Druge večeri Zone novog optimizma , na platou ispred Stare tvrđave, najviše se govorilo o muzici, a uvod je posvećen Šabačkom letnjem festivalu.
On je osnovan početkom ovog veka, na krilima pobede demokratskih snaga, i značio je istinski izlazak na obalu Save. Hanibal Kovač, novinar i producent, ukazao je da neodržavanje ovogišnjeg ŠLF najviše gube Šabac i Šapčani.
Festival je bio prozor u svet, integracija duha i misli, bio je to okup bendova iz nekadašnje SFRJ. Kovač je naglasio da subkultura nije dobrodošla u Srbiji, kao ni u druge totalitarne režime.
Zato je kod nas ekspanzija rijaitija, parada prostaštva i primitivizma.
- Subkultura, a posebno rokenrol i crni talas na filmu bili su čuvari vrednosti. Nažalost, živimo u najbrutalnije vreme, i Šabac se bori da sačuva oazu slobode, oazu duha i kulture, u navali prostačke i jednoumne vlasti, istakao je Kovač.
Petar Janjatović, muzički kritičar, za sebe kaže da je promoter, jer mediji treba da ukažu na kvalitetne umentičlke sadržaje, ali i da žigošu one najmanje vredne.
- Ekspanzija bendova u Srbiji desila se devedesetih godina, i to je bio način da spasu dušu u nenormalnim vremenima. Muzička scena bila je decentralizovana i srećom „Enciklopedija rokenrola“ pored Beograda, Niša i drugih velikih gradova ima predstavnike iz manjih sredina.
Po njegovom mišljenju rokenrol na najbolji i najefikasniji način prodire u ljude.
Alen Jovanović iz šabačkih „Goblina“ podsetio je da je devedestih godina na Uskršnjem rokenrolu festivalu sviralo po tridesetak bendova. Tu je bio duh grada, svi su se družili i pomagali. Najveća vrednost rokenrola je ideja i otpor prema tradicionalnom a pogotovu prema nasilju i ratovima.
Miodrag Jovanović iz šabačke grupe“Ništa ali logopedi“ istakao je da je rokenrol podsticao buntovništvo i da nije prihvatao utapanje u institucionalne okvire.
Igor Lečić, kao predstavnik novog subverzivnog stripa, rekao je da su fotografije domaćih političara grafički oblikovane i rađene u stripu, uz napomenu da se „zahvaljujući društvenim mrežama to se brzo prenosi u širu javnost“.
Jovan Gvero, muzički producent iz Novog Sada, koji se sada bavi više izdavaštvom, pripremao je festival stripa ali zbog pandemije moraće da potraži neki novi prostor sredinom septembra.
Drugi deo večeri bio je posvećen pozorištu, a direktorica Šabačkog pozorišta Minja Bogavac podsetila je da je Zona novog optimizma umnogome doprinela i osnivanju Kluba mladih ovog pozorišta.
Inače, Šabac je grad gde se za kulturu izdvaja sedam odsto budžeta, i kako je objašnjeno na taj način se brani identitet.
Na kraju drugog dana Novog optimizma izvedena je monodrama Danice Grubački „Ovo nije državni posao“. Kao i prethodne večeri TV Šabac je direktno prenosila ovu manifestaciju.