Nakon obećanja o ovonedeljnom nastavku radova na Tržnici, prva vozila pojavila su se na gradilištu, razvozeći građevinski materijal.
Doza optimizma za prodavce koji treću zimu dočekuju na ulici?
- Ne očekujem ništa i ne dajem izjave ni za koga, kaže jedan od prodavaca, što je stav i drugih koji samo odmahuju glavom.
Tu su i oni koji su na pijaci još od pre rekonstrukcije. Slabo raspoloženi za priču. Poneko od njih kaže gde mu je stajala tezga ili koliko zemlje obrađuje, poneko kakve je mušterije imao: o radovima – niko ništa. Nakrive vrat, a pogled samo što ne kaže „mani se dete ćorava posla”.
Prolazak autom kroz ulicu Crvenog barjaka u prepodnevnim časovima – drago i traumatično iskustvo, duboko utkano u kulturno biće grada Kragujevca. Ako sa druge strane gradilišta i nema napretka, to makar čini da Kragujevčani dišu kao jedno: kombiji nakrcani hemijom i toalet papirom, Zastavini pikapovi i dostavljači hrane, mušterije i slučajni prolaznici. Svaki pokret uslovljen je pokretom bližnjeg svog, pa kod okretanja vozila većeg gabarita ponovo nema brige – prolaznik vičan stupanju u najrazličitije formacije obići će ga i spokojno nastaviti dalje. Kako to jednom objasniti unucima, kad nastane prosperitet?
Na sred ulice rupa. Možda je ne treba ni popravljati, jer dobro dođe kod poplava.
- Šta slikaš?, pita potpisnika ovih redova baka ispred koje stoji svega tri gajbice robe.
- Slikam kako se mučite.
- Pa mi smo se mučili i ranije. Svi brinu, a svi kupuju u prodavnicu. Drž’ da probaš domaću jabuku. Em ti slađa, em ti jeftinija.