Ovogodišnja, trinaesta po redu Evropska noć istraživača u Srbiji biće održana 30. septembra i 1. oktobra, od 16 do 22 časa, a svi sadržaji biće u potpunosti besplatni za sve posetioce.
Najveća naučna zabava u Evropi održaće se istovremeno u više od 25 zemalja, a očekuje se da će se naučnoj avanturi širom kontinenta pridružiti više od milion posetilaca! Nakon dve godine koje su učinile da i ova manifestaciju bude održana u skladu sa protivpandemijskim merama, nauka ove jeseni ponovo izlazi na ulice, a naučne istraživačice i istraživači zauzeće i brojne trgove, ustanove kulture, parkove, kao i niz drugih javnih mesta. Zbog toga će glavna tema ove godine upravo biti „ulična nauka“, a sva dešavanja biće organizovana potpuno besplatno za širu publiku svih uzrasta.
U cilju promocije nauke i približavanja naučno-istraživačkog rada posetiocima svih uzrasta, Evropskoj noći istraživača i ove godine pridružiće se i naša zemlja, a naučni program biće organizovan u sledećim gradovima: Beograd, Niš, Kragujevac, Inđija, Pirot, Pančevo, Čačak, Gornji Milanovac, Kruševac, Trstenik, Prijepolje, Nova Varoš, Priboj, Leskovac, Ranovac, Kikinda, Šabac, Petrovac na Mlavi, Negotin, Zaječar, Jagodina, Ćuprija, Paraćin, Svilajnac, Despotovac i Rekovac.
Jedan od tematskih fokusa ove godine biće neraskidive veze nauke i umetnosti, sa akcentom na brojne načine koji upućuju na to da je vrlo često i sama nauka jedna od vrsta umetnosti. „Mi tvrdimo da su iste veštine ključne za karijeru istraživača, a takođe i neophodne u umetnosti“, navodi dr Tanja Adnađević, rukovoditeljka sektora za programske aktivnosti Centra za promociju nauke, Beograd, koordinatorka projekta ReFocuS Art. „I umetnici i istraživači teže da vide svet na nove načine, a kada uspeju u tim poduhvatima, šira javnost stiče novu perspektivu i nova saznanja. Oba su zasnovana na procesu koji može dovesti do podsticanja upotrebe kreativnosti i kritičkog mišljenja, i preispitivanja sveta oko nas. Veštine, kao što su kreativnost, rešavanje problema i kritičko mišljenje biće od suštinskog značaja za nosioce današnjih generacija.“
S druge strane, kroz aktivnosti projekta ScienceSCool, naučnici će se truditi da ukažu na značaj nauke za svakodnevni život i kroz kombinaciju zabave i nauke razbiju brojne predrasude o istraživačkom poslu.
- Naša osnovna ideja je da se nauka ilustruje kao motor koji pokreće društvo, pokazujući kako se naučno istraživanje prenosi iz laboratorije na gotove proizvode koje se koristi u svakodnevnom životu i ističući važnost istraživanja u borbi društva protiv brojnih prepreka u savremenom svetu“, smatra dr Biljana Šljukić Paunković, vanredna profesorka Fakulteta za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu, koordinatorka projekta SciencesCool. „U posebnom fokusu biće klimatske promene i zaštita životne sredine. Posebno ćemo naglasiti ulogu nauke u razvoju postojećih i novih obnovljivih izvora energije, na putu ka ostvarivanju ‘zelenih’ gradova i prevazilaženju pitanja klimatskih promena.
Program u gradovima:
Nišlije će uživati u pričama o nastanku svile, njenoj prirodnoj, ali i veštačkoj proizvodnji, moći će da otkriju kako je razvoj nauke uticao na razvoj apstraktne umetnosti, a najmlađi ljubitelji pozorišta upustiće se u istraživanje pozorišnog sveta Zone Zamfirove. Pirot se sprema da, uz malu pomoć nauke, otkrije tajne nadaleko čuvenih pirotskih ćilima, ali i ništa manje čuvenih pirotskih gastronomskih specijaliteta.
Zaljubljenici u nauku iz Trstenika biće u prilici da otkriju šta se sve dešava našem organizmu tokom boravka u svemiru i kako astronauti čuvaju svoje zdravlje da bi se bezbedno vratili iz uzbudljivih misija. Kruševljani će, pak, biti u prilici da zakorače u istorijski vremeplov i upuste se u istraživanje planete i života na njoj, kroz različite istorijske periode.
Leskovac se ubrzano priprema za celokupnu Nedelju istraživača, sa brojnim aktivnostima u susret vikendu, a radoznalce svih uzrasta očekuju otvorena vrata fakulteta i naučnih laboratorija.
Kragujevac će takođe ući u istraživačku sedmicu kroz niz interaktivnih radionica koje nose naziv „Istraživač u komšiluku“, a tokom cele nedelje deca će moći da se upoznaju sa teorijama letenja kroz demonstracije paraglajdinga ili pak da savladaju brejkdens figure uz pomoć najrazličitijih zakona nauke. Nakon ispitivanja terena 2019. godine uz prve naučne korake, ovogodišnja Evropska noći istraživača prvi put će biti održana kao celovečernje druženje i u Prijepolju, Novoj Varoši i Priboju.
Najraznovrsniji program i ove godine se priprema u Beogradu, gde će Evropska noć istraživača biti održana prvi put kroz čak tri večeri – 30. septembra, 1. i 3. oktobra. U petak veče na nekoliko lokacija u centru grada ponovo će biti održan uzbudljivi Lov na blago, dok će svoja vrata širom otvoriti laboratorija Fakulteta za fizičku hemiju i prirediti brojne zanimljive eksperimente, sa mnoštvom korisnih saveta i radionica za pravljenje čigri ili ljigavaca. Naučni klub CPN-a ugostiće buduće muzičarke i muzičare na radionici o rasplesanim žicama i muzičkoj nauci koja pokreće ove instrumente. Ljubitelji umetnosti moći će da krenu u vođene šetnje kroz grad tragovima murala ili secesije, dok će u Studentskom parku posetioci biti u prilici da otkriju nesvakidašnji street art kroz rimski kvart.
Prvo oktobarsko veče naučnice i naučnici provešće u Silosima, na Dorćolu, gde će se sve od 16 do 20 časova sa naučnim pravilima poigravati brojni cirkuzanti. Ovaj jedinstveni CirkusLab biće praćen nizom radionica (hula-hop, hod po žici…), kao i druženjem sa brojnim zvezdama nauke. Trećeg oktobra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu publiku očekuje pravi muzičko-naučni spektakl, koncert popularnog dvojca LP Duo i veče posvećeno nesvakidašnjoj, kvantnoj muzici.
Evropska noć istraživača u Srbiji finansirana je iz programa „HORIZON 2022″ koji predstavlja najveći program Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma Marija Sklodovska-Kiri.
Projekat ReFocuS Art (Road to Friday of Science and Art), čiji je koordinator Centar za promociju nauke, organizuje Evropsku noć istraživača u saradnji sa Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Institutom od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Prirodno-matematičkim fakultetom iz Niša i Zavodom za zaštitu spomenika kulture Kragujevac.
Projekat SciencesCool (Science on the move – from lab to streets & school) koordiniše Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu, a partner na projektu je Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu.