvode (sa sertifikikatima i bar kodovma), a ne i registrovano gazdinstvo. Uglavnom znaju svi proizođči koje zakonske uslove moraju da ispune. Udruženja moraju da budu regisrovana, i to valja napomenuti.
Radno vreme ove prodavnice je od osam do 20 časova.
–