- Rat u Ukrajini je veliko svetsko pitanje na koje mi ne možemo da utičemo. Ali ovo spoljnopolitičko pitanje može da nam bude povod da otvorimo naše unutrašnje političko pitanje o tome kakvu mi to zemlju želimo. Da li želimo autokratiju i čvrstu ruku ili želimo demokratiju, ljudska prava, slobode i ostale demokratske vrednosti Evropske unije (EU) i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), rekao je direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović na tribini Srbija pod bratskom agresijom, u organizaciji Pokreta Novi optimizam koja je sinoć održana u Kragujevcu.
On je rekao da Vučić pokušava da sedi na više stolica, a da mu pritom EU žmuri na jedno oko.
- Nijednog trenutka nisam sumnjao da će se svi Vučićevi mediji ponašati proruski. ne zato što mnogo vole ruski narod, već što vole autokratski režim i čvrstu ruku. Iako je teško razdvojiti, treba razlikovati Putina od Rusije, rekao je Popović.
Učesnici skupa su podsetili da je više od godinu dana od početka ruske agresije na Ukrajinu i time rata na tlu Evrope, Srbija jedina država na evropskom kontinentu (osim Belorusije), i jedina u regionu Zapadnog Balkana, koja nije uvela sankcije Rusiji.
Predsednik Pokreta slobodnih građana i narodni poslanik Pavle Grbović istakao je da se Srbija već nalazi pod sankcijama.
- Mi smo već sada pod nekom vrstom neformalnih diplomatskih sankcija, jer niko u EU i SAD ne razume naš stav prema ruskoj agresiji na Ukrajinu, rekao je Grbović.
Grbović je ocenio da ljudi u Srbiji ne vole toliko Putina koliko njegov način autokratske vladavine, jer smatraju da je Putin jedini koji može da se suprotstavi tom „strašnom zapadu“ i pobedi ga.
- Naše ambicije su propale jer mi, ne samo da ne verujemo u prozapadne demokratske principe, već se ljutimo na EU zašto je ovakvo stanje u medijima, zašto se ne poštuju ljudska prava i zašto nam EU ne pomogne, rekao je Grbović.
Novinarka portala „Raskrikavanje“ Milica Ljubičić je okupljenima predastavila rezultate velike analize šestomesečne analize izveštavanja o ratu u Ukrajini pet srpskih medija koju je uradio portal.
- Informer, Srpski telegraf, Večernje novosti, Danas i Blic objavili su u prvih šest meseci početka ruske agresije na Ukrajinu preko 4.000 tekstova od kojih je oko 40 odsto (1699) bilo ostrašćeno, 800 koji su bili pozitivni prema Rusiji i sa proruskim narativom i skoro 800 koji su negativni prema EU i SAD. Najeksplicitniji u podršci u pozitivnom predstavljanju ruske agresije bili su Večernje novosti i Informer koji je, kada je Rusija napala Ukrajinu, objavio da je Ukrajina napala Rusiju. S druge strane, Danas i Blic su imali negativne tekstove prema Rusiji, rekla je Ljubičić.
Ona je naglasila da su se za razliku od Srbije, mediji otvoreno svrstali na jednu od sukobljenih strana.
Za razliku od Srbije, koja zvanično zauzima neutralan stav prema ratu, mediji su se na samom početku svrstali na jednu od strana. Tako su Informer i Večernje novosti pozitivni prema agresiji Rusije, dok je Srpski telegraf u početku podržavao rusku agresiju, a kasnije počeo negativno da izveštava o Putinu i Rusiji, rekla je Ljubičić i dodala da je važno ukazivati čitaocima kakav narativ grade različiti mediji.
- Da ljudi vide da mediji moraju da budu kritički. Ne znam šta vodi novinare da se tako ponašaju i šta ih podstiče da se jasno i nekritički opredeljuju. Razlozi su možda ideološke prirode, rekla je Ljubičić i kao primer navela Večernje novosti koje su se u jednom trenutku ponašale kao pi-ar Kremlja.
Grbović je rekao da ne veruje da će se ova vlast srušiti sama od sebe, ali mi moramo da budemo dosledni i principijelni u odnosu prema ovoj vlasti navodeći da će „borba dugo da traje“.
- EU je međunarodna organicacija i mi želimo da budemo njen deo, ali postoje neki kriterijumi i pravila a mi tražimo da ih oni zbog nas promene. Institucije moraju da počnu da rade svoj posao. Mi smo opet dozvolili da budemo samo pasivni posmatrači. Zašto mi ne stvaramo pritisak? Zašto smo pristali da budemo žrtve ove vlasti, zapitao je Grbović i dodao da je Srbija ipak dobila šansu koju nije zaslužila. EU želi da integriše Zapadni Balkan jer ne žele novo žarište, već trajan mir. EU ne želi još jednog Orbana, ne žele još jedan korupcioni sistem poput onog u Bugarskoj, rekao je Grbović.
Večerašnja tribina u Kragujevcu je nastavak razgovora sa građanima, civilnim društvom, novinarima, predstavnicima relevantnih institucija, na temu uticaja i posledica ruske propagande u Srbiji, i njenog uticaja na demokratske procese i evropski put Srbije.
Skup u Kragujevcu su otvorili osnivač Novog optimizma, Branislav Guta Grubački i voditelj radijske emisije Iz glave, Miroslav Miletić, a moderator je bio predsednik Nezavsnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić.
Pored Beograda i Kragujevca, Novi optmizam će ovako koncipirane javne diskusije organizovati i u Pančevu, Novom Sadu i Subotici.